BAZENUNS.RS

 

Pravni saveti

Baza pravnih saveta je otvorena i potpuno pretraživa baza u kojoj su sadržana pitanja novinara i drugih medijskih radnika povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim i radnim pravima i obavezama, kao i odgovori advokata. Saveti su novinarima i drugim medijskim radnicima pruženi u okviru projekta NUNS-a – Besplatna pravna pomoć.

 

Na ovoj strani, pretraga pravnih saveta moguća je na osnovu ključnih reči / zadatih tagova (desno).

Odgovarajući na potrebe svog članstva, Nezavisno udruženje novinara Srbije je uz podršku donatorskih organizacija od 2009. godine pružalo pravne savete svojim članovima od kada i datiraju podaci u bazi.

Baza podataka namenjena je prvenstveno novinarima ali i ostalim zainteresovanim posetiocima.

Zamišljena je kao resurs koji se redovno ažurira novim pitanjima i odgovorima.

Svaki vaš komentar ili primedba u vezi Baze pravnih saveta je dobrodošla.

 

Novinari ili medijski uposlenici, pravni savet u vezi sa profesionalnim ili radnim pravima i obavezama mogu dobiti popunjavanjem on-line formulara u dnu strane.

Izradu BAZE PRAVNIH SAVETA, kao i sajta BAZENUNS.RS, podržala je organizacija Civil Rights Defenders.

  • Kako se štiti nečiji identitet

    Kako se u novinskim člancima štiti nečiji identitet?

     

    Sudovi su zauzeli stav da ova zaštita mora biti stvarna, a ne formalna. Na primer, u kragujevačkoj „Svetlosti“objavljena je vest da je zbog krivičnog dela silovanja priveden NN, star 43 godine. Navedeno je da je privedeni šef mesne kancelarije u selu čije je ime takođe navedeno, kao i ime najbližeg grada. Dakle, iako je napisana oznaka NN, identitet nije sačuvan, jer je navedeno da je reč o šefu mesne kancelarije u konkretnom selu koje ima jednu mesnu kancelariju i jednog šefa. U slučaju tužbe ovo lice bi imalo pravo na naknadu štete jer mu je identitet nezaštićen, a povređena je pretpostavka nevinosti. Ovakvi slučajevi u praksi izuzetno su česti. Medij, naime, prikrije ime objavljivanjem inicijala, ali objavi druge informacije iz kojih se s lakoćom može zaključiti o kom licu je reč. Ovo nije stvarna zaštita i sud je, po pravilu, neće prihvatiti.

    (Novembar, 2012)
     
  • Tekstovi o maloletnicima

    Svi govore o zaštiti maloletnika i o tome da mediji to ne poštuju dovoljno. Da li je to tačno i kako se ponašati kada se pišu tekstovi o maloletnicima?

     
    Zakon je predvideo da se u „javnim glasilima mora posebno voditi računa da sadržaj javnog glasila i način distribucije ne naškode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika“. Maloletnik se, takođe, ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes. Sudovi ovu odredbu striktno primenjuju, tako da se o maloletnicima mora posebno oprezno pisati i ni na koji način im se ne sme otkriti identitet.
    (Novembar, 2012)
  • Šta je "pravo na odgovor"

    Šta znači „pravo na odgovor“ i na koji se način zaštititi od zloupotrebe ove institucije?

     
    Zakon o javnom informisanju predvideo je (u članu 47) da „lice na koje se odnosi informacija podesna da povredi njegovo pravo ili interes može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kojem ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta“. Zakonom su predviđeni i slučajevi kada se može uskratiti objavljivanje odgovora (ukupno 19 razloga), a ako se odgovor ne objavi u odsustvu opravdanih razloga (koje sud ceni u svakom pojedinačnom slučaju), može se podneti tužba kojom se traži da se uredniku od strane suda naloži da objavi odgovor. Zloupotreba ovog instituta svakako ima, a kako se zaštititi zavisi od slučaja do slučaja. U jednom slučaju vođenom pred bivšim Okružnim sudom u Beogradu sud je tužiocu dozvolio da tri puta promeni sadržaj odgovora posle podnošenja tužbe, i na kraju uredniku naložio da odgovor objavi u tekstu koji je bio potpuno različit od onoga koji je urednik inicijalno dobio i čije je objavljivanje odbio iz razloga predviđenih zakonom. Vrhovni sud Srbije je, međutim, po žalbi ne samo ukinuo ovakvu odluku, nego ju je preinačio tako što je sam odbio tužbeni zahtev. Ono što je takođe važno znati u vezi sa odgovorom, jeste da on predstavlja institut koji za svoj cilj ima da omogući da se čuje i druga strana, odnosno da se iznesu i njeni činjenični navodi, a ne da otvori polemiku u kojoj će se sučeljavati mišljenja. Odgovor se ne mora objaviti ako se odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama. Odgovor se, takođe, ne mora objaviti ako ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje. Zakon priznaje i načelo jednakosti informacije i odgovora, što praktično znači da se odgovor objavljuje u istom delu glasila, u istom izdanju, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom, odnosno u istom delu emisije, kao što je bila objavljena informacija na koju se odgovara.
    (Novembar, 2012)
  • Tužba zbog pisma čitaoca ili ankete građana

    Da li novine mogu da budu tužene zbog pisma čitaoca koje su objavile, ili ankete građana?

