BAZENUNS.RS

 

Pravni saveti

Baza pravnih saveta je otvorena i potpuno pretraživa baza u kojoj su sadržana pitanja novinara i drugih medijskih radnika povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim i radnim pravima i obavezama, kao i odgovori advokata. Saveti su novinarima i drugim medijskim radnicima pruženi u okviru projekta NUNS-a – Besplatna pravna pomoć.

 

Na ovoj strani, pretraga pravnih saveta moguća je na osnovu ključnih reči / zadatih tagova (desno).

Odgovarajući na potrebe svog članstva, Nezavisno udruženje novinara Srbije je uz podršku donatorskih organizacija od 2009. godine pružalo pravne savete svojim članovima od kada i datiraju podaci u bazi.

Baza podataka namenjena je prvenstveno novinarima ali i ostalim zainteresovanim posetiocima.

Zamišljena je kao resurs koji se redovno ažurira novim pitanjima i odgovorima.

Svaki vaš komentar ili primedba u vezi Baze pravnih saveta je dobrodošla.

 

Novinari ili medijski uposlenici, pravni savet u vezi sa profesionalnim ili radnim pravima i obavezama mogu dobiti popunjavanjem on-line formulara u dnu strane.

Izradu BAZE PRAVNIH SAVETA, kao i sajta BAZENUNS.RS, podržala je organizacija Civil Rights Defenders.

  • Povreda časti i ugleda

    Da li mogu da podnesem tužbu za nakandu štete zbog povrede časti i ugleda jer sam pozvan u policiju na informativni razgovor zbog komentara koje sam davao u vezi sa poplavama u RS?

     

    U vezi sa pitanjem u konkretnom slučaju može da se podnese tužba za povredu časti i ugleda, ali je procena da su u tom smislu slabe šanse za uspeh, budući da KZ predviđa da svako treba (izuzev onih koji to moraju) da prijavi krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
    Čini se da bi veće šanse za uspeh (a i manji troškovi) bili ukoliko se podnese krivična prijava za lažno prijavljivanje.
    Lažno prijavljivanje
    Član 334
    (1) Ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
    (2) Ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
    (3) Ko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
    (4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.
    (Maj, 2014)

  • Saslušavanje zaposlenih

    Da li članovi Nadzornog odbora osnivača medija mogu da zovu članove, novinare, urednike koji su reagovali povodom ponižavanja i zlostavljanja urednika i novinara od strane v.d. direktora ovog medija kojem je osnivač lokalna samouprava? U pozivu je naznačeno da će svako od njih da bude saslušavan i da će nakon što da iskaz biti udaljen sa sednice Nadzornog odbora.

     

    Takvo postupanje nezakonito.
    (Jun, 2014)

  • Dostavljanje informacija od javnog značaja

    Da li mogu podneti prekršajnu prijavu protiv direktora javnog preduzeća jer je odbio zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja mediju u kojem radim, dok je dostavio iste tražene podatke podnete u različito vreme, za različiti vremenski period kolegama iz drugog medija. Direktor je i pre izvesnog vremena obio da da izjavu jedino našem mediju.

     

    Žalbu i prijavu Povereniku možete dostaviti u predviđenom roku, a prekršajnu prijavu moguće je podneti po osnovu dikriminacije medija, mada bi u tom slučaju izgledi za uspeh bili slabi. Naime, ovde se radi o dva odvojena zahteva za pristup, koji jesu suštinski isti po vrsti informacije koja se zahteva – informacija o dužnicima, međutim, podneti su u različito vreme, za različiti vremenski period, pa samim tim i podaci koji se zahtevaju su zapravo različiti podaci. Drugim rečima, u ovom konkretnom slučaju se ne radi o povredi člana 7. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, pa samim tim nema ni prekršaja po tom osnovu.
    Naše mišljenje je da su veći izgledi za uspeh sa prijavom ako se zahtev bude zasnovao na povredi članova 6. i 15. Zakona, tj. povredi načela jednakosti i povredi obaveze organa vlasti da postupi u skladu sa zakonom i dostavi informacije od javnog značaja koje ima u posedu. U ovom slučaju, navodi bi bili ti da je preduzeće imalo te podatke, a nisu ih dostavili iako su po Zakonu bili u obavezi, dok bi njihova odbrana mogla da ide u pravcu toga da tvrde da ne poseduju te podatke, jer je za tu oblast nadležan neko drugi. Navodi bi se mogli potkrepiti dokazima da oni imaju te podatke jer su takve podatke već dostavljali drugim medijima.
    (Jul, 2014.)

  • Lišen slobode zbog komentara na FB

    Lišen sam slobode zbog komentara na FB datog tokom poplava koje su zadesile RS. Nakon izvesnog vremena pošto mi je ukinut pritvor dobio sam poziv da se za 24h javim u Prvi osnovni sud. Kako da postupam u toj situciji?

     

    Nemojte priznavati krivično delo koje vam je stavljeno na teret tzv. širenje panike i da držite se toga da ste izneli sopstveno mišljenje, da niste delovali organizovano i da niste imali nameru da izazovete paniku kod drugih ljudi.
    (Jun, 2014.)

  • Pozivanje na informativni razgovor

    Da li mogu da podnesem tužbu za povredu časti i ugleda zbog toga što sam bio pozvan na informativni razgovor povodom komentara datog u vezi sa dodelom pomoći tokom poplava koje su zadesile RS?

     

    Postoji mogućnost podnošenja tužbe za povredu časti i ugleda, ali procena je da su u tom slučaju slabe šanse za uspeh, budući da Krivični zakonik predviđa da svako treba (izuzev onih koji to moraju) da prijavi krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj duznosti. Teško da se može dokazati da su time povređeni čast i ugled nekog lica.
    Čini se da bi veće šanse za uspeh (a i manje troškove) imalo podnoštenje krivične prijave za lažno prijavljivanje, međutim i ovde postoje otežavajuće okolnosti u dokazivanju – treba dokazati da je lice koje je podnelo krivičnu prijavilu znalo da član nije učinilac tog dela, odnosno, da je znao da krivično delo nije učinjeno (relevantni su prvi i poslednji stav u članu koji je naveden u nastavku).

     

    Lažno prijavljivanje
    Član 334

     

    (1) Ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

     

    (2) Ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

     

    (3) Ko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

     

    (4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.

     

    (Maj, 2014.)

  • Nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja

    U kojim slučajevima kršenja ZJI je Ministarstvo kulture i informisanja dužno da reaguje i koje mere protiv medija je u tim slučajevima u mogućnosti da preduzima. Kao i da li može da reaguje i po drugom osnovu, a da nije u pitanju samo povreda ZJI?

     

    U slučajevima predvidjenim čl. 93 - čl. 99 Zakona o javnom informisanju kada je Ministarstvo kulture u skladu sa čl. 91 ZJI dužno da sprovodi nadzor nad sprovodjenjem ZJI.
    Na osnovu čl. 179 Zakona o prekršajima Ministarstvo podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka za prekršaje predvidjene čl. 92- čl. 99 ZJI.
    (Jul, 2014.)

  • Retroaktivno umanjenje zarada

    Odlukom Opštinskog veća od računovodstva RT zatraženo je retroaktivno umanjenje zarada. Kako nisu bili izmenjeni ugovori o radu, računovodstvo je napravilo obračun po važećim dokumentima u tom trenutku, a nalogodavac budžeta, predsednik Opštine odbija da odobri isplatu plata.

     

    RT je dužna da zaposlenima isplati zarade u iznosima predviđenim ugovorima o radu kao i da se plate nikako ne mogu umanjivati retroaktivno i da je predsednik Opštine dužan da dozvoli isplatu plata. Ostvarivanje prava moguće je i sudskim putem ukoliko slanje opomene pred utuženje i obraćanje Inspekciji za rad nema nikakvih rezultata.
    (Jul, 2014)

  • Objavljivanje autorskog dela

    U periodu od dve godine lokalni list redovno objavljuje odrednice autorskog dela bez ikakvog navođenja reference i navodeći nekog drugog kao "novog autora" istog. Upućen je i mail uredništvu na koji je odgovorila navedena „nova“ autorka. Koji su koraci prilikom podnošenja tužbe?

     

    Došlo je do povrede autorskog prava, a Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje striktne uslove pod kojim se autorska dela mogu citirati i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni i dođe do povrede prava autora. Autor može da se obrati sudu podnošenjem tužbe za naknadu nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava, ali i materijalne štete ukoliko je autor istu pretrpeo.
    Što se podnošenja tužbe tiče, istu možete podneti protiv svakog lica koje autorsko delo iskorišćava na način suprotan Zakonu o autorskom i srodnim pravima. Tužba se podnosi Višem sudu, a tužbom se može tražiti i objavljivanje presude o trošku tuženog. Međutim, kako postupak pred prvostepenim sudom uobičajeno traje oko godinu dana i pred drugostepenim isto toliko, najbolja je mogućnost da pokušate da spor rešite mirnim putem.
    (Septembar, 2014)

  • Otkaz

    Dobila sam otkaz koji mi je uručen od strane direktorke medijske kuće jer sam prema navodima iz Upozorenja, javom preduzeću podnela zahtev za dobijanje informacije u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i to u ime medijske kuće u kojoj radim, čime sam prekršila radnu disciplinu kod poslodavca. 

     

    Proverite da li pravilnik o radu predviđa opisan slučaj kao razlog za otkaz ugovara o radu, kako biste, ukoliko to nije predviđeno kao razlog za otkaz, mogli da tražite poništaj rešenja kojim vam se otkazuje ugovor o radu – ukoliko do toga dođe. Najbolji način da se izjasnite na upozorenje koje vam je direktorka uputila je da navedete da ste informacije tražili u svoje ime, navodeći radno mesto na kojem se nalazite.
    (Avgust, 2014.)

  • Objavljivanje dela demantija

    Da li mogu da objavim samo deo demantija koji mi je upućen iz pres službe gradonačelnika, a u kome se između ostalog iznose i stavovi, mišljenja i optužbe na rad mog medija? Da li moram da obavestim gradonačelnika da će biti objavljen samo deo demantija koji ispunjava uslove za objavljivanje?

     

    Imate pravo da objavite samo deo demantija u kojem se negiraju objavljene informacije i niste u obavezi da uputite bilo kakvo obaveštenje da ćete to učiniti, jer zakon jedino predviđa obavezu obaveštavanja u slučaju ako se novine izdaju, odnosno radio ili televizijska emisija objavljuje, u razmacima dužim od 30 dana.
    (Septembar, 2014)

On-Line Formular za pravne savete

Nezavisno udruženje novinara Srbije u okviru projekta Besplatna pravna pomoć, svojim članovima pruža uslugu besplatnih pravnih saveta.

Pružanje besplatnih pravnih saveta obuhvata pitanja povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim pravima i obavezama novinara i drugih medijskih radnika kao i u vezi sa pravima i obavezama koje proizilaze iz radnog prava.

Više informacija o mehanizmu pružanja usluge besplatnog zastupanja na sudu možete potražiti OVDE.

Ukoliko vam je potreban pravni savet molimo vas da popunite on-line formular.

Pravni savet potreban je uvezi sa:

Nivo poverljivosti informacija