Pravni saveti

• Ukinuto radno mesto

  Od 2009. godine radim kao jedini PR manager u firmi. Ta kompanija je 2012. godine prodata drugoj kompaniji, koja mi je ponudila ugovor kako bi prešla kod njih, ali na nagovor tadašnjeg Generalnog direktora to nisam prihvatila. U jednom trenutku, saopšteno mi je da će moje radno mesto biti ukinuto zbog ,,neprofitabilnosti društva" i da mogu da mi isplate tri zarade. Molim vas da mi pomognete u donošenju odluke jer mi je ponuđeno da ne dolazim na posao. 

   

  Poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu zaposlenom kao tehnološkom višku. Za to postoji posebna procedura ustanovljena Zakonom o radu koja se razlikuje u zavisnosti od broja zaposlenih i mogućnosti poslodavca da prekvalifikuje potencijalne viškove i zaposli ih kod drugog poslodavca ili na drugom radnom mestu. U rešenju o otkazu kao razlog za otkaz treba da stoji zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. U tom slučaju zaposleni ima pravo na otpremninu čija visina zavisi od ukupnog radnog staža zaposlenog (ne samo kod tog poslodavca već ukupnog) i dobija se kao zbir 1/3 zarade za prvih 10 godina staza i 1/4 zarade za godine preko 10 godina staza. Ukoliko zaposleni dobije otkaz po ovom osnovu, može ostvariti pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

   

  S druge strane, postoji opasnost da poslodavac otkaže zaposlenom ugovor o radu jer je zaposleni prestao da dolazi na posao. U tom slučaju potrebno je prikupiti sve dokaze (mejl, telefonski pozivi, svedoci) koji idu u prilog tome da je zaposlena sprečena da dolazi na posao a koji bi poslužili u potencijalnom sudskom sporu ili zbog prilaganja Inspekciji rada.

   

  U svakom slučaju, na raspolaganju vam je tužba za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kojom se traži ili vraćanje na rad ili naknada štete u maksimalnom iznosu od 18 zarada (što se praktikuje kada su odnosi tako poremećeni da zaposleni ne može da se vrati na posao), a može se istaći i imovinski zahtev za isplatu zarada koje bi zaposleni ostvario da nije dobio otkaz. Ukoliko inspekcija rada (nakon podnošenja tužbe) utvrdi da su postojale očigledne nepravilnosti u postupku otkaza, može naložiti da se zaposleni vrati na rad do pravnosnažnosti presude.

  (Mart, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Pretnja od strane državnog organa

  Dobio sam usmenu pretnju od državnog organa u kojoj se navodi da će protiv mene podneti krivičnu prijavu zbog pitanja koje sam im postavio i zbog upućenog zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. 

   

  U podnetom zahtevu izneo sam da na osnovu informacija koje imam, sumnjam na korupciju u tom državnom preduzeću. Odgovor koji sam dobio je da ću u zakonskom roku od 15 dana dobiti traženu informaciju, ali i da će mi se i službenim putem obratiti da im dostavim informacije kojima raspolažem, a koje ukazuju na postojanje korupcije, kao i da će zbog te izjave protiv mene podneti krivičnu prijavu. 

  Prvo su mi rekli da će moj zahtev odbaciti zbog učestalosti slanja zahteva (što je neistina), a onda mi je i zaprećeno. 

  Ubrzo nakon ovoga, dobio sam i pisani odgovor iz spornog državnog organa u kojem se od mene traži da im dostavim, odnosno da dostavim nadležnom državnom organu, informacije kojima raspolažem jer će u suprotnom podneti krivičnu prijavu protiv mene.

   

  Kontaktirao me je savetnik za pravne poslove spornog državnog organa koji mi je i poslao odgovor i zapretio krivičnom prijavom, ali se nakon tog razgovora složio sa mnom da nema potrebe za podnošenjem krivične prijave i zamolio me još jednom, da ako imam bilo kakve informacije koje bi im mogle biti korisne za njihovu internu istragu, iste dostavim kako bi oni taj problem mogli da reše. 

  Ranije sam ukazao Agenciji za borbu protiv korupcije na ovaj problem.

   

  U skladu sa domaćim zakonodavstvom od svakoga se očekuje da prijavi krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, ali da u konkretnom slučaju vi niste u obavezi da prijavite krivično delo. Nema razloga za brigu jer prema onome što nam je predočeno nema osnova za vašu krivičnu odgovornost.

   

  Predlažemo da obavestite sporni državni organ da informacije kojima raspolažete (koje izazivaju vašu sumnju), potiču upravo iz dopisa/dokumenta državnog preduzeća, te da navedete sve podatke iz tih dokumenta (broj, datum izdavanja i sl).

   

  Takođe, postoji dovoljan osnov da obavestite Poverenika i Ombudsmana o ovom odgovoru, budući da je ovo ipak određena vrsta pritiska, što svakako dovodi u pitanje poštovanje prava garantovana domaćim zakonima i Ustavom.

   

  Imajući u vidu da ste ranije ukazali Agenciji za borbu protiv korupcije na ovaj problem, sada ih kontaktirajte i zatražite broj pod kojim je vaša prijava zavedena. 

  (Mart, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Pretnje zbog pisanja

  Primio sam seriju ozbiljnih pretnji. Kao novinar i urednik sajta bavim se specijalizovano temom civilne avijacije u Srbiji i regionu. Zbog pisanja o aerodromu u Budimpešti već duže vreme dobijam uvredljive komentare i poruke, ali posle teksta o ponudi niskotarifnih aviokompanija sa budimpeštanskog aerodroma stigle su mi veoma uznemirijuće pretnje smrću. Kroz komentare na sajtu, na taj tekst stigle su četiri pretnje u kojima se navodi da ako hoću da budem spašen, treba da napišem tekst o ponudama iz Beograda. Takođe se poručuje da će me ubiti ako budem napisao još jedan tekst o aerodromu u Budimpešti. 

   

  Sve pretnje su stigle sa određenog IP opsega koji je u Oslu (Norveška) i koji je odmah blokiran. Nakon prve pretnje i blokade samo te IP adrese, posle jednodnevne pauze stigle su nove pretnje sa drugih IP adresa ali iz istog opsega. Sve su blokirane, a pretnje posle toga nisu stizale. 

   

  Ceo slučaj trebalo bi prijaviti policiji i to za krivično delo ugrožavanja sigurnosti, teži oblik – kada su pretnje upućene licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja. Za krivično delo ugoražavanja sigurnosti je važno, da je žrtva osetila strah, odnosno da se zabrinula za svoju sigurnost. Za to krivično delo krivično gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti. Obavestite direktno tužilastvo, podnošenjem krivične prijave (uz navodjenje svojih ličnih podataka) odnosno obavestite policiju koja će sačiniti službenu belešku i proslediti je tužilaštvu. U svakom slučaju treba priložiti screenshot strane na kojoj se nalaze pretnje kako bi se videla njihova sadržina, kao i sve druge dokaze. Krivična prijava se podnosi protiv NN lica uz napomenu kako su se potpisala. Krivična prijava ne zahteva posebnu formu, može se podneti usmeno ili pisanim putem, ali je naš predlog da se klijent, u pisanoj formi, obrati tužilaštvu –Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal (Više tužilaštvo).

  (April, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje odgovora na saopštenje

  Kao glavni i odgovorni urednik lista objavio sam saopštenje jedne političke opcije, koja ima odbornike u aktulenom sazivu SO. Objavljivanje saopštenja je izazvalo reakciju predsednika SO koji je uputio odgovor. Odgovor je objavljen u celini, ali se u jednom pasusu ticalo i samog čina objavljivanja, tj. zašto je objavljeno saopštenje (u njemu se zahteva ostavka predsednika SO). Na objavljeni odgovor predsednika, u narednom broju lista, objavio je komentar isključivo na deo njegovog odgovora koji se ticao lista. On nije komentarisao sadržinu kako saopštenja tako ni odgovor predsednika SO. Nakon ovoga, predsednik SO počinje da šalje izrazito uvredljiv odogovor u odnosu na list i mene. Da li sam dužan da objavim odgovor?

   

  Na osnovu ovih informacija, a pre svega imajući u vidu da je odgovor uvredljiv, možemo da zaključimo da on sadrži mišljenje o tome zašto su objavljene određene informacije tj. možemo da zaključimo da se njime ne osporava tačnost ili potpunost informacija koje su objavljane. U skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju urednik nije u obavezi da objavljuje odgovor ukoliko se njim ne osporava istinitost, potpunost ili tačnost prenosa informacije. Takođe, ukoliko se odgovor odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, kao i ako odgovor ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje, ne postoji obaveza objavljivanja takvog odgovora.

  (April, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Lokalna televizija emituje priloge protiv mene

  Već duže vreme imam problema sa lokalnom privatnom televizijom. Ova televizija vrlo često u svojim informativnim emisijama emituje tendenciozno montirane priloge uperene protiv mene, bez ikakvog povoda i razloga. 

   

  Jedan od takvih primera se desio nedavno. Na poziv predsednika Opštine, pratila sam rad humanitarne organizacije koja je delila pomoć ugroženima. Jedan meštanin je izrazio nezadovoljstvo što sam svojim izveštavanjem pomogla njegovom bratu, a ne njemu. Sporna lokalna privatna televzija je to iskoristila i napravila prilog sa ciljem da me diskredituje kao novinara. Iz tog priloga gledaoci nisu mogli da shvate o čemu se zapravo radi. 

   

  Naime, vlasnik sporne lokalne privatne televizije je snimio intervju sa porodicom meštanina koji je izrazio nezadovoljstvo, navodeći ih da pričaju protiv mene. Ono što je sporno u tom intervjuu je izjava supruge čoveka koji je dao intervju, gde se navodi da sam prilikom snimanja ušla u njihovo dvoriste i gurnula, zatim i udarila njihovo dete, a što je potpuna neistina. Urednik televizije koji je radio intervju i montirao prilog, nije od mene tražio izjavu. 

   

  Prilog je kasnije postavljen na You tube, na stranici koju ažurira opštinski PR menadžer i snaja vlasnika televizije. Ona na toj strani objavljuje isključivo priloge o opštinskim aktivnostima. Pored opštinske PR menadžerke, koja je angažovana od strane lokalne samouprave da prati njihove aktivnosti, plaćena je i lokalna televizija da emitije sve priloge vezane za opštinske aktivnosti. Tako da se može zaključiti da je opština naručila i platila ovaj sporni prilog. Zanima me koga mogu da tužim: opštinu, PR menadžerku ili lokalnu televiziju.

   

  Postoji mogućnost da tužite PR opštine kao fizičko lice jer je učinila dostupnim javnosti snimak koji je povredio vašu čast i ugled. Ukoliko je ovaj snimak objavljen i na sajtu opštine, postoji mogućnost da tužite i opštinu.  

   

  Takođe, postoji osnov za podnošeje tužbe i protiv meštanina zbog informacija koje je izneo protiv vas, ali tu se osnovano postavlja pitanje naplate, imajući u vidu uslove u kojima on živi.

   

  Najcelishodnije rešenje je podnošenje tužbe protiv osnivača javnog glasila, novinara i urednika sporne lokalne televizije. U skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju podnosi se jedna tužba protiv osnivača javnog glasila, novinara i urednika koji su svi zajedno odgovorni za štetu koja nastupi objavljivanjem informacija koje nisu tačne, odnosno infomacija koje nisu potpune. 

  (April, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Kako naplatiti svoje potraživanje

  Radio sam u jednom lokalnom nedeljniku. Taj list je 2007. godine privatizovan. Novi poslodavac zaposlenima nije uplaćivao doprinose ni plate. Pored toga, nije ni ispunjavao obaveze prema Agenciji za privatizaciju, pa je privatizacija raskinuta. Za neisplaćenih 15 plata tužio sam poslodavca i sud je doneo presudu kojom je poslodavac obavezan da mi isplati neisplaćene zarade. 

   

  Kome treba da se obratim kako bi naplatio svoje potraživanje? Kakve su mi šanse da se obratim sudu u Strazburu? Kako od momenta od kada je poništena privatizacija do mog odlaska iz firme nisam primao platu, interesuje me koja je procedura za podnošenje nove tužbe protiv te firme?

   

  Imajući u vidu da postoji pravnosnažna presuda, formalno su ispunjeni uslovi za pokretanje izvesnog postupka, medjutim, postoji realna opasnost da nećete naplatiti svoja potraživanja. Ukoliko pokrenete izvršni postupak rešenje o izvršenju će „zauzeti svoje mesto“, te ukoliko dužnik izađe iz blokade poverioci će se redom namirivati. Postoji mogućnost izvršenja popisom i procenom pokretnih stvari, ali naš zaključak je da društvo nema imovinu, pa ovo ne bi imalo smisla. Postupak će se prekinuti ukoliko bude došlo do restrukturiranja.

   

  Radi procene izvesnosti naplate u stečajnom postupku, ukoliko se otvori stečajni postupak (ukinute su odredbe o automatskom stečaju, te se postupak pokreće po predlogu nekog od poverilaca ili po predlogu samog dužnika) iz stečajne mase će se prioritetno namiriti troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase. U prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka.

   

  Ostala potraživanja se namiruju u drugom i trećem isplatnom redu. U drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. U treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca.

   

  Za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava neophodno da prvo iskoristite svaki pravni lek u Republici Srbiji (da se obratite nadležnom sudu – u konkretnom slučaju Privrednom sudu, odnosno parničnom sudu za neutuženo potraživanje do pravnosnažne presude). Naime, predstavka se podnosi protiv Republike Srbije jer je mišljenju nekog lica, kroz jedno ili više dela ili propusta direktno uticala na povredu prava koja su tom licu zagarantovana Konvencijom (pravo na život; pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima; pravo na slobodu i bezbednost ličnosti; pravo na slobodu izražavanja; pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; pravo na slobodu udruživanja; pravo na slobodu okupljanja; pravo na efikasan pravni lek; pravo na mirno uživanje imovine i pravo na slobodne izbore).  U ovom slučaju prava zagantovana Konvencijom vama nisu povređena, već imate problem sa naplatom potraživanja, te sa tim u vezi nisu ispunjeni uslovi da bi Evropski sud za ljudska prava odlučivao o predstavci koju bi mu eventualno podneli, te bi je on, sasvim izvesno, odbacio.

  (Maj, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Vlasnik je nakon što sam napustio radno mesto nastavio da objavljuje moje tekstove

  Obraćam vam se u vezi sa prekršenim autorskim pravima – godinama vodim sekciju prepoznatljivog stila na portalu da bi, pošto sam napustio radno mesto vlasnik portala nastavio sa sekcijom i objavljivao stare tekstove odnosno nove, dovodeći čitaoce u zabludu o tome ko je autor tekstova.

   

  Sa  pravne  tačke  gledišta,  u ovakvoj situaciji, ukoliko je došlo do povrede  autorskih  prava,  vaše kolege i vi (autori tekstova i fotografija) i kuća u kojoj radite (kao imalac imovinskih prava na autorskim delima, ukoliko ste im ta prava preneli ili ste autorsko delo stvorili u radnom odnosu, pa su imaoci imovinskih prava u zakonom određenom periodu po tom osnovu), možete zaštititi vaša prava pred nadležnim sudom podnošenjem tužbi, iniciranjem krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv onih koji povređuju vaša autorska prava.

  (Maj, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Neovlašćeno emitovanje moje emisije

  Obraćam vam se zbog neovlašćenog emitovanja TV emisije čiji sam isključivi autor i producent. Uredno sam potpisan kao autor, a emisija nije prekrojena. 

   

  Imajući u vidu da ste kao autor uredno potpisani i da emisija nije prekrojena, imate pravo da tražite nakandu nematerijalne štete samo zbog nedostojnog iskorišćavanja autroskog dela iz člana 18 Zakona o autorskim i srodnim pravima kojim je predviđeno da autor ima isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled. Nematerijalna šteta se ne dokazuje posebno, dovoljan je njegov iskaz i npr. iskaz nekog od svedoka.

  Što se tiče materijalne štete zbog neovlašćenog saopštavanja emisije, nju treba dokazati. Dakle, bilo bi potrebno da autor priloži nekakav cenovnik, ugovor sa nekim trećim licem kome je ustupio svoju emisiju na emitovanje i sl. 

  (Maj, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Registrovanje web TV kao javno glasilo

  Interesuje me kako mogu da registrujem web TV kao javno glasilo?

   

  Za  registraciju  internet izdanja javnog glasila u Registar javnih glasila koji vodi Agencija za  privredne registre je potrebna sledeća dokumentacija: 

  1. Popunjena registraciona prijava, 

  2. Izvod iz odgovarajućeg javnog registra kojim se dokazuje identitet osnivača, ako osnivač nije registrovan u registru koji vodi APR 

  3. Dokument o internet adresi - upit iz baze RNIDS-a, 

  4. Odluka osnivača o imenovanju glavnog i odgovornog urednika javnog glasila, 

  5. Dokaz  o uplati naknade za registraciju javnog glasila u iznosu od 2.500,00 din. Uplata  se vrši na broj računa APR-a: 840-29772845-66, poziv na broj 06. 

  Navedeni iznos važio je u decembru 2012. godine te je informaciju potrebno proveriti na sajtu APR.

  Prijavu podnosi zastupnik pravnog lica - osnivača javnog glasila ili lice koje on ovlasti.

  U skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju postoji obaveza objavljivanja impresuma i skraćenog impresuma. 

  (Maj, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Osuđen da platim naknadu štete

  Pravnosnažno sam osuđen uz osnivača javnog glasila i jos jednu koleginicu, da platim naknadu štete sudiji. U skladu sa zakonom sva tri lica su solidarno odgovorna, što znači da se postupak prinudnog izvršenja može pokrenuti protiv sva tri lica, ali i protiv bilo kojeg od nas. Sudija je odabrala mene. Da li je to zakonito?
  Druga stvar koja mi se čini problematičnom jeste način izvršenja. Sudija je izvršenje opredelila popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari.
  Takođe mi se čini problematičnim i to što mi je rešenje o izvršnju dostavljeno godinu nakon što je doneto (za koje vreme teče kamata). Napominjem da sam neko vreme boravio u inostranstvu.

   

  Ukoliko se sudija u izvršnom postupku namiri od vas, vi možete da tužite druga dva lica i od njih naplatiti po jednu trećinu celokupnog potraživanja.

  Poverilac ima pravo da bira da li će se namiriti iz zarade ili npr. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, te da je i ovo zakonito rešenje. 

  Propustili ste rokove za izjavljivanje revizije koja je u ovom slučaju i praksi izuzetno dozvoljena, svakako treba pokušati i sa tim. Takođe, propušten je rok za izjavljivanje ustavne žalbe, kao i za podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.

  Proverite u sudu da li je pokušana dostava jer ste rekli da ste neko vreme boravili u inostranstvu, pa se i u tome može naći opravdanje za ovaj protok vremena.

  (Maj, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• previous
• 1
• 2
• 3
• 4
• 5
• 6
• 7
• 8
• 9
• 10
• next
• last