Pravni saveti

• Javni linč

  Devedesetih godina Politika, zajedno sa Borbom, Ekspresom, Radio Beogradom i drugim redakcijama objavila je poziv na moj javni linč sa potpisanim autorom, tadašnjim direktorom gl. i odg. urednikom Borbe. Interesuje me da li postoji mogućnost da Politika otkrije ko stoji iza ovakvog pisma i da li mogu da tužim autora teksta?
   

  U konkretnom slučaju nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja. 

  (Oktobar, 2011)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Vansudsko poravnanje zbog objavljenih tekstova

  Dostavljam vam dva teksta koja su objavljena u novinama čiji sam glavni urednik. Izvesno lice je poslalo predlog za vansudsko poravnanje kojim traži nakandu štete od 450.000 rsd zbog povrede časti i ugleda, kao organizatora projekta o čijem se svečanom otvaranju, na jednom mestu, govori u spornom tekstu. 

   

  Nakon uvida u sporne tekstove, ali i predloga za vansudsko poravnanje stava smo da ne potpisujete ovo poravnanje. Naime, u vezi sa krivičnim postupkom za uvredu, koji se spominje u vansudskom poravnanju, izvršiocem ovog krivičnog dela smatra se autor informacije. Budući da je autor poznat postoji osnov za isključenje odgovornosti urednice. Što se tiče samog krivičnog dela, naše misljenje je da nisu ispunjeni elementi bića krivičnog dela uvrede jer se, prvo, informacija ne odnosi na na to "lice" (krivično delo uvreda glasi: ko uvredi drugog –"lice" nije uvređeno), a sa druge strane, ne postoji ni namera omalovažavanja tog "lica" koja se, uz ispunjenje prethodnog uslova, zahteva da bi postojalo ovo krivično delo. "Licu" stoji na raspolaganju i tužba za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda zbog iznošenja neistinitih i nepotpunih informacija, na koju se nije pozvalo u ovom dopisu. Zakonom je propisano da svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju. U ovoj vrsti postupka solidarno je odgovoran urednik, novinar i osnivač javnog glasila (dakle, "lice" može da tuži bilo koje od ova tri lica ili sva tri zajedno – što je najčešći slučaj). Ni u ovom slučaju nismo uočili da se iznete informacije odnose "lice"  – informacije se odnose na druge ličnosti).  Naposletku, prema dosadasnjoj sudskoj praksi, čak i da je osnovan tužbeni zahtev, visina koja je navedena u dopisu, je viša od uobičajene naknade štete.

  (Jun, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Odbacivanje tužbe

  Da li sudija može da odbaci očigledno nezakonitu, slaboumnu, bezobraznu i neblagovremenu tužbu? Zašto to ne čine i ne uštede naše vreme i novac poreskih obveznika?

   

  Nažalost, sud može (i mora) da odbaci samo neblagovremenu tužbu i neurednu tužbu koju je tužilac podneo preko advokata. Neuredna tužba je ona koja ne sadrži sve elemente propisane zakonom koje mora da sadrži. Sve ostale tužbe sud ne može da odbaci, jer za tako nešto nije ovlašćen.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Protiv koga se podnosi tužba za naknadu štete

  Protiv koga se, prema odredbama Zakona o javnom informisanju, podnosi tužba za naknadu štete?

   

  Novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila solidarno odgovaraju za štetu koja je prouzrokovana objavljivanjem informacije (čl. 8 0 Zakona o javnom informisanju). Ovo znači da se tužba može podneti protiv svih tih lica, ili protiv samo onih koje tužilac izabere, a ukoliko se zahtev za naknadu štete usvoji presuda glasi tako da se svi obuhvaćeni tužbom obavezuju da plate štetu, čime tužilac stiče pravo izbora od koga će štetu naplatiti. Po pravilu tužilac naplaćuje štetu od osnivača glasila ako ovaj na računu ima novca, budući da mu je to lakše i jednostavnije, a ako je to nemoguće može se namiriti i od urednika ili novinara (pod uslovom da su bili obuhvaćeni tužbom i da je donesena presuda i protiv njih).

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Podnošenje tužbe

  Da li je dovoljno da jedna osoba sebe prepozna u nekom tekstu da bi podnela tužbu i dobila spor?

   

  Ako je suditi prema praksi naših sudova, sasvim je dovoljno. Velimir Ilić se prepoznao u humoresci, pa je dobio naknadu štete jer „humoreska ne sadrži dovoljno istinitih činjenica“. Po novinare još teže posledice mogu imati stavovi Vrhovnog suda Srbije u postupku koji je vođen protiv „Kragujevačkih novina“ koje su pisale o maloletničkoj pornografiji. Iako nijedno ime nije spomenuto, te su „akteri“ ostali neotkriveni, izvesni mladić i devojka su se, navodno, prepoznali u tekstu i podneli tužbe za naknadu štete. Šteta je dosuđena, a Vrhovni sud Srbije je, odbijajući žalbu novina kao neosnovanu, u odluci Gz. 5/06 od 26. 04. 2006. godine naveo „da za prepoznatljivost subjekta nije potrebno da prosečan čitalac objavljene informacije navedenih novina može da veže za određeno lice, već je dovoljno da deo publike tu informaciju može da dovede u vezu sa određenim licem“. U vezi sa istim tekstom, Vrhovni sud Srbije, u odluci Rev. 2254/06 od 05. 04. 2007. godine, zauzima pravni stav da „za prepoznatljivost nije potrebna opšta prepoznatljivost, odnosno da svaki čitalac može da prepozna subjekta informacije. Dovoljno je da mogu da ga prepoznaju lica iz najbliže okoline“. Ovakav stav može imati zaista teške posledice po novinare, ali je to važeći stav koji se i dalje primenjuje u sudskoj praksi.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao