Pravni saveti

• Usavršavanje bez rešenja poslodavca

  Otišla sam na stručno usavršavanje u trajanju od 3 meseca, bez rešenja poslodavca (na osnovu usmenog dogovora sa direktorom). Kada sam se vratila, poslodavac mi je uručio otkaz. 

   

  Poslodavac je imao osnova da vam da otkaz, međutim, možete pokušati da se dogovorite sa direktorom da vas proglasi tehnološkim viškom kako biste mogli da ostvarite pravo na naknadu koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje. 

  (Jul, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Smanjenje plate ili otkaz

  Poslodavac mi je ponudio drastično smanjenje plate (na oko 30.000 din) ili otkaz. Obrazloženje da se konceptualno razilazi sa idejama i zamislima glavnog i odgovornog urednika. Posle razgovora sa gl. i odgovornim urednikom, ponudili su mi sporazumni raskid radnog odnosa i isplatu tri poslednje plate. Zanima me da li u slučaju sporazumnog raskida radnog odnosa imam pravo na nekakvu finansijsku pomoć od Biroa za nezaposlene? Imam još manje od dve godine do ispunjenja prvog uslova za penziju.

   

  Ukoliko vam poslodavac da otkaz zato što "ne ostvarujete rezultate rada, odnosno nemate potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radite" ili vas proglasi tehnološkim viskom, ako ima uslova, ostvarili biste pravo na novčanu naknadu od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Iznos naknade je 50% prosečne zarade odnosno plate ili naknada zarade nezaposlenog koju je primao u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, s tim što su u ovu naknadu uračunati i porezi i doprinosi pa bi "na ruke" isplaćivalo manje.

  Ukoliko vam ponude da budete tehnološki višak, poslodavac ima zakonsku obavezu da vam isplati otpremninu u iznosu zbira trećine zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Možete se, takođe, odreći te otpremnine ili da pristanete da vam uplate manje (npr. 3 poslednje zarade koje su mu već ponudili). Ako se poslodavac odluči za otkaz zbog neispunjavanja rezultata rada, po zakonu su dužni da ispune uslov otkaznog roka (1 mesec do 10 godina staža, 2 meseca za 10-20 godina staža i 3 meseca za preko 20 godina staža), ali vi možete da se dogovorite sa poslodavcem da odmah prestanete sa radom, a da vam poslodavac isplati naknadu zarade za te mesece koje bi po zakonu mogli da radite i primate platu.

   

  Naš savet je da ne treba da pristane na sporazumni raskid jer vam tako neće teći staž i neće primati naknadu do penzije.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Ukinuto radno mesto

  Od 2009. godine radim kao jedini PR manager u firmi. Ta kompanija je 2012. godine prodata drugoj kompaniji, koja mi je ponudila ugovor kako bi prešla kod njih, ali na nagovor tadašnjeg Generalnog direktora to nisam prihvatila. U jednom trenutku, saopšteno mi je da će moje radno mesto biti ukinuto zbog ,,neprofitabilnosti društva" i da mogu da mi isplate tri zarade. Molim vas da mi pomognete u donošenju odluke jer mi je ponuđeno da ne dolazim na posao. 

   

  Poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu zaposlenom kao tehnološkom višku. Za to postoji posebna procedura ustanovljena Zakonom o radu koja se razlikuje u zavisnosti od broja zaposlenih i mogućnosti poslodavca da prekvalifikuje potencijalne viškove i zaposli ih kod drugog poslodavca ili na drugom radnom mestu. U rešenju o otkazu kao razlog za otkaz treba da stoji zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. U tom slučaju zaposleni ima pravo na otpremninu čija visina zavisi od ukupnog radnog staža zaposlenog (ne samo kod tog poslodavca već ukupnog) i dobija se kao zbir 1/3 zarade za prvih 10 godina staza i 1/4 zarade za godine preko 10 godina staza. Ukoliko zaposleni dobije otkaz po ovom osnovu, može ostvariti pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

   

  S druge strane, postoji opasnost da poslodavac otkaže zaposlenom ugovor o radu jer je zaposleni prestao da dolazi na posao. U tom slučaju potrebno je prikupiti sve dokaze (mejl, telefonski pozivi, svedoci) koji idu u prilog tome da je zaposlena sprečena da dolazi na posao a koji bi poslužili u potencijalnom sudskom sporu ili zbog prilaganja Inspekciji rada.

   

  U svakom slučaju, na raspolaganju vam je tužba za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kojom se traži ili vraćanje na rad ili naknada štete u maksimalnom iznosu od 18 zarada (što se praktikuje kada su odnosi tako poremećeni da zaposleni ne može da se vrati na posao), a može se istaći i imovinski zahtev za isplatu zarada koje bi zaposleni ostvario da nije dobio otkaz. Ukoliko inspekcija rada (nakon podnošenja tužbe) utvrdi da su postojale očigledne nepravilnosti u postupku otkaza, može naložiti da se zaposleni vrati na rad do pravnosnažnosti presude.

  (Mart, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Otkaz

  Dobila sam otkaz koji mi je uručen od strane direktorke medijske kuće jer sam prema navodima iz Upozorenja, javom preduzeću podnela zahtev za dobijanje informacije u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i to u ime medijske kuće u kojoj radim, čime sam prekršila radnu disciplinu kod poslodavca. 

   

  Proverite da li pravilnik o radu predviđa opisan slučaj kao razlog za otkaz ugovara o radu, kako biste, ukoliko to nije predviđeno kao razlog za otkaz, mogli da tražite poništaj rešenja kojim vam se otkazuje ugovor o radu – ukoliko do toga dođe. Najbolji način da se izjasnite na upozorenje koje vam je direktorka uputila je da navedete da ste informacije tražili u svoje ime, navodeći radno mesto na kojem se nalazite.
  (Avgust, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Otkaz

  Dobila sam na uvid rešenje o otkazu ugovora o radu u kome piše da se radni odnos prekida dan ranije. Rešenje sam kopirala i vratila, a sekretarica koja mi je uručila otkaz, rekla je da ću biti pozvana da potpišem sporazum o isplati otpremnine za 30 dana od dana prekida radnog odnosa. Do sada nisam bila pozvana da to učinim, , ali i ne želim da potpišem takav sporazum. Rešenje je napisano bez radnog mesta koje sam obavljala (urednik u informativnoj redakciji) i nigde nije naveden iznos otpremnine. Uoči otkaza ugovora o radu, održana je Skupština akcionara televizije i radija kada je promenjen i vlasnik.
  Ne želim da se vratim u tu medijsku kuću već želim da ostvarim ono što mi pripada na zakonom određeni način i u zakonski određenom vremenu.

   

  Rešenje o otkazu treba da sadrži obrazložene razloge zbog kojih je došlo do otkaza ugovora o radu.
  Zaposlenom koji predstavlja višak, otpremnina se mora isplatiti pre otkaza ugovora o radu, a to nije učinjeno. Ovo je čvrst razlog za pobijanje otkaza. Naš je predlog da nikakav sporazum ne potpisujete.
  Rok za pokretanje spora pred nadležnim sudom je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja o otkazu.
  Ukoliko je u obrazloženju Rešenja o otkazu navedeno da je u ovom postupku došlo do smanjenja broja izvršilaca na poslovima koje uposlenik obavlja, poslodavac je u obavezi da izvrši ocenjivanje svih zaposlenih na tom radnom mestu, i otkaže ugovor o radu onome ko je najslabije ocenjen. Ocenjivanje vrši neposredni rukovodilac. Ovo jeste poslodavčev interni akt i nije obavezan da ga prezentuje zaposlenima, ali bi trebalo proveriti da li je vršeno ocenjivanje. Svakako, poslodavac bi trebalo u obrazloženju Rešenja da navede da je sprovedeno ocenjivanje i da ste ocenjeni najslabije, te vam se zato otkazuje ugovor o radu. Dokazivanje ocenjivanja zaposlenih i objavljivanja pravilnika na oglasnoj tabli uglavnom dokazuje pismenim ispravama i svedocima.
  U procesu proglašenja viška zaposlenih obavezno je donošenje odluke o utvrđivanju viška zaposlenih, koji je interni akt. Isto se odnosi i na izmenu pravilnika o sistematizaciji poslova, a koja mora da se objavi. Svaki poslodavac koji ima više od 10 zaposlenih na neodređeno vreme je dužan da ima ovaj pravilnik. Ukoliko je njime predviđen i broj izvršilaca na svakom radnom mestu, onda je poslodavac bio u obavezi da posle odluke o utvrđivanju viška zaposlenih, izmeni taj pravilnik o sistematizaciji i postavi ga na oglasnu tablu. Tek posle proteka roka od 8 dana od objave, poslodavac može uručiti zaposlenom rešenje o otkazu.
  
  Postoji mogućnost da podnesete tužbu Osnovnom sudu, u roku od 60 dana od dana prestanka radnog odnosa. U suprotnom biste izgubili pravo na osporavanje Rešenja o otkazu. S obzirom da ste istakli da ne želite da se vratite na posao, tužbom možete tražiti isplatu naknade štete za nezakonit otkaz u visini do 18 zarada, zatim naknadu štete za zarade od dana prestanka radnog odnosa do podnošenja tužbe, zatim isplatu svih pripadajućih poreza i doprinosa kao i ostalih neisplaćenih primanja (naknada troškova za topli obrok, neisplaćene dnevnice, naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor i slično, sve zavisi šta vam je poslodavac isplaćivao). Ako se ipak dokaže da je postojao razlog za otkaz, ali da je procedura manljiva (kao što jeste manljiva) sud može dosuditi do 6 zarada kao naknadu štete, umesto do 18 zarada. Sve ostalo od onoga što biste tražili ostaje isto. Dakle, razlikuju se posledice ako otkaz nije imao osnova, i ako otkaz jeste imao osnova ali je procedura sprovedena nezakonito.
  (Januar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Otkaz

  Odlučila sam da dam otkaz. Dug poslodavca prema meni iznosi 8 plata. Poslodavac je imao nekoliko rekonstrukcija u proteklih 36-40 meseci koje su se odnosile na organizaciju rada, dužinu smena i visinu plata. Međutim, nista od toga nije dovelo do toga da se finansijski status poboljša. Imam jako uverenje da poslodavac izbegava otkaze ugovora o radu kako ne bi imao obavezu isplate otpremnina i da se otežavanjem uslova za rad sami radnici navode na to da sami daju otkaz, što je teška odluka s obzirom da se na taj način gubi pravo na naknadu NSZ - a.
  
  Nemam nameru da tužim poslodavca. Želja mi je da dam otkaz i pokušam da se dogovorim da mi isplate dug, ali nemam povrenja u informacije koje stižu od poslodavca. Kakvu vrstu raskida ugovora o radu treba da potpisem? 

   

  Načelno, mogu se identifikovati dva problema - problem neisplaćenih zarada i problem odlaska iz firme (problemi su po prirodi stvari suštinski povezani).
  
  Ukoliko poslodavac ne isplati zarade, niti pokazuje volju da to učini ili se ne dogovori sa vama, možete u potpunosti zaobići parnicu i obratiti se direktno izvršnom sudu. Ovo stoga što su u julu 2014. usvojene izmene Zakona o radu, koje omogućavaju zaposlenom da pokrene izvršenje pred sudom i naplati od poslodavca potraživanja u vidu neisplaćenih zarada i ostalih primanja. Uslov za ovo je da imate izvršnu ispravu. Izvršnu ispravu predstavljaju obračunski listići za taj period, štampani, potpisani i pečatirani. Poslodavac je dužan da zaposlenom izdaje obračunski listić. Ako isplaćuje zaradu u celosti, onda može i elektronski. Ako ne isplati delimično ili uopšte, dužan je dostavljati zaposlenom obračunske listiće u fizičkom obliku. Možete ih tražiti od poslodavca, ukoliko vam ih već nije dostavio.
  
  Možete pokrenuti izvršni postupak i namiriti se od poslodavca (bez obzira da li ste u tom momentu u radnom odnosu ili niste).
  Ako postoje i druga davanja pored zarada, ista je situacija. Jedini način da vam sud eventualno ne prizna zarade je ako se u potencijalnom sporazumu o prestanku radnog odnosa izjasnite da nemate novčana potraživanja prema poslodavcu ili nešto slično, ali potpisivanje takvih sporazuma ne preporučujemo.
  
