Pravni saveti

• Poligrafsko ispitivanje

  Koja su mi prava u vezi odbijanja poligrafskog ispitivanja?

   

  Na ovo pitanje se odnosi Zakon o policiji i Pravilnik o policijskim ovlašćenjima koje se odnose na poligrafsko testiranje.
  
  Policija ne može nekoga da primora na poligrafsko testiranje, već mora da postoji saglasnost ispitanika i da ga u skladu sa članom 70 stav 1 upozna sa radom uređaja i da lice da pisanu saglasnost.
  
  Određenim kategorijama lica se zabranjuje poligrafsko testiranje. U skladu sa članom 70, poligrafskom testiranju ne može da se podvrgne:
  
  • Lice koje je pod uticajem alkohola ili pod uticajem opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci;
  • Lice koje ima ozbiljna srčana oboljenja ili respiratorne smetnje;
  • Lice u stresnom stanju;
  • Lice koje uzima lekove za smirenje;
  • Lice koje pokazuje vidljive znakove psihičke poremećenosti ili bolesti;
  • Lice koje oseća intenzivan fizički bol;
  • Trudnica i porodilja;
  
  Poligrafsko testiranjke može da obavlja samo policijski službenik koji je za to osposobljen (poligrafski ispitivač).
  
  Poligrafski ispitivač će pre poligrafskog ispitivanja upozoriti ispitanika da nije dužan da se podvrgne ispitivanju i saopštiće mu zakonom propisane razloge za zabranu poligrafskog testiranja, bez obzira da li lice zahteva poligrafsko ispitivanje ili treba da pristane na ispitivanje.
  
  Pisana saglasnost lica da nad njim primeni poligrafsko ispitivanje daje se pre ispitivanja u vidu izjave koja glasi: „Prihvata primenu poligrafa“.
  
  Za izjavu o povlačenju pisane saglasnosti nije potrebna posebna forma, a poligrafski ispitivač je dužan da bez odlaganja prekine primenu poligrafskog ispitivanja, što će se uneti i u zapisnik o poligrafskom ispitivanju.
  (Oktobar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Udruživanje medija

  Da li postoji domaći propis koji obezbeđuje da firme koje proizvode i prodaju dnevne novine ili nedeljnike mogu da se udruže, te da vrše zajedničku proizvodnju, štampanje, distribuciju, prodaju, a sve u cilju smanjenja sopstvenih troškova nabrojanih aktivnosti?

   

  Domaći propis koji obezbeđuje da firme koje proizvode ili prodaju dnevne novine ili nedeljnike mogu da udruže, te da vrše zajedničku proizvodnju, štampanje, distribuciju, prodaju, a sve u cilju smanjenja sopstvenih troškova nabrojanih aktivnosti mogao bi da bude Zakon o obligacionim odnosima i to član 10 koji kaže da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. To bi mogao da bude i član 4 Zakona o trgovini koji kaže da se trgovina obavlja slobodno na tržištu, da su zabranjena ograničenja slobode obavljanja trgovine, osim izuzetno na način i pod uslovima propisanim zakonom.
  
  S druge strane postoje prinudni propisi koji ovu slobodu ograničavaju, i to je, između ostalog i Zakon o zaštiti konkurencije i posebno član 10 tog Zakona koji firmi koje proizvode i prodaju dnevne novine ili nedeljnike), koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu Republike Srbije.
  
  Moguće je da u opisanom slučaju izdavači ograničavaju konkurenciju npr. tako što neposredno ili posredno utvrđuju kupovne cene papira, usluga štampe, distribucije ili druge uslove trgovine. Zakon ovakve sporazume naziva restriktivnim i kaže da su zabranjeni i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa zakonom.
  Opšti uslovi za izuzeće od zabrane su dati u članu 11 Zakona, koji kaže da restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.
  
  Do izuzuzeća može da se dođe na tri načina:
  • Prvi je tzv. De minimis ili sporazumi manjeg značaja, kako ih naš Zakon zove (član 14) i tu piše da su horizontalni restriktivni sporazumi (kada učesnici posluju na istom nivou lanca proizvodne i prometa – kao što je našem primeru slučaj, jer su svi izdavači, a nisu jedni izdavači, drugi štampari, a treći distributeri) dozvoljeni kad je zajedniči tržišni udeo svih strana u sporazumu manji od 10%. Na primer, ako govorimo o sporazumu izadavača da zajedniči istupaju prema štamparima, taj sporazum je dozvoljen kao sporazum manjeg značaja, ako udrženi izdavači na tržištu štamparskih usluga učestvuju sa zajedničkim udelom manjim od 10%.
  • Drugi je tzv. Blok izuzeće ili kako to naš Zakon zove (član 13) izuzee od zabrane po kategorijama sporazuma. Naime tamo poše da Vlada određuje kategorije sporazuma i bliže propisuje posebne uslove (pored onih opštih iz člana 11) za izuzeće od zabrane, u kom slučaju su svi sporazumi koji spadaju u predviđene kategorije i ispunjavaju propisane uslove, automatski izuzeti od zabrane.
  
  Vlada je ovo uradila u tri uredbe, i to:
  • Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane;
  • Uredba o sporazumima o istraživanju i razvoju između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane;
  • Uredba o sporazumima o specijalizaciji između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane.
  
  Za naš primer mogu da budu relevantna samo ove druge dve, pošto se prva odnosi na na vertikalne sporazume (osim, recimo, ako naši izdavači u sporazum uključe i distributere, kad sporazum izdavači distributer postaje vertikalan), a naš je horizontalan, a zapravo je pre svega ova poslednja, pošto sporazume o zajedničkoj proizvodnji kojima se dva ili više učesnika u sporazumu obavezuju da zajednički proizvode određene proizvode jedan od ugovora o specijalizaciji na koje blok izuzeće može da se odnosi. Dodatni uslov za blok izuzeće je da zajednički udeo učesnika u sporazumu na relevantnom tržištu nije veći od 20%.
  
  Treći način da se dođe do izuzeća je pojedinačno izuzeće koje može da da Komisija, tako što joj strane u sporazumu podnesu zahtev i u postupku koji se na osnovu tog zahteva pokreće, dokažu da njihov sporazum ispunjava uslove iz člana 11.
  (Oktobar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Isplata otpremnina

  Direktor je održao sastanak sa zaposlenima na kojima su teme bile sudbina preduzeća i isplata otpremnine. Direktor je rekao da glasilo nastavlja emitovanje programa i to da će se u narednom periodu najverovatnije raditi bez naknade.
  
  Što se tiče otpremnina, direktor je mejl iz Ministarstva rada u kojem je obavešten da je doneto rešenje o odobravanju sredstava za rešavanje viška zaposlenih i da je neophodno da se otvori namenski predračun kod Uprave za trezor i da se u što kraćem roku obavi isplata sredstava viškovima zaposlenih i Ministarstvu dostavi izveštaj o namenskom utrošku sredstava. Na pitanje zaposlenog da li je otvorio namenski podračun direktor nije dao konkretan odgovor. Direktor je samo rekao da će u cilju daljeg funkcionisanja glasila zadržati deo zaposlenih i samim tim vratiti deo sredstava namenjenih za otpremnine. Kolektiv zaposlenih se izjasnio da ne žele da ostanu na radnom mestu.
  
  Da li direktor radi u okviru zakona, odnosno da li je reč o manipulaciji ljudi zato što je svestan da zaposleni žele otpremnine, da li je i dalje direktor nakon što se Skupština grada odrekne svojih osnivačkih prava nad njom kao svojim javnim preduzećem, da li je on i tada direktor i da li su zaposleni dužni da ga tako tretiraju?

   

  Ukoliko postoje bilo kakve promene i poremećaji u poslovanju kod poslodavca, koje su nastale bez krivice zaposlenog, poslodavac je dužan da donese odluku o prekidu rada zbog smanjenja obima posla. Prekid rada može trajati najduže 45 radnih dana, pri čemu zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu. Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteve duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade.
  
