Pravni saveti

• Projektno finansiranje

  Da li je moguće da nacrt odluke o budžetu grada predviđa samo subvencije za neke medije, iako ZJIM predviđa samo projektno finansiranje medija?

   

  Nacrt odluke o budžetu nije u skladu sa ZJIM, budući da se uopšte ne predviđaju sredstva za sufinansiranje projekata, nego isključivo subvencije. O ovome bi trebalo obavestiti ministarstvo.
  
  Naime, Zakon o javnom informisanju jasno propisuje obavezu lokalne samouprave da iz budžeta obezbedi sredstva za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i raspoređuje ih na osnovu sprovedenog javnog konkursa (član 17. stav 1. ZJIM). Takođe je od 1. jula 2015. godine, zabranjeno je finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda, osim u skladu sa odredbama članova 17-28. ovog zakona (član 143. stav 1. ZJIM). Sredstva za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u skladu sa odredbama čl. 17-28. ovog zakona, opredeljuju se u budžetima Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, najkasnije počevši od budžeta za 2015. godinu (član 143. stav 6. ZJIM).
  (Januar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Otkaz

  Dobila sam na uvid rešenje o otkazu ugovora o radu u kome piše da se radni odnos prekida dan ranije. Rešenje sam kopirala i vratila, a sekretarica koja mi je uručila otkaz, rekla je da ću biti pozvana da potpišem sporazum o isplati otpremnine za 30 dana od dana prekida radnog odnosa. Do sada nisam bila pozvana da to učinim, , ali i ne želim da potpišem takav sporazum. Rešenje je napisano bez radnog mesta koje sam obavljala (urednik u informativnoj redakciji) i nigde nije naveden iznos otpremnine. Uoči otkaza ugovora o radu, održana je Skupština akcionara televizije i radija kada je promenjen i vlasnik.
  Ne želim da se vratim u tu medijsku kuću već želim da ostvarim ono što mi pripada na zakonom određeni način i u zakonski određenom vremenu.

   

  Rešenje o otkazu treba da sadrži obrazložene razloge zbog kojih je došlo do otkaza ugovora o radu.
  Zaposlenom koji predstavlja višak, otpremnina se mora isplatiti pre otkaza ugovora o radu, a to nije učinjeno. Ovo je čvrst razlog za pobijanje otkaza. Naš je predlog da nikakav sporazum ne potpisujete.
  Rok za pokretanje spora pred nadležnim sudom je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja o otkazu.
  Ukoliko je u obrazloženju Rešenja o otkazu navedeno da je u ovom postupku došlo do smanjenja broja izvršilaca na poslovima koje uposlenik obavlja, poslodavac je u obavezi da izvrši ocenjivanje svih zaposlenih na tom radnom mestu, i otkaže ugovor o radu onome ko je najslabije ocenjen. Ocenjivanje vrši neposredni rukovodilac. Ovo jeste poslodavčev interni akt i nije obavezan da ga prezentuje zaposlenima, ali bi trebalo proveriti da li je vršeno ocenjivanje. Svakako, poslodavac bi trebalo u obrazloženju Rešenja da navede da je sprovedeno ocenjivanje i da ste ocenjeni najslabije, te vam se zato otkazuje ugovor o radu. Dokazivanje ocenjivanja zaposlenih i objavljivanja pravilnika na oglasnoj tabli uglavnom dokazuje pismenim ispravama i svedocima.
  U procesu proglašenja viška zaposlenih obavezno je donošenje odluke o utvrđivanju viška zaposlenih, koji je interni akt. Isto se odnosi i na izmenu pravilnika o sistematizaciji poslova, a koja mora da se objavi. Svaki poslodavac koji ima više od 10 zaposlenih na neodređeno vreme je dužan da ima ovaj pravilnik. Ukoliko je njime predviđen i broj izvršilaca na svakom radnom mestu, onda je poslodavac bio u obavezi da posle odluke o utvrđivanju viška zaposlenih, izmeni taj pravilnik o sistematizaciji i postavi ga na oglasnu tablu. Tek posle proteka roka od 8 dana od objave, poslodavac može uručiti zaposlenom rešenje o otkazu.
  
  Postoji mogućnost da podnesete tužbu Osnovnom sudu, u roku od 60 dana od dana prestanka radnog odnosa. U suprotnom biste izgubili pravo na osporavanje Rešenja o otkazu. S obzirom da ste istakli da ne želite da se vratite na posao, tužbom možete tražiti isplatu naknade štete za nezakonit otkaz u visini do 18 zarada, zatim naknadu štete za zarade od dana prestanka radnog odnosa do podnošenja tužbe, zatim isplatu svih pripadajućih poreza i doprinosa kao i ostalih neisplaćenih primanja (naknada troškova za topli obrok, neisplaćene dnevnice, naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor i slično, sve zavisi šta vam je poslodavac isplaćivao). Ako se ipak dokaže da je postojao razlog za otkaz, ali da je procedura manljiva (kao što jeste manljiva) sud može dosuditi do 6 zarada kao naknadu štete, umesto do 18 zarada. Sve ostalo od onoga što biste tražili ostaje isto. Dakle, razlikuju se posledice ako otkaz nije imao osnova, i ako otkaz jeste imao osnova ali je procedura sprovedena nezakonito.
  (Januar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Otkaz

  Odlučila sam da dam otkaz. Dug poslodavca prema meni iznosi 8 plata. Poslodavac je imao nekoliko rekonstrukcija u proteklih 36-40 meseci koje su se odnosile na organizaciju rada, dužinu smena i visinu plata. Međutim, nista od toga nije dovelo do toga da se finansijski status poboljša. Imam jako uverenje da poslodavac izbegava otkaze ugovora o radu kako ne bi imao obavezu isplate otpremnina i da se otežavanjem uslova za rad sami radnici navode na to da sami daju otkaz, što je teška odluka s obzirom da se na taj način gubi pravo na naknadu NSZ - a.
  
  Nemam nameru da tužim poslodavca. Želja mi je da dam otkaz i pokušam da se dogovorim da mi isplate dug, ali nemam povrenja u informacije koje stižu od poslodavca. Kakvu vrstu raskida ugovora o radu treba da potpisem? 

   

  Načelno, mogu se identifikovati dva problema - problem neisplaćenih zarada i problem odlaska iz firme (problemi su po prirodi stvari suštinski povezani).
  
  Ukoliko poslodavac ne isplati zarade, niti pokazuje volju da to učini ili se ne dogovori sa vama, možete u potpunosti zaobići parnicu i obratiti se direktno izvršnom sudu. Ovo stoga što su u julu 2014. usvojene izmene Zakona o radu, koje omogućavaju zaposlenom da pokrene izvršenje pred sudom i naplati od poslodavca potraživanja u vidu neisplaćenih zarada i ostalih primanja. Uslov za ovo je da imate izvršnu ispravu. Izvršnu ispravu predstavljaju obračunski listići za taj period, štampani, potpisani i pečatirani. Poslodavac je dužan da zaposlenom izdaje obračunski listić. Ako isplaćuje zaradu u celosti, onda može i elektronski. Ako ne isplati delimično ili uopšte, dužan je dostavljati zaposlenom obračunske listiće u fizičkom obliku. Možete ih tražiti od poslodavca, ukoliko vam ih već nije dostavio.
  
  Možete pokrenuti izvršni postupak i namiriti se od poslodavca (bez obzira da li ste u tom momentu u radnom odnosu ili niste).
  Ako postoje i druga davanja pored zarada, ista je situacija. Jedini način da vam sud eventualno ne prizna zarade je ako se u potencijalnom sporazumu o prestanku radnog odnosa izjasnite da nemate novčana potraživanja prema poslodavcu ili nešto slično, ali potpisivanje takvih sporazuma ne preporučujemo.
  
  Poseban problem bi bio isplaćivanje zarada „na ruke“. To bi u mogućem sudskom postupku bio predmet dokazivanja, a iznos zarade iz ugovora o radu bi bio nesporan, jer prema Zakonu o radu, obavezan element ugovora o radu jeste i navođenje bruto iznosa osnovne zarade. Takođe treba voditi računa o roku zastarelosti, jer sva pojedinačna davanja iz radnih odnosa zastarevaju za 3 godine od dana dospelosti.
  
  Prestanak radnog odnosa je moguć u više varijanti. Ako poslodavac zbog otpremnine ne otkazuje ugovore o radu višku zaposlenih, onda kao opcija postoji otkazivanje ugovora o radu od strane zaposlenog ili zaključenje sporazuma sa poslodavcem.
  
  Ukoliko odlučite da sami date otkaz, to ste obavezni da učinite 30 dana pre željenog prestanka radnog odnosa. To je otkazni rok koji je predviđen Ugovorom o radu i koji ustvari predstavlja zakonski maksimum za otkaz od strane zaposlenog. To znači da ne možete momentalno da odete iz kompanije već morate raditi još 30 dana posle iskazivanja namere da želite da odete. Potrebno je da uručite otkaz poslodavcu u pisanom obliku i da ostanete na radu još 30 dana, za koje dobijate naknadu zarade. Poslodavac vam u to vreme može dati da koristi preostali deo godišnjeg odmora i srazmeran deo za sledeću godinu, a ako ne, onda imate pravo i na naknadu štete za dane neiskorišćenog godišnjeg odmora.
  
  Ukoliko odete iz firme bez poštovanja otkaznog roka, poslodavac vas može tužiti ako želi, za pretrpljenu štetu. Pažnju treba obratiti i na to da li vaš Ugovor o radu predviđa klauzulu zabrane konkurencije i posle prestanka radnog odnosa. Ukoliko postoji, ako posle otkaza želite da radite u kompaniji koja obavlja istu delatnost kao prethodni poslodavac, morate zatražiti dozvolu od posodavca kod kog ste radili. Ako vam daju pismenu dozvolu, možete obavljati rad na drugom mestu. Ako vas odbiju dužni su da vam isplate novčanu naknadu u visini 24 prosečne mesečne zarade u Srbiji.
  Ako date otkaz, poslodavac će sačiniti rešenje o otkazu kojim će konstatovati otkaz. Prijem i (ne)potpisivanje istog ne pravi razliku.
  Takođe je važo da Pravilnik o radu možda sadrži neke odredbe koje su bitne u ovakvoj situaciji.
  
  Poslodavac ima obavezu da vam plati sva zaostala, tj. neisplaćena potraživanja u roku od 30 dana od dana kada vam prestaje radni odnos.
  
  Ako vam poslodavac bude nudio sporazumni raskid, ili nekakav drugi sporazum, ili rešenje o otkazu, to ne morate potpisivati na licu mesta. Upoznajte se sa sadržinom tog teksta i dostavite ga na pregled i konsultaciju advokatu. Jedino u slučaju ponude aneksa ugovora o radu, koji odbijete da potpišete, poslodavac ima zakonske uslove da vam da otakaz bez prava na otpremninu.
  
  Pregovarajte sa poslodavcem i proverite da li ima mesta sporazumnom raskidu ugovora o radu, gde bi poslodavac priznao vaše potraživanje i izjavio da se obavezuje da plati u dogovorenom roku.
  