     
    Da, mogu da budu tužene i osuđene. Očigledan primer je postupak vođen protiv kragujevačke „Svetlosti“ povodom objavljivanja pisma čitaoca koji se žalio na rad pet sudija Kragujevačkog suda. Jedan od sudija smatrao je da su na ovaj način povređeni njegovi ugled i čast, a novine i urednik obavezni su na plaćanje štete, iako je u sudskom postupku utvrđena autentičnost pisma, kao i da niko u redakciji u objavljenom pismu nije vršio nikakve izmene. Sud u ovakvim slučajevima zapravo polazi od obaveze dužne novinarske pažnje koja podrazumeva obavezu novinara i odgovornog urednika da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, s pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Netačni, pa čak i tačni, ali nepotpuni činjenični navodi, koji su s pažnjom primerenom okolnostima mogli biti provereni pre objavljivanja, bez obzira na to da li su sadržani u autorskom tekstu novinara ili pismu čitalaca, mogu dakle dovesti do odgovornosti za naknadu štete, ali čak i do odgovornosti za klevetu, budući da ni Krivični zakonik ne pravi razliku izmedu iznošenja i prenošenja informacija (pri čemu bi se autorski tekst novinara smatrao iznošenjem, a objavljivanje pisma čitaoca pronošenjem informacije).
    (Novembar, 2012)
  • Kritike i stavovi o javnim ličnostima

    Da li novinar može da kritikuje ili iznosi stavove o javnim ličnostima a da ne bude tužen?

     
    Po pravilu, javne ličnosti su u celom svetu, pa bi tako trebalo da je i u Srbiji, dužne da pokažu viši stepen tolerancije u odnosu na kritičke tekstove i uključujući čak i delimično zalaženje u sferu privatnosti. Zakon o javnom informisanju čak izričito, u članu 9, navodi da su nosiocima državnih i političkih funkcija ograničena prava na zaštitu privatnosti ako je informacija važna za javnost, s obzirom na činjenicu da lice na koje se odnosi informacija vrši određenu funkciju. Ova prava ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju. U praksi se događa se da se javnim ličnostima pruža čak i veća zaštita od zaštite koja se pruža „običnim“ ljudima, što je suprotno stavovima Evropskog suda za ljudska prava.
    (Novembar, 2012)
  • Podnošenje tužbe

    Da li je dovoljno da jedna osoba sebe prepozna u nekom tekstu da bi podnela tužbu i dobila spor?

     
    Ako je suditi prema praksi naših sudova, sasvim je dovoljno. Velimir Ilić se prepoznao u humoresci, pa je dobio naknadu štete jer „humoreska ne sadrži dovoljno istinitih činjenica“. Po novinare još teže posledice mogu imati stavovi Vrhovnog suda Srbije u postupku koji je vođen protiv „Kragujevačkih novina“ koje su pisale o maloletničkoj pornografiji. Iako nijedno ime nije spomenuto, te su „akteri“ ostali neotkriveni, izvesni mladić i devojka su se, navodno, prepoznali u tekstu i podneli tužbe za naknadu štete. Šteta je dosuđena, a Vrhovni sud Srbije je, odbijajući žalbu novina kao neosnovanu, u odluci Gz. 5/06 od 26. 04. 2006. godine naveo „da za prepoznatljivost subjekta nije potrebno da prosečan čitalac objavljene informacije navedenih novina može da veže za određeno lice, već je dovoljno da deo publike tu informaciju može da dovede u vezu sa određenim licem“. U vezi sa istim tekstom, Vrhovni sud Srbije, u odluci Rev. 2254/06 od 05. 04. 2007. godine, zauzima pravni stav da „za prepoznatljivost nije potrebna opšta prepoznatljivost, odnosno da svaki čitalac može da prepozna subjekta informacije. Dovoljno je da mogu da ga prepoznaju lica iz najbliže okoline“. Ovakav stav može imati zaista teške posledice po novinare, ali je to važeći stav koji se i dalje primenjuje u sudskoj praksi.
    (Novembar, 2012)
  • Kako se pravno tretiraju karikature, humoreske, fotomontaže i satire

    Kako Zakon o javnom informisanju tretira karikature, humoreske, fotomontaže i satire?

