Pravni saveti

• Iznešene kritike putem bloga

  Da li su kritike koje sam iznela u svojim tekstovima na svom blogu definisane Krivičnim zakonikom kao “uvreda” ili predstavljaju subjektivno mišljenje o javnom događaju i javnim ličnostima?

   

  Vrednosni sudovi ne mogu biti tačni ili netačni, ali mogu biti uvredljivi. Ukoliko je kritika upućena na račun javnih ličnosti one su dužne da pokažu veći stepen tolerancije u odnosu na javno izgovorene reči koje u određenom smislu mogu biti čak i uvredljive.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje fotografija

  Da li fotografije učesnica reality programa, imaju pravo da budu postavljene na blog bez dozvole vlasnika i ličnosti sa fotografija? 

   

  Ako su fotografije preuzete iz nekog medija, ne postoji problem sa ličnostima koje se na njoj nalaze, ali postoji osnov da se autor/nosilac autorskog prava protivi neovlašcenom iskorisćavanju autorskog dela.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Fotografisanje na javnom mestu

  Da li fotografisanje učesnica reality programa na javnom mestu tokom promocije nekog takmičenja, bez zabrane fotografisanja predstavlja nedozvoljeno fotografisanje definisano Krivičnim zakonikom?

   

  Fotografisanje učesnica na javnom mestu, tokom promocije nekog takmičenja, ne predstavlja krivično delo neovlašćenog fotografisanja ili neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, jer se u oba slučaja radi o osetnom zadiranju u privatni zivot, što ovo nije.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objava opomene pred utuženje

  Da li advokat u svojoj opomeni pred utuženje ima pravo da zahteva tajnost sadržaja opomene, ili primalac, ima pravo da tekst opomene objavi na svom blogu?

   

  Ne može se zahtevati od nekoga da ne objavi opomenu pred utuženje koja mu je upućena.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Registrovanje javnog glasila

  Da li preduzetnička radnja šifre delatnosti, koja se bavi proizvodnjom kinematografskih dela, tv programa, audio i vizuelnih zapisa, može da se registruje kao javno glasilo, koje će putem web mog a moći i da emituje proizvedeni sadržaj? Da li će javno glasilo po novom ZJIM moći da se pojavljuje na konkursima lokalne samouprave kao lokalni medij i koje su obaveze vlasnika javnog glasila prema Poreskoj upravi i kako se tretira status glavnog urednika?

   

  Preduzetnička radnja koja se bavi proizvodnjom kinematografskih dela i drugih navedenih može da se registruje kao javno glasilo, koje će putem web mog a moći i da emituje proizvedeni sadržaj. Takvo javno glasilo moći će da se pojavljuje na konkursima lokalne samouprave kao lokalni medij, po uslovima koje ZJIM predviđa u tom slučaju. Javno glasilo nema svojstvo pravnog lica, te u tom smislu ne postoje dodatne obaveze u vezi sa javnim glasilom. Status odgovornog urednika je isti kao i status drugih zaposlenih. Za odgovornog urednika se imenuje lice koje ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a Zakon o javnom informisanju i medijima detaljno uređuje dužnosti i obaveze koje glavni urednik u skladu sa tim zakonom ima.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Obaveza registrovanja javnog glasila

  Da li je Fondacija u obavezi da registruje sajt kao javno glasilo? Ukoliko sajt ne bude registovan kao medij, da li fondacija kao osnivač može snositi bilo kakvu zakonsku odgovornost za bilo šta što ima veze sa radom glasila?

   

  Niste u obavezi da sajt registrujete kao javno glasilo, ali ako želite da aplicirate za projektno finansiranje onda u skladu sa čl. 21 st. 1 tač. 1 ZJIM sajt mora biti registrovan kao medij. Ukoliko ne registrujete sajt, fondacija bi potencijalno mogla biti odgovorna kao pružalac usluga informacionog društva po Zakonu o elektronskoj trgovini, jer ipak postoji određena uređivačka uloga. Sa druge strane, autori bi odgovarali po opštim pravilima o odgovornosti za štetu (parnica, krivica). Medij nema svojsvo pravnog lica, pa i ne postoje dodatne obaveze osnivača po tom osnovu.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Razlike između registrovanog i neregistrovanog javnog glasila

  Koje su razlike između sajta koji nije registrovan kao javno glasilo i onog koji jeste, u smislu zakonske odgovornosti za objavljeni sadržaj i drugih obaveza koje imaju javna glasila?

   

   

  Ukoliko sajt bude registrovan kao javno glasilo, primenjivaće se odredbe ZJIM koji članom 115 propisuje solidarnu odgovornost urednika, novinara i izdavača medija za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog objavljivanja informacija o licu koje usled toga trpi štetu. Javno glasilo u tom smislu ima obavezu objavljivanja odgovora na informaciju, ispravke ili duge informacije čije je objavljivanje naloženo odlukom suda. Pravo na naknadu štete (za koju takođe solidarno odgovaraju urednik, novinar i izdavač medija) ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi štetu (ovo je regulisano članom 112 ZJIM).
  (Decembar, 2014.)

   

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Sporazumni raskid ugovora o radu

  Da li je pravno valjan sporazumni raskid ugovora o radu koji mi je ponudio poslodavac i koja su moja prava pred Nacionalnom službom za zapošljavanje ukoliko ga potpišem?

   

  Ukoliko želite da potpišete sporazumni raskid ugovora o radu (što niste u obavezi da učinite, a tada ostaje opcija da joj otkažu ugovor o radu, odnosno da je proglase tehnološkim viškom) on je pravno u redu, ali pokušajte kroz pregovore da izdejstvujete veću naknadu od one koju vam nude sporazumnim raskidom. U članu 2 stav 2 se konstatuje koja dugovanja poslodavac ima prema vama. Ukoliko ovo nije činjenjično tačno, treba preformulisati navedeni član. Takođe, potpisivanjem sporazumnog raskida ugovora o radu, gubite pravo na ostvarivanje naknade preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
  Važno je da znate da u slučaju otakaza ugovora o radu, sem u slučaju ako se kao razlog za otkaz navodi da ne ostvarujete rezultate rada, odnosno nemate potrebno znanje i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radite, nećete imati pravo na nakandu Nacionalne sluzbe za zapošljavanje. Takođe, nećete imati pravo na otpremninu, što u slučaju da vas proglase tehnološkim viškom nije slučaj. U toj opciji imate pravo na otpremninu i naknadu Nacionalne službe za zapošljavanje. Otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.
  (Jun, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Potraživanje doprinosa

  Da li mogu da potražujem iznos doprinosa na neisplaćene zarade budući da tužbom koju sam ranije podnela i prinudno izvršila, to nije obuhvaćeno.

   

  Da
  (Jul, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Korišćenje godišnjeg odmora

  Direktor je uoči Nove godine doneo odluku da se drugi deo godišnjeg odmora za proteklu godinu mora iskoristiti do kraja marta, a prvi deo novog godišnjeg odmora do kraja maja. Kao obražlozenje za takvu odluku naveo je rešavanje statusa medija do kraja juna, kao i da verovatno neće biti novca za isplatu neiskorišćenog godišnjeg odmora zbog gašenja firme. Postoji i Obaveštenje direktora koje nam je dostavljeno u štampanoj formi.

   

  Direktor, tj. poslodavac može slobodno odlučiti o vremenu korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih. Prema odredbi člana 75. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
  
  Dakle, takvu odluku donosi poslodavac u zavisnosti od potrebe posla. Izraz "uz konsultaciju zaposlenog" pokazuje da u je proceduri donošenja odluke o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac dužan da konsultuje zaposlenog, ali on nije dužan da prihvati stav zaposlenog o vremenu korišćenja njegovog godišnjeg odmora, jer je zakonodavac nadležnost u pogledu donošenja odluke o vremenu korišćenja godišnjeg odmora rezervisao isključivo u korist poslodavca, a opredeljenje zaposlenog na njegovu konsultaciju sa poslodavcem. Poslodavac je dužan da vodi računa o interesu zaposlenog, ali u konkurenciji sa potrebom posla nije dužan da ga i prihvati. To znači da poslodavac, ako to potrebe posla zahtevaju, može doneti rešenje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora i suprotno interesu zaposlenog. Zakonski razlog ovog rešenja je u tome što je poslodavac taj koji meri potrebe posla, a svi zaposleni ni ne mogu koristiti godišnji odmor u isto vreme. Zaposleni nema ovlašćenje da određuje vreme sopstvenog korišćenja godišnjeg odmora, jer to zavisi od potreba poslodavca.
  
  "Prethodna konsultacija zaposlenog" za poslodavca dakle nema obavezujući karakter, već predstavlja neki oblik anketiranja zaposlenog sa ciljem da se utvrdi da li bi on zaista želeo da godišnji odmor koristi baš u vreme kada to odgovara i poslodavcu. Direktor je očigledno obavestio zaposlene o nameri, a njegovo Obaveštenje predstavlja još jedan, formalan, vid izražavanja namere poslodavca. Na to Obaveštenje zainteresovani zaposleni, imaju pravo da se izjasne, i predlože neki drugi period za korišćenje godišnjeg odmora, koji bi bio odgovarajući, ali direktor nije u obavezi da ga usvoji.
  
  Zakon ne poznaje prigovor u postupku ostvarivanja zaštite ovog pojedinačnog prava zaposlenog. Jedina mogućnost u slučaju kršenja prava na godišnji odmor je pokretanje postupka pred nadležnim sudom. A kršenje prava može nastati ukoliko je zaposlenom uskraćeno pravo na godišnji odmor, pre svega ako poslodavac ne donese ili zaposlenom ne dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora.
  
  Dakle, to što je direktor obavestio zaposlene do kada treba da koriste godišnji odmor - nema neku formalnopravnu važnost sve dok ne donese odgovarajuće rešenje. Naime, Zakon o radu predviđa obavezu donošenja rešenja o godišnjem odmoru, kojim se za svakog zaposlenog navodi utvrđeni broj dana godišnjeg odmora za kalendarsku godinu, kao i posebno rešenje o korišćenju tog godišnjeg odmora, u kojem se predviđa vreme korišćenja. Ova dva rešenja poslodavac može doneti i kao jedno rešenje. Rešenje je poslodavac dužan obrazložiti. Pretpostavljamo da poslodavac sada očekuje da svaki zaposleni zatraži, odnosno predloži za sebe vreme korišćenja godišnjeg odmora, a koji bi se koristio do perioda koji sam poslodavac predviđa (mart, odnosno maj 2015). Onda bi poslodavac doneo, tj. bio dužan da donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora.
  
  Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
  
  Važno je napomenuti i da rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
  
  U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ta naknada predstavlja naknadu štete.
  
  Ako zaposleni ne iskoriste pravo na godišnji odmor, za preostali deo je poslodavac dužan isplatiti tu naknadu. Međutim, kako je direktor upozorio da možda neće biti novca za to, jer će najverovatnije uslediti gašenje medija likvidacijom/stečajem, odluku samih zaposlenih o (ne)korišćenju godišnjeg odmora treba doneti i imajuću u vidu, između ostalog, i finansijske prilike medija, odnosno da li će eventualno biti novca za namirenje potraživanja po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora.
  (Januar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• first
• previous
• 7
• 8
• 9
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• next