  Poseban problem bi bio isplaćivanje zarada „na ruke“. To bi u mogućem sudskom postupku bio predmet dokazivanja, a iznos zarade iz ugovora o radu bi bio nesporan, jer prema Zakonu o radu, obavezan element ugovora o radu jeste i navođenje bruto iznosa osnovne zarade. Takođe treba voditi računa o roku zastarelosti, jer sva pojedinačna davanja iz radnih odnosa zastarevaju za 3 godine od dana dospelosti.
  
  Prestanak radnog odnosa je moguć u više varijanti. Ako poslodavac zbog otpremnine ne otkazuje ugovore o radu višku zaposlenih, onda kao opcija postoji otkazivanje ugovora o radu od strane zaposlenog ili zaključenje sporazuma sa poslodavcem.
  
  Ukoliko odlučite da sami date otkaz, to ste obavezni da učinite 30 dana pre željenog prestanka radnog odnosa. To je otkazni rok koji je predviđen Ugovorom o radu i koji ustvari predstavlja zakonski maksimum za otkaz od strane zaposlenog. To znači da ne možete momentalno da odete iz kompanije već morate raditi još 30 dana posle iskazivanja namere da želite da odete. Potrebno je da uručite otkaz poslodavcu u pisanom obliku i da ostanete na radu još 30 dana, za koje dobijate naknadu zarade. Poslodavac vam u to vreme može dati da koristi preostali deo godišnjeg odmora i srazmeran deo za sledeću godinu, a ako ne, onda imate pravo i na naknadu štete za dane neiskorišćenog godišnjeg odmora.
  
  Ukoliko odete iz firme bez poštovanja otkaznog roka, poslodavac vas može tužiti ako želi, za pretrpljenu štetu. Pažnju treba obratiti i na to da li vaš Ugovor o radu predviđa klauzulu zabrane konkurencije i posle prestanka radnog odnosa. Ukoliko postoji, ako posle otkaza želite da radite u kompaniji koja obavlja istu delatnost kao prethodni poslodavac, morate zatražiti dozvolu od posodavca kod kog ste radili. Ako vam daju pismenu dozvolu, možete obavljati rad na drugom mestu. Ako vas odbiju dužni su da vam isplate novčanu naknadu u visini 24 prosečne mesečne zarade u Srbiji.
  Ako date otkaz, poslodavac će sačiniti rešenje o otkazu kojim će konstatovati otkaz. Prijem i (ne)potpisivanje istog ne pravi razliku.
  Takođe je važo da Pravilnik o radu možda sadrži neke odredbe koje su bitne u ovakvoj situaciji.
  
  Poslodavac ima obavezu da vam plati sva zaostala, tj. neisplaćena potraživanja u roku od 30 dana od dana kada vam prestaje radni odnos.
  
  Ako vam poslodavac bude nudio sporazumni raskid, ili nekakav drugi sporazum, ili rešenje o otkazu, to ne morate potpisivati na licu mesta. Upoznajte se sa sadržinom tog teksta i dostavite ga na pregled i konsultaciju advokatu. Jedino u slučaju ponude aneksa ugovora o radu, koji odbijete da potpišete, poslodavac ima zakonske uslove da vam da otakaz bez prava na otpremninu.
  
  Pregovarajte sa poslodavcem i proverite da li ima mesta sporazumnom raskidu ugovora o radu, gde bi poslodavac priznao vaše potraživanje i izjavio da se obavezuje da plati u dogovorenom roku.
  
  S druge strane, uvek postoji opcija davanja otkaza i podnošenje tužbe protiv poslodavca za neisplaćene zarade. Jedino što morate da uradite jeste da ispoštujete otkazni rok od 30 dana, a sa poslodavcem može voditi spor bez obzira da li ste u radnom odnosu kod njega ili je radni odnos prestao.
  (Jun, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Sporazumni raskid ugovora o radu

  Molim vas informišite me o mogućnostima zaključenja sporazumnog raskida ugovora o radu sa poslodavcem i slučajevima u kojima zaposleni ostvaruje pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje. 

   

  Zaposleni nema pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti ukoliko zaključi sporazum sa poslodavcem, u slučaju davanja otkaza od strane zaposlenog, kao i kod otkaza od strane poslodavca zbog povrede radne obaveze i radne discipline. Zaposleni ostvaruje pravo na navedenu naknadu ukoliko je proglašen viškom zaposlenih i kod otkaza od strane poslodavca ako ne ostavaruje rezultate rada i nema potrebne sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.
  (Jul, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao