Pravni saveti
Baza pravnih saveta je otvorena i potpuno pretraživa baza u kojoj su sadržana pitanja novinara i drugih medijskih radnika povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim i radnim pravima i obavezama, kao i odgovori advokata. Saveti su novinarima i drugim medijskim radnicima pruženi u okviru projekta NUNS-a – Besplatna pravna pomoć.
Na ovoj strani, pretraga pravnih saveta moguća je na osnovu ključnih reči / zadatih tagova (desno).
Odgovarajući na potrebe svog članstva, Nezavisno udruženje novinara Srbije je uz podršku donatorskih organizacija od 2009. godine pružalo pravne savete svojim članovima od kada i datiraju podaci u bazi.
Baza podataka namenjena je prvenstveno novinarima ali i ostalim zainteresovanim posetiocima.
Zamišljena je kao resurs koji se redovno ažurira novim pitanjima i odgovorima.
Svaki vaš komentar ili primedba u vezi Baze pravnih saveta je dobrodošla.
Novinari ili medijski uposlenici, pravni savet u vezi sa profesionalnim ili radnim pravima i obavezama mogu dobiti popunjavanjem on-line formulara u dnu strane.
Izradu BAZE PRAVNIH SAVETA, kao i sajta BAZENUNS.RS, podržala je organizacija Civil Rights Defenders.
-
Zahtev za autorizaciju
Da li po Zakonu o informisanju, bilo koje lice od glavnog i odgovornog urednika može da traži materijal (intervju, tekst, fotografiju, prilog...) na autorizaciju?
Ovakav zahtev može da uputi bilo koje lice, ali urednik nije obavezan da postupi po ovakvom zahtevu.(Mart, 2012) -
Ustupanje emisije na emitovanje drugoj televiziji
Da li mogu, kao autor emisije na jednoj televizijskoj stanici, da ustupim na emitovanje već snimljene emisije drugoj televizijskoj stanici?
Naš savet je da ne ustupate emisije bez prethodne saglasnosti tv stanice na kojoj je prvo emitovana emisija.
(Jun, 2012)
-
Potvrda o radu
Pisao sam tekstove u jednom listu. Kada sam im tražio da mi izdaju potvrdu oni su odbili da je izdaju, pozivajući se na to da nikada nisu imali zaključen ugovor.
Ovakav ugovor ne mora da bude zaključen u pisanoj formi. Takođe, ukoliko vam nisu platili honorar za tekstove koje ste pisali, možete da ih tužite. Osnov za tužbu može biti i neovlašćeno umnožavanje autorskog dela. Na ovaj način možete da pokušate da izdejstvuje izdavanje tražene potvrde. Takođe, brojevi lista u kojima su izdati tekstovi mogu da posluže kao dokaz da ste pisali za taj list.
(Avgust, 2012)
-
Autorske fotografije
U emisiji na državnoj televiziji su korišćene dve fotografije čiji sam autor. Tužio sam državnu televiziju zbog povrede autorskih prava. Tužbeni zahtev je iznosio oko 502.000 dinara. Sud je doneo odluku (koju je Apelacioni sud potvrdio) da fotografije koje su emitovane "nisu upotrebljene i emitovane u komercijalne svrhe" i usvojio je tužbeni zahtev u iznosu od 62.000 dinara. Odbijen je zahtev da budem oslobođen sudskih taksi iako sam nezaposlen i nemam finansijskih primanja kao i da se na moje ime ne vodi ništa od nepokretnosti. Zanima me šta mogu da preduzmem kako bi zaštitio svoja prava?
Sud bi trebalo presudom da vam dosudi troškove srazmerno uspehu u sporu. Dakle, iznos tužbenog zahteva koji je usvojen bi trebalo da bude uvećan za troškove u procentu u kojem je tužilac uspeo u sporu. Diskutabilno je pitanje obrazloženja presude, ali kako je nismo imali na uvid, ne možemo to da komentarišemo. U dosadašnjoj praksi ovakav ishod je sasvim očekivan i dosuđena naknada je uobičajena.
(Decembar, 2012)
-
Vlasnik je nakon što sam napustio radno mesto nastavio da objavljuje moje tekstove
Obraćam vam se u vezi sa prekršenim autorskim pravima – godinama vodim sekciju prepoznatljivog stila na portalu da bi, pošto sam napustio radno mesto vlasnik portala nastavio sa sekcijom i objavljivao stare tekstove odnosno nove, dovodeći čitaoce u zabludu o tome ko je autor tekstova.
Sa pravne tačke gledišta, u ovakvoj situaciji, ukoliko je došlo do povrede autorskih prava, vaše kolege i vi (autori tekstova i fotografija) i kuća u kojoj radite (kao imalac imovinskih prava na autorskim delima, ukoliko ste im ta prava preneli ili ste autorsko delo stvorili u radnom odnosu, pa su imaoci imovinskih prava u zakonom određenom periodu po tom osnovu), možete zaštititi vaša prava pred nadležnim sudom podnošenjem tužbi, iniciranjem krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv onih koji povređuju vaša autorska prava.
(Maj, 2013) -
Neovlašćeno emitovanje moje emisije
Obraćam vam se zbog neovlašćenog emitovanja TV emisije čiji sam isključivi autor i producent. Uredno sam potpisan kao autor, a emisija nije prekrojena.
Imajući u vidu da ste kao autor uredno potpisani i da emisija nije prekrojena, imate pravo da tražite nakandu nematerijalne štete samo zbog nedostojnog iskorišćavanja autroskog dela iz člana 18 Zakona o autorskim i srodnim pravima kojim je predviđeno da autor ima isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled. Nematerijalna šteta se ne dokazuje posebno, dovoljan je njegov iskaz i npr. iskaz nekog od svedoka.Što se tiče materijalne štete zbog neovlašćenog saopštavanja emisije, nju treba dokazati. Dakle, bilo bi potrebno da autor priloži nekakav cenovnik, ugovor sa nekim trećim licem kome je ustupio svoju emisiju na emitovanje i sl.(Maj, 2013) -
Dnevna novina preuzela moj stručni tekst
Obraćam vam se za savet u vezi sa prekršenim autorskim pravom – dnevna novina je preuzela moj stručni tekst, menjajući tek par detalja i parafrazirajući stručne zaključke. Kakve su mi opcije u odbrani mojih autorskih prava?
Sa pravne tačke gledišta, u ovakvoj situaciji, ukoliko je došlo do povrede autorskih prava, vaše kolege i vi (autori tekstova i fotografija) i kuća u kojoj radite (kao imalac imovinskih prava na autorskim delima, ukoliko ste im ta prava preneli ili ste autorsko delo stvorili u radnom odnosu, pa su imaoci imovinskih prava u zakonom određenom periodu po tom osnovu), možete zaštititi vaša prava pred nadležnim sudom podnošenjem tužbi, iniciranjem krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv onih koji povređuju vaša autorska prava.Možete se obratiti i Savetu za štampu, pošto je u pitanju i povreda Kodeksa novinara Srbije.(Avgust, 2013) -
Prenesen tekst u celini, pod izmenjenim naslovom i sa drugom slikom
Objavila sam tekst u jednom listu o dečaku koji će, iako teško bolestan, predstavljati Srbiju na predstojećem susretu Radost Evrope. Istoga dana drugi list je preneo tekst u celini, pod izmenjenim naslovom i drugom slikom, s tim što je tamo gde piše autor naveo ime lista od koga je preuzet tekst, ali ne i ime autora. Odobrenje nije zatraženo ni od koga. Interesuje me u kojoj meri su narušena moja autorska prava i šta treba da učinim? Mali kantautor je bio jako ljut, rekavši da on nije dao intervju drugom listu, niti bi ga ikada dao.
Sa pravne tačke gledišta, u ovakvoj situaciji, ukoliko je došlo do povrede autorskih prava, vaše kolege i vi (autori tekstova i fotografija) i kuća u kojoj radite (kao imalac imovinskih prava na autorskim delima, ukoliko ste im ta prava preneli ili ste autorsko delo stvorili u radnom odnosu, pa su imaoci imovinskih prava u zakonom određenom periodu po tom osnovu), možete zaštititi vaša prava pred nadležnim sudom podnošenjem tužbi, iniciranjem krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv onih koji povređuju vaša autorska prava.Možete se obratiti i Savetu za štampu, pošto je u pitanju i povreda Kodeksa novinara Srbije.(Avgust, 2013) -
Urednik menja tekst
Kako novinar može da se zaštiti od tužbi u situaciji u kojoj urednik značajno menja sadržaj originalnog priloga?
Veoma teško! Ako urednik promeni tekst toliko da se izmeni njegova suština ili se unesu neproverene i neistinite činjenice, najbolje bi bilo da novinar ne pristane na objavljivanje takvog teksta pod svojim imenom. U protivnom, ukoliko ga potpiše, na sudu će teško dokazati da nije autor teksta. U dokazivanju bi mogla da pomogne sačuvana originalna komunikacija sa urednikom (npr. ako se obavlja elektronskom poštom), ali je moguće koristiti i druge dokaze, ako ih novinar ima na raspolaganju u konkretnom slučaju.(Novembar, 2012) -
Objavljivanje autorskog dela
U periodu od dve godine lokalni list redovno objavljuje odrednice autorskog dela bez ikakvog navođenja reference i navodeći nekog drugog kao "novog autora" istog. Upućen je i mail uredništvu na koji je odgovorila navedena „nova“ autorka. Koji su koraci prilikom podnošenja tužbe?
Došlo je do povrede autorskog prava, a Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje striktne uslove pod kojim se autorska dela mogu citirati i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni i dođe do povrede prava autora. Autor može da se obrati sudu podnošenjem tužbe za naknadu nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava, ali i materijalne štete ukoliko je autor istu pretrpeo.
Što se podnošenja tužbe tiče, istu možete podneti protiv svakog lica koje autorsko delo iskorišćava na način suprotan Zakonu o autorskom i srodnim pravima. Tužba se podnosi Višem sudu, a tužbom se može tražiti i objavljivanje presude o trošku tuženog. Međutim, kako postupak pred prvostepenim sudom uobičajeno traje oko godinu dana i pred drugostepenim isto toliko, najbolja je mogućnost da pokušate da spor rešite mirnim putem.
(Septembar, 2014) -
Uredjivanje tekstova
Šta bi mogao da učinim u situaciji kada urednici poratal objavljuju moje tekstove tako što reč Albanac ispravljaju u Šiptar? Tekstove potpisuju mojim imenom i prezimenom.
Moguće je podneti tužbu protiv lica koje uređuje portal. Najefikasnija tužba, u tom smislu, je zbog povrede autorskog prava jer je u konkretnom slučaju vašem delu narušen integritet, tj. ono je nedostojno iskorišćeno (Zakon o autorskom i srodnim pravima autoru garantuje isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled).
(Oktobar, 2014) -
Preuzimanje autorskih tekstova
Koje su obaveze registrovanog on-line medija prilikom preuzimanja autroskih tekstova iz drugih medija.
Već duže vreme bez dozvole preuzimamo kompletne članke objavljene na sajtovima drugih medija, ali to činimo uz navođenje autora i izvora, kao i postavljanje linka na odgovarajući tekst.
Da li time kršimo autorska prava autora članka i medija u kome je članak izvorno objavljen, ako da, koliko je taj prekršaj ozbiljan, te da li postoji ikakva sudska praksa u smislu eventualnih tužbi za zaštitu autorskih prava?Član 43 Zakona o autorskom i srodnim pravima propisuje sledeće:
Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:
1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;
3) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;
4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.
Naše mišljenje je da se većina tekstova koje preuzimate iz drugih medija i objavljujete na vašem sajtu mogu podvesti pod st. 2 tač. 4. Dobro je to što potpisujete izvor i autora, jer je to zakonska obaveza.
(Mart, 2015.) -
Kazne kod preuzimanja autorskog dela
Koji je raspon novčanih kazni kod preuzimanja autorskog dela tj. da li tužilac odokativno odredi iznos nematerijalne štete, pa sud ceni da li je šteta zaista bila tolika, kao i to ko plaća štetu (urednik, medij, osnivač medija, ili se solidarno deli), te da li se ovakvi slučajevi dešavaju u praksi?
Materijalnu štetu sud ceni na osnovu cenovnika (kod fotografa je to cenovnik ULUPUDS-a) ili honorara iz ugovora koje autor ima zaključen sa nekim kome je dao dozvolu da iskorišćava njegovo delo. Što se tiče nematerijalne štete, ona postoji u slučaju povrede moralnih prava autora, a to je nepotpisivanje, narušavanje integriteta dela i nedostojno iskorišćavanje.
(Mart, 2015.) -
Preuzimanje tekstova
Da li smem da preuzmem ceo tekst sa drugog sajta i da potpišem izvor? Jedan portal sa kojeg sam preuzeo tekst, smatra da na to nemam pravo. Rečeno mi je, uz pretnju tužbom, da mogu pruzeti samo 200 karaktera uz naznaku linka koji direktno vodi kod njih.
Zakon o autorskom i srodnim pravima i to članom 43 propisuje:
Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:
1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;
3) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;
4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.
Stav 1, tačka 4 predviđa slobodno korišćenje novinskih izveštaja, ali ne i autorskih kolumni i sličnih tekstova, na koje se odnose odredbe o citiranju. Obim i svrha će se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, ali neka iskljčiva praksa primenjiva u načelu (broj karaktera ili slično) ne postoji. Ova odreba se odnosi samo na plaćanje naknade i davanje dozvole, te postoji obaveza poštovanja moralnih prava autora i navođenje njegovog imena, kao i izvora iz kojeg je informacija preuzeta.
(Mart, 2015.) -
Proširenje delatnosti na internet produkciju
NVO produkcija u APR-u je registrovana za proizvodnju i emitovaje progama odnosno informisanje. Sada želimo da informacije plasiramo putem interneta odnosno web sajta. Da li ćemo ukolko registrujemo internet produkciju imati neke obaveze prema Sokoju, Ofps-u ili prema još nekome? Emitovali bismo muziku koja ne podleže "autorskim pravima".
Ukoliko emitujete muziku, jeste u obavezi da plaćate naknadu OFPSu i SOKOJu.
Član 180 Zakona o autorskom i srodnim pravima propisuje da u poslovanju kolektivne organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da organizacija ima ovlašćenje da deluje za račun svih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u pogledu onih prava i onih vrsta predmeta zaštite koji su obuhvaćeni njenom delatnošću, a u članu 186. da kolektivna organizacija na osnovu ugovora sa odgovarajućim inostranim organizacijama, obezbeđuje kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava domaćih nosilaca u inostranstvu, kao i stranih nosilaca u Republici Srbiji.
Dakle, postoji pretpostavka da kolektivna organizacija ostvaruje prava svih autora, domaćih i stranih, potpuno je svejedno. Nije bitno ni na koji način se emituje, konkretno tarifa interet medij prepoznaje kao “interaktivno činjenje dostupnim”. Eventualno i može da se oslobodi plaćanja OFPS-u, ako muzika nigde nije izdata, ali smo izrazili sumnju da baš nijedna od pesama koja se izvodi nije negde izdata.
Po važećim tarifama mora da se plaća naknada i SOKOJ-u i OFPS-u, i to:
1) SOKOJ – 8 % od ukupnih prihoda (mesečnih),
2) OFPS – 5 % od ukupnih prihoda (mesečnih).
Kada ne postoje prihodi, čak i tada se plaća minimalna naknada, koja iznosi:
1) za SOKOJ: 600 bodova X 9 dinara, odnosno oko 5.400 dinara mesečno
2) za OFPS: 1111 bodova X 9 dinara, odnosno oko 10.000 dinara mesečno.
(Mart, 2015.)
- autorstvo
- blog
- bolovanje
- cinjenicni i vrednosni sud
- citiranje
- clanstvo
- dnevnice
- dodatni posao
- dozvola za emitovanje
- dužna novinarska pažnja
- evidencija dolazaka
- fotografije
- fotomontaže
- informacije od javnog znacaja
- izvor
- izvršenje presude
- javne licnosti
- karikature, satire...
- komentar, pismo, anketa
- komunikacija mailom
- krivicni postipak
- maloletnici
- Min. kulture i inform.
- napad
- objavljivanje informacije
- osnivanje glasila
- otkaz
- povreda casti i ugleda
- pravo na odgovor
- preuzimanje tekstova
- pritisci/pretnje
- pritvor
- profesionalne bolesti
- projektno finansiranje
- rad na crno
- radno pravo
- rokovi
- sagovornici
- samoregulatorna tela
- satire
- slobodni novinari, frilenseri
- sprecavanje obavljanja posla
- strucna sprema
- sudski proces
- tužba
- zabrana emitovanja
- zarade, porezi i doprinosi
- zatvaranje medija
- zaštita identiteta
- zlostavljanje na radu
- štrajk
-
NUNS: Osuda “navijačkih” huligana i podrška novinarima N1
28.08.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije izražava kolegijalnu solidarnost sa reporterskom ekipom N1 koja je juče bila izložena...
NUNS osuđuje Zvezdino uskraćivanje akreditacije Danasu
27.08.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije osuđuje odluku Fudbalskog kluba Crvena zvezda da uskrati akreditacije...
NUNS osudio javne pretnje šabačkim novinarima i medijima
07.08.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje direktne pretnje i uvrede koje je javno, na konferenciji za novinare u...
NUNS osudio uvredljivo ponašanje vlasti u Valjevu prema novinarki Dariji Ranković
01.08.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje diskriminatorsko ponašanje gradske uprave Valjeva prema novinarki Dariji Ranković,...
Osuda još jedne kampanje blaćenja KRIK-a
23.07.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje sinhronizovane napade prorežimskih tabloida i državnih funkcionera na istraživački...
Najviši državni funkcioneri da osude ponašanje Vojslava Šešelja u Narodnoj skupštini
16.07.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje uvrede upućene novinarki Danasa Snežani Čongradin koje je u Narodnoj skupštini...
NUNS: Podrška Dariji Ranković
16.07.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije poziva nadležne institucije da preduzmu neophodne radnje kako bi zaštitili Dariju Ranković,...
Neprihvatljivi pritisci državnih funkcionera
11.07.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje nastup Aleksandra Martinovića, šefa Poslaničkog kluba Srpske napredne...
NUNS obavestio tužilaštvo o pretnjama Vidojkoviću i Kulačinu
02.07.2019Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije osuđuje preteće poruke upućene novinaru Nenadu Kulačinu i književniku...
NUNS: Vlast u Aleksandrovcu ne sme da diskriminiše i ugrožava novinare
28.06.2019On-Line Formular za pravne savete
Nezavisno udruženje novinara Srbije u okviru projekta Besplatna pravna pomoć, svojim članovima pruža uslugu besplatnih pravnih saveta.
Pružanje besplatnih pravnih saveta obuhvata pitanja povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim pravima i obavezama novinara i drugih medijskih radnika kao i u vezi sa pravima i obavezama koje proizilaze iz radnog prava.
Više informacija o mehanizmu pružanja usluge besplatnog zastupanja na sudu možete potražiti OVDE.
Ukoliko vam je potreban pravni savet molimo vas da popunite on-line formular.