     
    U principu ne drugačije nego druge sadržaje. Razlika donekle postoji u odnosu na činjenicu da karikatura, humoreska, fotomontaža ili satira mogu predstavljati i forme umetničkog izražavanja, odnosno autorska dela, te ovde pored prava na slobodu izražavanja po pravilu možemo da govorimo i o pravu na slobodu umetničkog stvaralaštva, koja je takođe zajemčena Ustavom. Problemi u praksi nastaju kada se neko „prepozna“ u karikaturi, humoreski, fotomontaži ili satiri i tvrdi da zbog nje trpi nematerijalnu štetu usled povrede časti i ugleda. Problemi nastaju i zbog činjenice da mnoge sudije nemaju dovoljna znanja o tome šta je satira, šta humoreska, što u praksi dovodi do presuda koje izazivaju veliko nezadovoljstvo na medijskoj sceni. Tako je Viši sud u Čačku, rešavajući po tužbi Velimira Ilića protiv Stojana Markovića iz istog grada, prihvatio navode da je u pitanju humoreska, ali je tuženog Markovića obavezao na plaćanje naknade štete gospodinu Iliću uz obrazloženje da „humoreska ne sadrži dovoljno istinitih činjenica“. Apelacioni sud u Kragujevcu odbio je žalbu na ovakvu presudu.
    (Novembar, 2012)
  • Razlika

    Pravi li naše zakonodavstvo razliku između činjeničnog i vrednosnog suda?

     
    Zakonodavstvo pravi ovu razliku. Na primer, iz Krivičnog zakonika nedvosmisleno proizlazi da samo činjenični sud može biti klevetnički, dok se uvrede pre nanose vrednosnim sudovima. Ovo pitanje, međutim, stvara velike probleme u praksi, posebno u parničnim postupcima za naknadu štete. Često je teško povući jasnu liniju između vrednosnih i činjeničnih sudova, a naši sudovi su, čini se, skloniji da insistiraju na snažnijoj činjeničnoj zasnovanosti vrednosnih sudova. Načelni stav Evropskog suda za ljudska prava jeste da novinar mora tačno da prenese činjenice, ali i da na osnovu njih ima pravo na svoj vrednosni sud. Iako su u skladu sa odredbom člana 18, stav 3, Ustava Republike Srbije, naši sudovi obavezni da u stvarima koje se tiču ostvarivanja ljudskih prava propise tumače i primenjuju saglasno važećim međunarodnim standardima, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru sprovođenje tih međunarodnih standarda, što je u konkretnom slučaju u odnosu na pravo na slobodu izražavanja zajemčenu članom 10, Evropske konvencije, sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava, od ove prakse se, nažalost, često odstupa.
    (Novembar, 2012)
  • Već objavljena informacije kao proverena

    Da li novinar sme da koristi ranije objavljenu informaciju u vezi s kojom nikada nije vođen bilo kakav postupak?

     
    Sme da je koristi, ali to ne znači da protiv njega neće biti vođen neki postupak. Naime, ako se prenese pisanje nekog lista od pre dve godine, gde je izvesna osoba okvalifikovana npr. kao kriminalac, to takvu osobu ne sprečava da tuži novine i novinara, nezavisno od toga što pre dve godine nikoga nije tužio. Ono što je takođe važno, a što se često zaboravlja, jeste da obaveza dužne novinarske pažnje podrazumeva da se preuzete informacije objavljuju verodostojno i potpuno, a ukoliko se prenose iz drugog medija, uz navođenje medija iz kojeg je informacija preneta.
    (Novembar, 2012)
  • Zaštita izvora informacija

    Ima li novinar pravo da zaštiti svoj izvor informacija?

     
    Ima. Prema članu 32. Zakona o javnom informisanju, novinar „nije dužan da otkrije podatke u vezi sa izvorom informacija, osim ako se podaci odnose na krivično delo, odnosno učinioca krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora najmanje pet godina“. Međutim, činjenica da novinar nije dužan da otkrije izvor informacija ne znači da on u sudskom postupku ne bi morao da dokaže istinitost informacije koju je od izvora dobio i preneo.
    (Novembar, 2012)

On-Line Formular za pravne savete

Nezavisno udruženje novinara Srbije u okviru projekta Besplatna pravna pomoć, svojim članovima pruža uslugu besplatnih pravnih saveta.

Pružanje besplatnih pravnih saveta obuhvata pitanja povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim pravima i obavezama novinara i drugih medijskih radnika kao i u vezi sa pravima i obavezama koje proizilaze iz radnog prava.

Više informacija o mehanizmu pružanja usluge besplatnog zastupanja na sudu možete potražiti OVDE.

Ukoliko vam je potreban pravni savet molimo vas da popunite on-line formular.

Pravni savet potreban je uvezi sa:

Nivo poverljivosti informacija

A PHP Error was encountered

Severity: Core Warning

Message: PHP Startup: Unable to load dynamic library '/usr/lib/php/20131226/pcntl.so' - /usr/lib/php/20131226/pcntl.so: cannot open shared object file: No such file or directory

Filename: Unknown

Line Number: 0

Backtrace: