Pravni saveti

• Dužna novinarska pažnja

  Šta znači „dužna novinarska pažnja“ i na koji način je sudovi cene?

   

  Član 3. Zakona o javnom informisanju propisao je da su „novinar i glavni urednik javnog glasila ... dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, s pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost“. Dužna pažnja se u sudskim postupcima ceni od slučaja do slučaja, zavisno od samog događaja i okolnosti. U svakom slučaju, za novinara je bolje da ima više izvora, da može da dokaže koga je sve kontaktirao i kako je sve pokušavao da proveri informaciju pre objavljivanja. U protivnom, ako sud stekne utisak da novinar informaciju nije proveravao, ili nije dovoljno proveravao (s pažnjom primerenom okolnostima), naći će da nije postupao sa dužnom pažnjom.

  (Novembar 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Citiranje policijskog saopštenja

  Šta da se radi kada se podnese tužba zbog citiranog policijskog saopštenja?

   

  Novinar, kao uostalom i odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila, pozvaće se na odredbu člana 82, Zakona o javnom informisanju u skladu s kojim postoji osnov za isključenje odgovornosti ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz dokumenta nadležnog državnog organa. Novinar bi u takvom slučaju tvrdio da je saopštenje MUP-a dokument nadležnog organa, te da je informacija koju je preneo verno citirana iz takvog dokumenta. To ne bi značilo da nije povredio pretpostavku nevinosti, ali bi isključilo njegovu odgovornost za naknadu štete u konkretnom slučaju. U ovakvim situacijama, iako je tekst zakona jasan, sudska praksa je različita. Novinar se, naravno, može pozivati i na druge okolnosti koje bi mu u konkretnom slučaju mogle ići u prilog.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Rokovi prema Zakonu o javnom informisanju

  Koji su još bitni rokovi prema Zakonu o javnom informisanju i kako se oni računaju?

   

  Prema Zakonu o javnom informisanju može se podneti i tužba za objavljivanje odgovora, koja se podnosi u roku od 30 dana od dana isteka roka u kojem je urednik bio u obavezi da objavi odgovor, kao i tužba radi objavljivanja ispravke, koja se podnosi u roku od tri meseca od dana objavljivanja informacije. Računaju se isto kao i rokovi za podnošenje tužbe, odnosno za odgovor na tužbu, dakle od prvog narednog dana. Postoji još i rok za žalbu, koji je osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Rokovi za odgovor na tužbu

  Postoje li rokovi za odgovor na tužbu po Zakonu o javnom informisanju i plaća li se na njih sudska taksa?

   

  Po primerak tužbe po Zakonu o javnom informisanju dobijaju sva tužena lica, dakle po pravilu i novinar i urednik i osnivač glasila. U obavezi su da u roku od osam dana sudu, u propisanoj formi, dostave odgovor na tužbu. Ovaj rok se ne sme prekoračiti jer, u suprotnom, sud donosi takozvanu presudu zbog propuštanja, odnosno dosuđuje tužiocu naknadu štete koju je ovaj tražio. Rok od osam dana računa se od prvog narednog dana po prijemu tužbe. Znači, ako je tužba primljena 13. juna prvi dan roka za odgovor je 14. jun. Ukoliko poslednji dan roka pada na neradni dan rok se produžava, odnosno ističe prvog narednog radnog dana. Za odgovor na tužbu plaća se sudska taksa čija se visina određuje shodno Zakonu o sudskim taksama, a zavisi od visine tužbenog zahteva. Za odgovor na tužbu plaća se 50 odst od takse koja se plaća za tužbu. U slučaju da spor bude povoljno rešen po novinara, iznos plaćene takse ulazi u sudske troškove koje tužilac mora da naknadi ako ih je tuženi tražio.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Rokovi za podnošenje tužbi

  Kakve rokove za podnošenje tužbi propisuje Zakon o javnom informisanju, a kakve Krivični zakonik Srbije?

   

  Prema Zakoniku o krivičnom postupku privatna krivična tužba za klevetu ili uvredu podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je ovlašćeno lice saznalo za krivično delo i učinioca, drugim rečima za postojanje spornog teksta. Dakle, ovaj rok ne mora da teče od dana objavljivanja teksta, jer se može desiti da lice koje tuži nije tekst videlo istog dana kada je objavljen, već posle, na primer, 20 dana. U tom slučaju rok počinje da teče posle tih 20 dana, dakle od dana saznanja za tekst. Za podnošenje tužbe za naknadu štete prema Zakonu o javnom informisanju rok je šest meseci od dana objavljivanja sporne informacije.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Zaštita novinara od zloupotrebe tužbi zbog narušene časti i ugleda

  Ima li načina da se novinar zaštiti od zloupotrebe tužbi po Zakonu o javnom informisanju zbog narušene časti i ugleda?

   

  Ne postoji drugi način na koji bi se novinar zaštitio mimo toga da na sudu, u postupku, dokaže da je postupao s dužnom novinarskom pažnjom, te da je konkretan tužbeni zahtev neosnovan.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Kako dokazati pretrpljeni duševni bol

  Kako se, u praksi, pred sudovima dokazuju pretrpljeni duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda?

   

  Preživljeni duševni bol podnosilac tužbe uglavnom dokazuje svojim iskazom pred sudijom. On, naravno, može dostaviti i lekarsko uverenje ili predložiti saslušanje svedoka, po pravilu članova porodice, prijatelja, kolega s posla. Sud ove iskaze ceni, prihvata ih ukoliko su uverljivi, te na osnovu njih i spornog teksta odlučuje o postavljenom zahtevu.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Šta za novinara znače tužbe za uvredu, klevetu i nanošenje duševnog bola

  Šta, praktično, za novinara znače tužbe za uvredu, klevetu i nanošenje duševnog bola zbog povrede časti i ugleda?

   

  Tužbe za uvredu i klevetu podnose se prema odredbama Krivičnog zakonika Srbije. Uvreda i kleveta su krivična dela i ukoliko sud nađe da je novinar izvršio jedno od ova dva dela biće osuđen. Jedina kazna je novčana, jer je u našem pravu ukinuta mogućnost da se novinaru zbog krivičnih dela uvrede i klevete izrekne kazna zatvora. Tužba za naknadu štete zbog pretrpljenog duševnog bola zbog povrede časti i ugleda podnosi se prema odredbama Zakona o javnom informisanju i postupak se vodi prema odredbama ovog zakona i Zakona o parničnom postupku. Ovaj postupak nije krivični postupak, novinar ne može biti osuđen, ali može da bude obavezan na plaćanje naknade štete koja može biti znatna, često i veća od kazne za krivično delo. Međutim, oba postupka mogu se voditi paralelno i nezavisno jedan od drugog, tako da novinar može doći u situaciju da bude osuđen i prema Krivičnom zakoniku na novčanu kaznu i u drugom postupku, da prema odredbama Zakona o javnom informisanju bude obavezan na plaćanje naknade štete, s tim što je iznos naknade štete, po pravilu, viši.

  Budući da je reč o različitim postupcima koji se vode prema različitim zakonima, postoje i različiti osnovi nekažnjavanja, odnosno isključenja odgovornosti na koje se novinari u tim postupcima mogu pozivati. Zakonom o javnom informisanju predviđeno je da novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila ne odgovaraju za štetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skupštinske rasprave ili javne rasprave u skupštinskom telu ili iz sudskog postupka ili iz dokumenta nadležnog državnog organa. S druge strane, u odnosu na uvredu, u Krivičnom zakoniku se navodi da se za istu neće kazniti učinilac ako je uvredio drugog u okviru ozbiljne kritike date u vršenju novinarskog poziva, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja. Ovo su, naravno, samo neke od razlika.

  (Novembar, 2012)

   

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Urednik menja tekst

  Kako novinar može da se zaštiti od tužbi u situaciji u kojoj urednik značajno menja sadržaj originalnog priloga?

   

  Veoma teško! Ako urednik promeni tekst toliko da se izmeni njegova suština ili se unesu neproverene i neistinite činjenice, najbolje bi bilo da novinar ne pristane na objavljivanje takvog teksta pod svojim imenom. U protivnom, ukoliko ga potpiše, na sudu će teško dokazati da nije autor teksta. U dokazivanju bi mogla da pomogne sačuvana originalna komunikacija sa urednikom (npr. ako se obavlja elektronskom poštom), ali je moguće koristiti i druge dokaze, ako ih novinar ima na raspolaganju u konkretnom slučaju.

  (Novembar, 2012)

   

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Protiv koga se podnosi tužba za naknadu štete

  Protiv koga se, prema odredbama Zakona o javnom informisanju, podnosi tužba za naknadu štete?

   

  Novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila solidarno odgovaraju za štetu koja je prouzrokovana objavljivanjem informacije (čl. 8 0 Zakona o javnom informisanju). Ovo znači da se tužba može podneti protiv svih tih lica, ili protiv samo onih koje tužilac izabere, a ukoliko se zahtev za naknadu štete usvoji presuda glasi tako da se svi obuhvaćeni tužbom obavezuju da plate štetu, čime tužilac stiče pravo izbora od koga će štetu naplatiti. Po pravilu tužilac naplaćuje štetu od osnivača glasila ako ovaj na računu ima novca, budući da mu je to lakše i jednostavnije, a ako je to nemoguće može se namiriti i od urednika ili novinara (pod uslovom da su bili obuhvaćeni tužbom i da je donesena presuda i protiv njih).

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• first
• previous
• 2
• 3
• 4
• 5
• 6
• 7
• 8
• 9
• 10
• 11
• 12
• next
• last