  S druge strane, uvek postoji opcija davanja otkaza i podnošenje tužbe protiv poslodavca za neisplaćene zarade. Jedino što morate da uradite jeste da ispoštujete otkazni rok od 30 dana, a sa poslodavcem može voditi spor bez obzira da li ste u radnom odnosu kod njega ili je radni odnos prestao.
  (Jun, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Preuzimanje autorskih tekstova

  Koje su obaveze registrovanog on-line medija prilikom preuzimanja autroskih tekstova iz drugih medija.
  Već duže vreme bez dozvole preuzimamo kompletne članke objavljene na sajtovima drugih medija, ali to činimo uz navođenje autora i izvora, kao i postavljanje linka na odgovarajući tekst.
  Da li time kršimo autorska prava autora članka i medija u kome je članak izvorno objavljen, ako da, koliko je taj prekršaj ozbiljan, te da li postoji ikakva sudska praksa u smislu eventualnih tužbi za zaštitu autorskih prava? 

   

  Član 43 Zakona o autorskom i srodnim pravima propisuje sledeće:

   

  Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:

   

  1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;

   

  2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;

   

  3) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;

   

  4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.

   

  Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.
  Naše mišljenje je da se većina tekstova koje preuzimate iz drugih medija i objavljujete na vašem sajtu mogu podvesti pod st. 2 tač. 4. Dobro je to što potpisujete izvor i autora, jer je to zakonska obaveza.
  (Mart, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Preuzimanje fotografija

  Fotografije koje koristimo za tekstove koje objavljujemo su najčešće iz creative commons kategorije ali se dešava i da do fotografija dolazimo pretragom preko googla, ali i u toj situaciji se naznačava ime autora i izvor. Ponekad dolazi do izmene fotografija primenom određenih vizuelnih filtera, pa nas zanima da li nas to oslobađa eventualne odgovornosti, ili je čini većom.

   

  Potrebna je dozvola za korišćenje fotografija jer one ne potpadaju pod novinske izveštaje koji su obuhvaćeni članom 43 Zakona o autorskim I srodnim pravima. Obavezno treba potpisivati autora i zakon ne dozvoljava izmenu izgleda fotografije bez saglasnosti autora, ma koliko ona beznačajno izgledala, budući da je aktuelna sudska praksa stala na stanovište da je, skoro svaka promena, promena koja za koju je potrebna saglasnost autora.
  Na ovo vas posebno upozoravamo jer su fotografi vrlo agilni u podnošenju tužbi protiv medija i sajtova uopšte.
  (Mart, 2005.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Preuzimanje autorskih kolumni i analitičkih tekstova

  Da li u vezi sa autorskim kolumnama ili analitičkim tekstovima postoji neki standard u smislu količine teksta koji se može preneti putem medija, npr. dva pasusa, trećina teksta, bez bojazni da će na taj način medij biti tužen?

   

  Zakonom o autorskom i srodnim pravima propisano sledeće:
  Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje, kao i drugi oblici javnog saopštavanja kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja), odnosno pojedinačnih kratkih autorskih dela, pod sledećim uslovima:
  
  1) da je delo objavljeno;
  2) da se pomenuti delovi, odnosno kratka dela, bez izmena, integrišu u drugo delo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je reč o citatu i u skladu sa dobrim običajima;
  3) da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato, ukoliko su ti podaci poznati.
  
  Dakle, ne postoji ograničenje, ali se treba voditi dobrim poslovnim običajima u meri opravdanoj ciljem koji se želi postići.
  
  Tužbe autora se dešavaju u praksi. Doduše, najčešće tužbe podnose fotografi, dok u manjoj meri tužbe podnose autori tekstova koji su izuzeti od navednih slučajeva gde postoji zakonom predviđena suspenzija autorskih prava.
  (Mart, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Kazne kod preuzimanja autorskog dela

  Koji je raspon novčanih kazni kod preuzimanja autorskog dela tj. da li tužilac odokativno odredi iznos nematerijalne štete, pa sud ceni da li je šteta zaista bila tolika, kao i to ko plaća štetu (urednik, medij, osnivač medija, ili se solidarno deli), te da li se ovakvi slučajevi dešavaju u praksi?

   

  Materijalnu štetu sud ceni na osnovu cenovnika (kod fotografa je to cenovnik ULUPUDS-a) ili honorara iz ugovora koje autor ima zaključen sa nekim kome je dao dozvolu da iskorišćava njegovo delo. Što se tiče nematerijalne štete, ona postoji u slučaju povrede moralnih prava autora, a to je nepotpisivanje, narušavanje integriteta dela i nedostojno iskorišćavanje.
  (Mart, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Preuzimanje tekstova

  Da li smem da preuzmem ceo tekst sa drugog sajta i da potpišem izvor? Jedan portal sa kojeg sam preuzeo tekst, smatra da na to nemam pravo. Rečeno mi je, uz pretnju tužbom, da mogu pruzeti samo 200 karaktera uz naznaku linka koji direktno vodi kod njih.

   

  Zakon o autorskom i srodnim pravima i to članom 43 propisuje:
  
  Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:
  
  1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
  2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;
  3) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;
  4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.
  
  Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.
  
  Stav 1, tačka 4 predviđa slobodno korišćenje novinskih izveštaja, ali ne i autorskih kolumni i sličnih tekstova, na koje se odnose odredbe o citiranju. Obim i svrha će se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, ali neka iskljčiva praksa primenjiva u načelu (broj karaktera ili slično) ne postoji. Ova odreba se odnosi samo na plaćanje naknade i davanje dozvole, te postoji obaveza poštovanja moralnih prava autora i navođenje njegovog imena, kao i izvora iz kojeg je informacija preuzeta.
  (Mart, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Tekstovi navinskih agencija

  Da li smem da preuzimam tekstove od Tanjuga i Bete, s obzirom da nisam njihov korisnik. 

   

  Mogu se koristiti novinski izveštaji uz navođenje izvora (ZJIM) i autora (ZASP), ali za svaki drugi sadržaj mora postojati ugovorni odnos.
  (Mart, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Proširenje delatnosti na internet produkciju

  NVO produkcija u APR-u je registrovana za proizvodnju i emitovaje progama odnosno informisanje. Sada želimo da informacije plasiramo putem interneta odnosno web sajta. Da li ćemo ukolko registrujemo internet produkciju imati neke obaveze prema Sokoju, Ofps-u ili prema još nekome? Emitovali bismo muziku koja ne podleže "autorskim pravima".

   

  Ukoliko emitujete muziku, jeste u obavezi da plaćate naknadu OFPSu i SOKOJu.
  
  Član 180 Zakona o autorskom i srodnim pravima propisuje da u poslovanju kolektivne organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da organizacija ima ovlašćenje da deluje za račun svih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u pogledu onih prava i onih vrsta predmeta zaštite koji su obuhvaćeni njenom delatnošću, a u članu 186. da kolektivna organizacija na osnovu ugovora sa odgovarajućim inostranim organizacijama, obezbeđuje kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava domaćih nosilaca u inostranstvu, kao i stranih nosilaca u Republici Srbiji.
  
  Dakle, postoji pretpostavka da kolektivna organizacija ostvaruje prava svih autora, domaćih i stranih, potpuno je svejedno. Nije bitno ni na koji način se emituje, konkretno tarifa interet medij prepoznaje kao “interaktivno činjenje dostupnim”. Eventualno i može da se oslobodi plaćanja OFPS-u, ako muzika nigde nije izdata, ali smo izrazili sumnju da baš nijedna od pesama koja se izvodi nije negde izdata.
  
  Po važećim tarifama mora da se plaća naknada i SOKOJ-u i OFPS-u, i to:
  
  1) SOKOJ – 8 % od ukupnih prihoda (mesečnih),
  2) OFPS – 5 % od ukupnih prihoda (mesečnih).
  
  Kada ne postoje prihodi, čak i tada se plaća minimalna naknada, koja iznosi:
  
  1) za SOKOJ: 600 bodova X 9 dinara, odnosno oko 5.400 dinara mesečno
  
  2) za OFPS: 1111 bodova X 9 dinara, odnosno oko 10.000 dinara mesečno.
  (Mart, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• first
• previous
• 8
• 9
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• next