Pravni saveti

• Dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu

  Kako se računaju dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu? Kada poslodavac isplaćuje celu, a kada pola dnevnice?
  Da li je moguće da za 7 dana u inostranstvu poslodavac isplati 4 dinarske dnevnice? Može li odluka Upravnog odbora da služi kao osnov za neisplaćivanje dnevnica?
  Može li se ručak sponzora ili domaćina smatrati kao ''obezbeđena hrana'' na službenom putovanju?

   

  Zakon o radu predviđa da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu. Dakle, navedena odluka UO ne bi bila u skladu sa zakonom jer je poslodavac dužan da naknadi ove troškove.
  Kada je u pitanju naknada troškova za službena putovanja propisi ne regulišu izričito ovo pitanje, ali ustaljena praksa je sledeća: pravo na polovinu dnevnice u zemlji zaposleni ima ako putovanje traje od 8 do 12 sati ili za ostatak vremena kod putovanja preko 24 sata od 8 do 12 sati.
  Iznos utvrđene dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo umanjuje se:
  1. ako je obezbeđena besplatna ishrana - za 60%, a ako je obezbeđen samo besplatan doručak - za 10%, ako je obezbeđen samo besplatan ručak - za 30% i ako je obezbeđena samo besplatna večera - za 20%;
  2. ako su u cenu avionske karte, zbog prekida putovanja, uračunati troškovi za ishranu i prenoćište - za 60%;
  3. ako su u cenu karte za putovanje brodom uračunati i troškovi za ishranu i prenoćiste - za 60%.
  Pravo na celu dnevnicu zaposleni ima za svaka 24 sata provedena na službenom putu, i za ostatak vremena duži od 12 sati. Kada je u pitanju službeno putovanje u inostranstvo na ovo pitanje se primenjuje Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika koja propisuje sledeće: jedna dnevnica zaposlenom pripada na svaka 24 časa provedena u inostranstvu, a ako je preostalo vreme provedeno u inostranstvu duže od 12 časova - jos jedna dnevnica, odnosno jos polovina dnevnice ako je preostalo vreme provedeno u inostranstvu između 8 i 12 časova. Ako je vreme provedeno u inostranstvu duže od 12 časova a kraće od 24 časa, zaposlenom pripada jedna dnevnica, a ako je zaposleni u inostranstvu proveo između osam i 12 časova – pola dnevnice.
  Za svako zadržavanje u stranoj državi, odnosno proputovanje kroz stranu državu, koje traje duže od 12 časova zaposleni ima pravo na jednu dnevnicu koja je utvrđena za tu državu. Uredba sadrži spisak dnevnica po stranim držama koje su izražene u odgovarajućoj valuti u kojoj se vrši isplata.
  
  Vreme provedeno na putu računa se u satima tako da treba primeniti ovaj kriterijum (ne po danima) pri računanju broja dnevnica na koje zaposleni ima pravo.
  
  Na pitanje može li poslodavac da umanji dnevnicu za službeno putovanje u zemlji ukoliko obezbedi ishranu, kao i na pitanje može li se ručak sponzora ili domaćina smatrati kao ''obezbeđena hrana'' na službenom putovanju ne može se dati konkretan odgovor jer ova pitanja nisu regulisana zakonskim propisima.
  
  Imajući u vidu praksu zauzeli smo stav da ukoliko je poslodavac obezbedio troškove ishrane (a krajnje je diskutabilno pitanje da li se može ručak sponzora ili domaćina smatrati kao ''obezbeđena hrana'' na službenom putovanju) on može umanjiti dnevnicu, u skladu sa pomenutom uredbom za 80%.

  (Decembar, 2011)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao