Pravni saveti

• Vansudsko poravnanje zbog objavljenih tekstova

  Dostavljam vam dva teksta koja su objavljena u novinama čiji sam glavni urednik. Izvesno lice je poslalo predlog za vansudsko poravnanje kojim traži nakandu štete od 450.000 rsd zbog povrede časti i ugleda, kao organizatora projekta o čijem se svečanom otvaranju, na jednom mestu, govori u spornom tekstu. 

   

  Nakon uvida u sporne tekstove, ali i predloga za vansudsko poravnanje stava smo da ne potpisujete ovo poravnanje. Naime, u vezi sa krivičnim postupkom za uvredu, koji se spominje u vansudskom poravnanju, izvršiocem ovog krivičnog dela smatra se autor informacije. Budući da je autor poznat postoji osnov za isključenje odgovornosti urednice. Što se tiče samog krivičnog dela, naše misljenje je da nisu ispunjeni elementi bića krivičnog dela uvrede jer se, prvo, informacija ne odnosi na na to "lice" (krivično delo uvreda glasi: ko uvredi drugog –"lice" nije uvređeno), a sa druge strane, ne postoji ni namera omalovažavanja tog "lica" koja se, uz ispunjenje prethodnog uslova, zahteva da bi postojalo ovo krivično delo. "Licu" stoji na raspolaganju i tužba za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda zbog iznošenja neistinitih i nepotpunih informacija, na koju se nije pozvalo u ovom dopisu. Zakonom je propisano da svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju. U ovoj vrsti postupka solidarno je odgovoran urednik, novinar i osnivač javnog glasila (dakle, "lice" može da tuži bilo koje od ova tri lica ili sva tri zajedno – što je najčešći slučaj). Ni u ovom slučaju nismo uočili da se iznete informacije odnose "lice"  – informacije se odnose na druge ličnosti).  Naposletku, prema dosadasnjoj sudskoj praksi, čak i da je osnovan tužbeni zahtev, visina koja je navedena u dopisu, je viša od uobičajene naknade štete.

  (Jun, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Prekid rada na publikaciji

  Angažovana sam od strane poslodavca da uradim tehničku obradu i dizajn publikacije i radi toka učestvovala na više sastanaka, proizvela nekoliko verzija materijala da bi dobila e-mail da više neću raditi na publikaciji. 

   

  Ukoliko smatrate da su vam prava ugrožena tužite poslodavca za izgubljenu zaradu, iako ne postoji potpisani ugovor. Email korespondencija, beleške sa sastanka i predlozi rešenja su dokaz angažovanja. 

  (Jul, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Dnevna novina preuzela moj stručni tekst

  Obraćam vam se za savet u vezi sa prekršenim autorskim pravom – dnevna novina je preuzela moj stručni tekst, menjajući tek par detalja i parafrazirajući stručne zaključke. Kakve su mi opcije u odbrani mojih autorskih prava?

   

  Sa  pravne  tačke  gledišta, u ovakvoj situaciji, ukoliko je došlo do povrede autorskih prava, vaše kolege i vi (autori  tekstova i fotografija) i kuća u kojoj radite (kao imalac imovinskih prava na autorskim delima, ukoliko ste im ta prava preneli ili ste autorsko delo stvorili u radnom odnosu, pa su imaoci imovinskih prava u zakonom određenom periodu po  tom osnovu), možete zaštititi vaša prava pred nadležnim sudom podnošenjem tužbi, iniciranjem krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv onih koji povređuju vaša autorska prava.

  Možete se obratiti i Savetu za štampu, pošto je u pitanju i povreda Kodeksa novinara Srbije.

  (Avgust, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Zabrana snimanja događaja

  Stražar Višeg suda mi je zabranio da snimam događaje čiji sam bio akter a potom me lišio slobode na neko vreme bez obaveštavanje nadležnih organa.

   

  U opisanoj situaciji, a prema odredbama Pravilnika o pravosudnoj straži, pravosudni stražar je bio ovlašćen da utvrdi identitet klijenta – da uzme lične podatake, i sazna razloge njegovog dolaska u zgradu suda. U skladu sa odredbom člana 83 Sudskog poslovnika, pravosudni stražar je bio ovlašćen da vam ne dozvoli ulazak u sudsku zgradu zbog neprikladnog odevanja jer Poslovnik, među primerima neprikladnog ovlašćenja navodi kratke pantalone. Pod pretpostavkom da su smatrali da je klijent izvršio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (iako se fotografisanje, audio i video snimanje u zgradi suda može obaviti samo uz prethodno pribavljeno pisano odobrenje predsednika, ne može se reći da je u pitanju neovlašćeno snimanje ili neovlašćeno fotografisanje jer nisu ispunjeni elementi bića ovih krivičnih dela), pravosudni stražar je imao pravo da klijenta zadrži, ali je bio obavezan da o tome odmah obavesti organe unutrašnjih poslova – što nije uradjeno.

  U ovom slučaju pravodsudni stražari su prekoračili svoja ovlašćenja i  ovo se može tumačiti kao protivpravno lišenje slobode predviđeno članom 132 Krivičnog zakonika ((1)Ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja, kazniće se zatvorom do tri godine. (2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina). Ukazala bih na to da je za ostvarenje ovog krivičnog dela potrebno da je lice koje je protivpravno lišlio slobode drugoga, postupalo sa umišljajem koji obuhvata kako svest o lišenju slobode kretanja, tako i svest da se to čini protivpravno, i taj umišljaj mora da postoji u momentu lišavanja ili ograničavanja slobode kretanja. Naročito u slučaju brisanja snimaka, postoji problem dokazivanja. Vaš iskaz se uzima u obzir, ali se, ukoliko se dokazivanje bazira na iskazima, vera skoro uvek poklanja službenim licima, naročito ako ih je bilo više. U krivičnom postupku imate pravo da istaknete imovinsko pravni zahtev, koji se može odnositi na naknadu štete. Naravno, postoji mogućnost da se obratite i predsedniku Višeg suda i ukažete na ovakvo postupanje pravosudnog stražara, a u krajnjoj liniji i Ministarstvu pravde.

  (Avgust, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Prenesen tekst u celini, pod izmenjenim naslovom i sa drugom slikom

  Objavila sam tekst u jednom listu o dečaku koji će, iako teško bolestan, predstavljati Srbiju na predstojećem susretu Radost Evrope. Istoga dana drugi list je preneo tekst u celini, pod izmenjenim naslovom i drugom slikom, s tim što je tamo gde piše autor naveo ime lista od koga je preuzet tekst, ali ne i ime autora. Odobrenje nije zatraženo ni od koga. Interesuje me u kojoj meri su narušena moja autorska prava i šta treba da učinim? Mali kantautor je bio jako ljut, rekavši da on nije dao intervju drugom listu, niti bi ga ikada dao.

   

  Sa  pravne  tačke  gledišta, u ovakvoj situaciji, ukoliko je došlo do povrede autorskih  prava, vaše kolege i vi (autori  tekstova i fotografija) i kuća u kojoj radite (kao imalac imovinskih prava na autorskim delima, ukoliko ste im ta prava preneli ili ste autorsko delo stvorili u radnom odnosu, pa su imaoci imovinskih prava u zakonom određenom periodu  po tom osnovu), možete zaštititi vaša prava pred nadležnim sudom podnošenjem tužbi, iniciranjem  krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv onih koji povređuju vaša autorska prava.

   

  Možete se obratiti i Savetu za štampu, pošto je u pitanju i povreda Kodeksa novinara Srbije.

  (Avgust, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Depresivni sindrom

  Da li depresivni sindrom može da se tretira kao profesionalna bolest novinara? Da li isti propisi važe i za teritoriju Kosova?

   

  Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti ("Sl. glasnik RS", br.105/2003) svrstava profesionalne bolesti i bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom, fizičkim dejstvom, biološkim faktorima, bolesti pluća, kože i maligne bolesti.

   

  Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju primenjuju kosovski propisi, za koje mi nismo nadležni, Zakon o sigurnosti i zdravlje na radu republike Kosovo prema kojoj je definicija profesionalne bolesti - svaka bolest prouzrokovana izloženosti štetnih i opasnih hemijskih, fizičkih i bioloških elemenata u radnoj sredini tokom rada - tako da je naša procena da oba zakonodavstva na isti način definišu profesionalne bolesti.

  (Oktobar, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Od koga naplatiti neisplaćene zarade

  Kao diplomirani turizmolog od 2002. do 2005.g. bio sam u radnom odnosu u Turističkoj organizaciji grada. Grad je osnivač TO i iz budžeta grada se isplaćuju zarade zaposlenima. Dobio sam otkaz u Turističkoj organizaciji marta 2005.g. Septembra 2012.g. (nakon 7 godina trajanja spora) od Vrhovnog suda dobio sam izvršnu presudu o nezakonitom otkazu, kojim je poslodavac bio dužan da me vrati na rad u roku od 8 dana. Poslodavac me je vratio na rad 10. juna 2013.g. (nakon kažnjavanja od strane suda), u međuvremenu vodio sam spor za isplatu neisplaćenih zarada. Sud bi uskoro trebalo da donese presudu o naplati. Grad je na sednici 12. oktobra 2013.g. ,,ugasio“ Javne ustanove Turističku organizaciju i Centar za kulturu i formirao novu Javnu ustanovu koja će objediniti poslove ove dve ustanove. 

   

  Pitanje je: Od koga mogu sada da naplatim neisplaćene zarade tj. sve što mi pripada po presudi o vraćanju na rad i naknadi zarada za taj period? 

  1. Od Turističke organizacije koja je ugašena. 

  2. Od nove ustanove koja će obavljati i poslove koje je obavljala Turistička organizacija. 

  3. Direktno od grada, s obzirom da je grad osnovao Turističku organizaciju i da je grad ugasio Turističku organizaciju i da su iz budžeta grada isplaćivane zarade za zaposlene. 

   

  Trebalo bi da pribаvite odluku Skupštine opštine o ukidanju Centra za kulturu i Turističke organizacije i osnivanju Centra za kulturu i turizam jer bi istom trebаlo dа bude definisаno pitаnje dospelih obаvezа. Odluka se može dobiti jedino na pisani zahtev. Zahtev treba da sadrži naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži. U zahtevu bi trebalo da istaknete da se obraćate u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a odgovor bi trebalo da dobijete najkasnije za 15 dana od podnošenja zahteva.

  U svаkom slučаju, potrаživаnje se ne može nаmiriti od „ugаšene“ TO. Ukoliko je formirаnа novа Jаvnа ustаnovа kojа je objedinilа poslove prethodne dve jаvne ustаnove, ondа bi se ovа novа ustаnovа moglа smаtrаti prаvnim sledbenikom TO grаdа i mogla bi biti izvršni dužnik u postupku prinudnog izvršenjа presude kojom je dosuđenа nаknаdа štete zа izostаle zаrаde i drugа primаnjа iz rаdnog odnosа. Pošto potrаživаnjа po prаvnosnаžnim presudаmа zаstаrevаju zа deset godinа, imate dovoljno vremenа dа se, pre postupkа prinudnog izvršenjа, sve detaljno proveri u аktimа o osnivаnju nove jаvne ustаnove i prestаnku rаdа prethodne jаvne ustаnove, odnosno pitаnje prаvnog sledbeništvа.

  (Oktobar, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Radnik na određeno vreme

  Od 6. Marta 2013. godine sam zaposlen sa ugovorom o radu koji glasi - radnik na određeno vreme. Na dalje: Tačka 3. Zbog povećanog obima posla na poslovima biletara zaposleni će obavljati sledeće poslove:

   

  Opis: Vrši distribuciju i obradu štampanog materijala, snimanje i obradu audio, video i ostalog propagandnog materijala, blagovremeno obaveštava neposrednog rukovodioca o neispravnosti fotokopir aparata i obavlja druge poslove iz opisa radnog mesta.

   

  Naime za vreme Dečije nedelje poslat sam da tražim novčane donacije od radnih organizacija, a za to vreme je VD direktor angažovao druge snimatelje i fotografa koji nisu uposlenici da obave snimanje dečije predstave. Smatram da sam ja kao uposlenik trebao da radim to što i po rešenju trebam da radim.

   

  Danas sam po dolasku na posao imao neprijatnosti od strane VD direktora, vikao je, drao se na mene što su mi ruke u džepovima dok pričam s njim. Rekao je jako povišenim tonom „izlazi napolje, izbacite ga napolje i zovite policiju“, gde me je pri tom dva puta odgurnuo obema rukama i udario glavom o oglasnu tablu. Na to sam mu odgovorio da nema potrebe da on zovu policiju, jer ću ja da ih zovem što se psihički i fizički obračunava samnom.

   

  Radnici, kolege, koji su bili prisutni verovatno od straha ne bi hteli da daju izjavu u moju korist.

   

  Imajući u vidu opis situcije u kojoj ste se našli, u ovom slučaju, pored eventulnog krivičnog postupka (ukoliko biste detaljno opisali da li ste imali nekakvu posledicu od tog udarca – povedu, zatim, da li ste bili kod doktora te pribavili nekakav nalaz na tu okolnost i kako je tekao razgovor – šta ste vi njemu rekli, šta on vama, mogli bismo i da definisemo da li je u pitanju laka telesna povreda ili npr. uvreda i sl. ili i jedno i drugo), možete pokrenuti postupak za sprečavanje zlostavljanja na radu. Koliko sam shvatila iz vaseg pitanja, reč je o odgovornom licu pravnog lica, te u tom smislu možete odmah podneti tužbu (tužba se podnosi u 6 meseci od poslednje radnje zlostavljanja na radu), u suprotnom biste morali da sprovedete postupak mirnog rešenja kod poslodavca, pa nakon toga bi bio ispunjen uslov da podnesete tužbu.

   

  Moram da napomenem da na primerima u praksi, sudovi nisu naročito ažurni u ovim postupcima, iako je postupak za sprečavanje zlostavljanja na radu, po svojoj suštini, hitan postupak. Takođe, sudska praksa je dosta siromašna po ovom pitanju, ali smo se susretali sa time da reagovanje zaposlenih u sličnim situacijama ipak u nekoj meri utiče na ponašanje poslodavca da prestane ili bar ublaži svoje postupke prema tom zaposlenom.

  (Oktobar, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Prenošenje reči izgovorenih za skupštinskom govornicom

  Zakonom o javnom informisanju garantovano je pravo novinara da prenese reči narodnog poslanika izrečene za skupštinskom govornicom i da se na njih pozove. Kako novinar može da bude tužen kada prenosi šta je rečeno za skupštinskom govornicom?

   

  Ako novinar verno prenese šta je rečeno za skupštinskom govornicom ne bi mogao da bude obavezan na naknadu štete. Međutim, njegova eventualna odgovornost zavisi i od načina na koji to prenese. Ako novinar napiše da je, u toku skupštinske rasprave, poslanik NN rekao za ministra OO da se bavi kriminalom, pod uslovom da je takva izjava verno preneta, neće biti odgovoran za štetu. Ali, ako na osnovu ove izjave na naslovnoj strani objavi naslov „Ministar OO je kriminalac“, situacija može biti drugačija.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Odbacivanje tužbe

  Da li sudija može da odbaci očigledno nezakonitu, slaboumnu, bezobraznu i neblagovremenu tužbu? Zašto to ne čine i ne uštede naše vreme i novac poreskih obveznika?

   

  Nažalost, sud može (i mora) da odbaci samo neblagovremenu tužbu i neurednu tužbu koju je tužilac podneo preko advokata. Neuredna tužba je ona koja ne sadrži sve elemente propisane zakonom koje mora da sadrži. Sve ostale tužbe sud ne može da odbaci, jer za tako nešto nije ovlašćen.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• previous
• 1
• 2
• 3
• 4
• 5
• 6
• 7
• 8
• 9
• 10
• 11
• next
• last