  Sa druge strane, ako je situacija takva da obim posla nije smanjen i da je reč o poremećaju u poslovanju i da ne postoje sredstva za isplatu zarada, poslodavac ima mogućnost da donese odluku o utvrđivanju minimalne zarade koju će isplaćivati narednih 6 meseci. Za slučaj da poslodavac nema sredstava ni za isplatu minimalne zarade i da su računi blokirani, društvo pokreće postupak likvidacije ili stečaja, a zaposleni ostvaruju svoja prava u ova dva postupka.
  
  Ukoliko se sprovode organizacione promene kod poslodavca, te se utvrđuje višak zaposlenih, svaki višak se utvrđuje na osnovu utvrđenih kriterijuma. U slučaju da je primenjen kriterijum doborovoljnosti, tako što se zaposleni javljaju da budu proglašeni viškom, poslodavac ima pravo da odluči čiju prijavu će prihvatiti i doneti rešenje o otkazu. Ovo samo pod uslovom da se primenjuje kriterijum dobrovoljnosti, kao primarni kriterijum.
  
  Zakon o rešavanju maksimalnog broja zaposlenih se ne odnosi na javne medije, iako se u javnom sektoru sprovodi racionalizacija, tako da ovde nije reč o primeni navedenog zakona, ali za slučaj da su iznosi otpremnina u skladu sa ovim konkretnim zakonom zaista odobreni od strane poslodavca, poslodavac nema pravo da odbije i da vraća deo otpremnine, već racionalizaciju sprovodi u skladu sa odobrenim sredstvima.
  
  U vezi sa promenama koje se odnose na odricanje Skupštine grada od osnivačkih prava potrebno je dodatno, preciznije objašnjenje, ali u svakom slučaju zaposleni ne treba da „volontiraju“, već za svoj rad imaju pravo na ugovorenu zaradu, a ukoliko poslodavac istu ne isplaćuje, zaposleni ima pravo na pokretanje izvršnog postupka protiv poslodavca na osnovu obračuna zarada. U skladu sa već pomenutim, ako poslodavac nema dovoljno sredstava, dužan je da pokrene odgovarajuće postupke (likvidaciju ili stečaj).
  (Oktobar, 2016.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Iznošenje ličnog stava

  Da li mogu da snosim posledice zbog iznetog ličnog stava o kući u kojoj sam zaposlen u drugom mediju?

   

  Član 49. Zakona o javnom informisanju i medijima uređuje pitanje koje se odnosi na pravo novinara na objavljivanje tvrdnji i iznošenje stavova i mišljenja. Dakle, Zakon propisuje da novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj zbog toga što je u javnom glasilu objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav.
  
  Ukoliko se držite iznošenja privatnog mišljenja, ne možete trpeti štetne posledice, sem u slučaju iznošenja podataka koji su poverljivi i ne postoji interes javnosti da o njima bude informisana.
  (Novembar, 2016.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Zlostavljanje na radu

  Zlostavljanje na radu trpim već deset meseci. Direktor, čiju sam smenu zahtevala, ostao je na funkciji i krenuo je sa maltretiranjem. Svakodnevno me je pozivao u njegovu kancelariju i terao me je da nekim kolegama dajem najgora zadatke i nateram ih da odbiju zadatak nakon čega bi onda pisala izjavu i dala alibi direktoru da tom zaposlenom da otkaz. Konstantno me je vređao da ne znam da radim, da treba da dam otkaz. U jednom razgovoru povodom dovođenja gostiju u program, nazvao me je krmačom, bitangom i barabom, a sutradan joj je predložio da zaboravim na taj razgovor. Kao rezultat tog stresnog događaja, krenuo mi je kamen iz bubrega i završila sam na odeljenju urologije na operacionom stolu.
  Sukob je eskalirao na sastanku Nadzornog odbora na kojem su me, po instrukciji direktora optužili da sam potpisala lažni dokument i da mi se smanji plata jer je napravila propust u radu. Nakon tog sastanka, pozlilo mi je i nakon dolaska Hitne pomoći, dobila sam uput za psihajtra od koga ću naknadno dobiti i terapiju. Nisam jedina sa kim je direktor tako postupao.

   

  U konkretnom slučaju smatramo da postoji osnov za podnošenje tužbe radi sprečavanja zlostavljanja na radu. Shodno odredbama Zakona o spečavanju zlostavljanja na radu, tužba se podnosi protiv poslodavca, dakle ne mobera lično. Tužilac je dužan da učini verovatnim da je izvršeno zlostavljanje, dok je teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu na poslodavcu. Tužba za mobing se ne može podneti protiv članova Nadzornog odbora, već isključivo protiv poslodavca. S obzirom da se za mobing tereti odgovorno lice u pravnom licu, nije neophodno sprovoditi postupak posredovanja kod poslodavca, već se može podneti tužba direktno sudu. Protiv direktora i članova Nadzornog odbora se može pokrenuti građanski postupak za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda za iznete uvrede koje se dokazuju iskazom, a naknada materijalne štete se dokazuje dokumentacijom iz koje se može utvrditi pretrpljena šteta, kao i iznos te štete.
  
  Tužba se podnosi u roku od 6 meseci od dana kada je zlostavljanje izvršeno. Tužbom se može tražiti:
  
  • Utvrđenje da je zlostavljanje pretrpljeno;
  • Zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja;
  • Izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja;
  • Naknadu materijalne i nematerijalne štete, u skladu sa Zakonom;
  • Objavljivanje presude.
  
  Sud može u toku postupka, po vašem predlogu ili po službenoj dužnosti, da odredi privremene mere radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenaknadive štete (tu naročito spadaju zabrana približavanja, kao i zabrana pristupa u prostor oko mesta rada zaposlenog koji učini verovatnim da je izložen zlostavljanju). Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.
  (Novembar, 2016.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Otpremnina

  U junu mesecu prijavio sam se za otpremninu i iz Ministarstva sam dobio odgovor da niko nije poslao potrebnu dokumentaciju. Poslednju dopunu dokumentacije poslala je moja kuća, ali i dalje je dokumentacija bila nepotpuna. Ko je i na koji način mogao da uskrati moje pravo da uzmem otpremninu, ako sam se redovno prijavio i popunio zahtev, da li neko može da snosi odgovornost, da li je to moj direktor, opština, NSZ, kakva su dalja moja prava, da li imam prava da nekoga tužim i ko bi to bio u konkretnom slučaju?

   

  Uopšteno, postoji mogućnosti podnošenje tužbe protiv poslodavca za isplatu otpremnine ukoliko je radni odnos zaposlenom prestao. Ne znamo da li vam je otkazan ugovor o radu ili još uvek traje postupak utvrđivanja viška zaposlenih. Jedna opcija je da procedura još traje, a rok za sprovođenje utvrđivanja viška zaposlenih bi trebalo da bude utvrđen Programom rešavanja viška zaposlenih. U svakom slučaju, na osnovu Odluke Vlade, program rešavanja viška zaposlenih treba da bude sproveden do kraja godine.
  
  U samom rešenju o otkazu ugovora o radu po osnovu viška zaposlenih koje se uručuje lično zaposlenom (ako je zaposleni primio rešenje?), mora da bude naveden datum prestanka radnog odnosa i iznos obračunate i isplaćene otpremnine. Potrebno je proveriti da li je zaposlenom uručeno rešenje.
  
  Odluka o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 9/2015 i 84/2015) sadrži Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu.
  
  U članu 2 stav 1 Programa navode se obaveze poslodavca.
  
  Subjekti privatizacije su dužni da:
  1) sagledaju poslovno i finansijsko stanje, kao i perspektive daljeg razvoja na osnovu programa poslovno-finansijske konsolidacije, u skladu sa zakonom;
  2) formiraju tim za sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih. Članovi tima u privrednim društvima mogu biti i predstavnici jedinica lokalne samouprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca osnovanih na nivou jedinica lokalne samouprave, privredne komore i dr.;
  3) utvrde pravnu i ekonomsku osnovanost utvrđivanja viška zaposlenih, kao i osnovanost statusne promene - izdvajanje pojedinih preduzeća ili delova tih preduzeća i njihovo osamostaljivanje na ekonomskim principima, u cilju racionalizacije poslovanja i broja zaposlenih, u skladu sa zakonom;
  4) obaveste Nacionalnu službu za zapošljavanje o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih;
  5) utvrde broj potrebnih radnika i ukupan višak zaposlenih, kao osnov za utvrđivanje nove organizacije i sistematizacije poslova, uz obavezu da organi upravljanja i drugi nadležni organi u čijem delokrugu rada je poslovanje privrednih društava, prilikom izrade Programa vode računa da isto može da obavlja svoju delatnost i nakon realizacije Programa;
  6) zaključe sporazum o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada, ukoliko prema zaposlenom koji je utvrđen kao višak imaju obaveze po bilo kom osnovu iz radnog odnosa;
  7) sprovedu anketu među zaposlenima o njihovim namerama i spremnosti za prihvatanje opcija za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja pre i nakon prestanka radnog odnosa;
  8) donesu predlog Programa i da ga dostave reprezentativnim sindikatima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o radu;
  9) razmotre predloge Nacionalne službe zapošljavanja i mišljenje sindikata i da ih obaveste o svom stavu, kao i da na osnovu predloženih mera aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe za zapošljavanje sprovedu i organizuju potrebne aktivnosti;
  10) utvrde i dostave Program ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja;
  11) u roku od 30 dana od dana prenosa sredstava po odobrenom Programu, izvrše obaveze iz odobrenog Programa i o tome dostave izveštaj ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja.
  Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja podnosi subjektu privatizacije zahtev za povraćaj sredstava, u roku od 15 dana od dana utvrđivanja da sredstva nisu utrošena, odnosno da su nenamenski utrošena.
  Stavom 3 istog člana utvrđuju se obaveze NSZ.
  Nacionalna služba za zapošljavanje ostvaruje neposrednu saradnju sa subjektom privatizacije i obavezna je da, u postupku utvrđivanja viška zaposlenih, aktivno učestvuje u realizaciji Programa, odnosno da:
  1) formira stručno operativne timove za pružanje stručne pomoći i informisanje o pravima i mogućnostima rešavanja radnopravnog i socijalnog statusa viška zaposlenih;
  2) dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreči ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu;
  3) posreduje i dovodi u kontakt poslodavce koji iskazuju višak zaposlenih i poslodavce koji iskazuju potrebu za zapošljavanjem;
  4) informiše i individualno ili grupno savetuje zaposlene u privrednim društvima o mogućnostima zapošljavanja i ostvarivanju prava;
  5) predloži programe mera aktivne politike zapošljavanja;
  6) obavlja i druge poslove u skladu sa svojom delatnošću.
  U članu 3 stav 1 Programa se navodi da Program rešavanja viška zaposlenih odobrava ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja.
  Član 5 stav 1 određuje da se sredstva iz budžeta Republike Srbije za ostvarivanje Programa odobravaju rešenjem ministra nadležnog za poslove zapošljavanja, a na predlog Radne grupe za razmatranje i ocenu dokumentacije Programa.
  Stavom 4 istog člana utvrđuje se da uz zahtev za obezbeđenje sredstava, subjekt privatizacije dostavlja: program rešavanja viška zaposlenih, odluka nadležnog organa o usvajanju Programa rešavanja viška zaposlenih, odluku o formiranju tima za sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih, važeći i novi akt o sistematizaciji i organizaciji poslova, mišljenje Nacionalne službe za zapošljavanje, mišljenje Agencije za privatizaciju, mišljenje reprezentativnih sindikata, primer sporazuma o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada, kopiju rešenja o upisu u Registar privrednih subjekata i izjavu direktora pod materijalnom i krivičnom odgovornošću za tačnost dostavljenih podataka.
  
  Dakle, ako je poslodavac sve radnje sproveo kako je prethodno navedeno i zaposleni je proglašen viškom, te je otkazan ugovor o radu, a otpremnina nije isplaćena, ima pravo na podnošenje tužbe za isplatu otpremnine po osnovu viška zaposlenih. Rok zastarelosti za potraživanja iz radnih odnosa je 3 godine od dana prestanka radnog odnosa u ovom slučaju. Pored navedenog, zaposleni, odnosno bivši zaposleni ima pravo da prijavi poslodavca i inspekciji rad zbog neisplaćivanja otpremnine, u kom slučaju je inspekcija rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca
  (Decembar, 2016)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• first
• previous
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15