Pravni saveti

• Dostavljanje informacija od javnog značaja

  Povodom zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji sam uputila držanoj instituciji, dostavljene su mi samo delimične informacije, zbog toga je naša organizacija podnela tužbu Upravnom Sudu s obzirom da nismo imali zakonsku mogućnost da uputimo žalbu Povereniku jer je telo službe Vlade RS (član 22). Tužba je odbačena.

   

  Trebalo je podneti tužbu Upravnom sudu zbog ćutanja uprave jer su samo delimično dostavljeni traženi podaci, a ne za poništaj akta zbog čega je tužba i odbačena. Iako su ispunjeni materijalni uslovi za podnošenje ove tužbe, nažalost, nisu ispunjeni formalni uslovi, pa je pretpostavka da će prigovor biti odbijen ukoliko se vaša organizacija ne pozove na to da ovo nije tužba za poništaj rešenja, već zbog ćutanja uprave.
  
  Trebalo je ostaviti rok od 60 dana za dostavljanje informacija. Nakon toga je trebalo poslati urgenciju i ostaviti jos dodatnih 7 dana, pa istekom tog roka podneti tužbu zbog ćutanja uprave Upravnom sudu. Savetujemo podnošenje nove tužbe, u zakonom propisanim rokovima. Međutim, ukoliko su rokovi prošli, čitava procedura bi trebalo da se ponovi.
  (Mart, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Nadležnost REM-a

  Da li moguće da REM, imajući u vidu da može da izrekne upozorenje, opomenu i privremeno zabrani neki programski sadržaj (do 30 dana), a u najtežim slučajevima kršenja da oduzme dozvolu za rad emiteru, a osim ovoga on može i dužan je da pokrene i odgovarajući postupak pred sudom, ne može trajno zabraniti neku emisiju tj. konkretan programski sadržaj. 

   

  REM ima ovlašćenje da privremeno zabrani objavljivanje programskog sadržaja (do 30 dana), ali ne može trajno zabraniti neku emisiju tj. konkretan programski sadržaj.
  (April, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Zabrana emitovanja emisije

  Da li se može zabraniti emitovanje emisije nakon koje je jedan od učesnika, prema pisanju medija ubio svoju suprugu baš zbog izjava koje su date u okviru te emisije. Radi se o emisiji koja podstiče i porpagira nasilje nad ženama i decom. 

   

  Iako ne vidimo niti jedan jedini razlog zašto bi se emisija kao takva emitovala, mora se prilikom ove analize uzeti u obzir sloboda izražavanja, kao podjednako važno ljudsko pravo (čak i u slučaju “skandaloznih” sadržaja). Naš stav je da bi zabrana ove emisije bila gotovo nemoguća i to iz sledećih razloga.
  
  Zakon o javnom informisanju i medija članom 59 propisuje samo dve situacije u kojoj se unapred može zabraniti distribucija određene informacije. Naime, na predlog nadležnog javnog tužioca, nadležni sud može zabraniti distribuciju informacije ili drugog medijskog sadržaja ako je to neophodno u demokratskom društvu i ako se u informaciji poziva na:
  
  1) akt neposrednog nasilnog rušenja ustavnog poretka;
  2) akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način.
  
  Pravac u kojem se treba kretati jeste prijavljivanje svih neprimerenih (emitovanih) sadržaja, a ukoliko je već izrečena mera upozorenja zbog navedene emisije, postoji prostor za teže sankcije.
  (April, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Naknada NSZ

  Da li mogu da preduzmem pravne mere u vezi sa zaštitom svojih prava, kao i da li mogu da potražujem nakanadu sa NZS-a, budući da mi je otkazan autorski ugovor pre roka na koji je zaključen. Ja čak i nisam bio autor dela koja su navedena u autorskom ugovoru. Predmet ugovora jeste davanje saglasnosti za objavljivanje tekstova uz određenu naknadu. Ja sam obavljao poslove noćnog urednika za izdanje koje izlazi u susednoj zemlji.

   

  Naš odgovor je negativan, kako niste bili u radnom odnosu, ne možete ostvarivati pravo na nakandu NSZ–a.
  
  Jedino je moguće, ali vrlo teško ostvarljivo rešenje, budući da se radi o fiktivnom ugovoru, da od poslodavca tražite isplatu neisplaćenih honorara do datuma do kada je predviđeno trajanje ugovora, kao naknadu štete koju ste pretrpeli prevremenim otkazivanjem ugovora, uz pozivanje na odredbu člana 124 Zakona o obligacionim odnosima kojim je predviđeno da u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u idućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.
  (Maj, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Snimanje u tržnom centru

  Da li engleska ekipa (novinar i snimatelj) smeju da uđu u tržni centar bez najave i zabeleže zatečenu situaciju, o čemu god da se radi? Ukoliko se najave, nepravilnost koju žele da zabeleže može biti ukonjena.
  
  Da li obezbedjenje tržnog centra ima pravo da legitimiše novinara i snimatelja?
  
  Šta novinar i snimatelj treba da preduzmu ukoliko ih obezbeđenje tržnog centra u dogovoru sa direkcijom na bilo koji način ometa, ili ih onemogući u radu. Da li u tom slučaju treba pozvati policiju?

   

  Može se zabraniti snimanje u tržnom centru budući da se radi o privatnoj svojini. Obezbeđenje ima pravo da uzima lične podatke, ukoliko je baza o prikupljanju ličnih podataka registrovana u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
  (Maj, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Odbijanje objavljivanja demantija

  Da li bi, ukoliko medij odbije da objavi demanti, sud uzeo u obzir da je uzeta izjava od direktora bolnice koji nije dozvolio da lekar sam da izjavu, već je to učinio umesto njega?

   

  To nije jedan od razloga za odbijanje objavljivanja demantija, ali bi se na taj razlog mogli pozivati u slučaju da doktor tuži za naknadu štete i sud bi takav argument po našem mišljenju, svakako uzeo u obzir.
  (Jun, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Rad bez ugovora

  Već 5 godina i 8 meseci sam glavni i odgovorni urednik medija o čemu svedoči i podatak na sajtu RRA o dodeli frekvencije. Nikada nisam imao potpisan ugovor o radnom odnosu ili kakav drugi ugovor.
  Otkazan mi je angažman pa me zanima da li postoji mogućnost da pravnim putem zaštitim svoja prava.

   

  Pozivajući se na odredbe čl. 32 st. 2 Zakona o radu, shodno kojima se smatra da je u slučaju faktičkog rada (rada bez ugovora) zasnovan radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, obratite se inspektoru rada, po osnovu čl. 269 Zakona o radu i zahtevajte da inspektor rada, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz navedenog člana, rešenjem naloži poslodavcu da sa vama zaključi ugovor o radu u pisanom obliku. Ukoliko ovo ne bude pouzrokovalo željene rezultate, predlažemo da se obratite sudu tužbom za utvrđenje postojanja radnog odnosa.
  (Jul, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Sporazumni raskid ugovora o radu

  Molim vas informišite me o mogućnostima zaključenja sporazumnog raskida ugovora o radu sa poslodavcem i slučajevima u kojima zaposleni ostvaruje pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje. 

   

  Zaposleni nema pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti ukoliko zaključi sporazum sa poslodavcem, u slučaju davanja otkaza od strane zaposlenog, kao i kod otkaza od strane poslodavca zbog povrede radne obaveze i radne discipline. Zaposleni ostvaruje pravo na navedenu naknadu ukoliko je proglašen viškom zaposlenih i kod otkaza od strane poslodavca ako ne ostavaruje rezultate rada i nema potrebne sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.
  (Jul, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Određivanje različitih uslova rada od strane poslodavaca

  Da li poslodavac, u konkretnom slučaju nadređeni, ima pravo da svojim zaposlenima koji imaju iste pozicije po Ugovoru o radu može određivati različite uslove za rad, npr. za radno mesto je predviđen rad u sve smene, ali poslodavac svojevoljno odluči da će pojedini zaposleni raditi samo prvu smenu i time povećava broj drugih radnih smena ostatku zaposlenih.

   

  Poslodavac apsolutno nema pravo da u ovom smislu pravi razliku među zaposlenima jer se to smatra diskriminacijom. Poslodavac ima diskreciono pravo da organizuje posao, radno vreme i smenski rad u skladu sa potrebama procesa rada, ali ako je takva situacija da su jedni zaposleni očigledno dovedeni u povoljniji položaj od drugih, postoji osnov da se pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca.
  
  U članu 19. Stav 1 Zakona o radu stoji sledeće: „Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji“. Osnovi diskriminacije su navedeni u članu 18 Zakona o radu.
  
  Zatim se u članu 20 stav 1 tačka 2 Zakona navodi da je diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.
  
  U članu 23 stav 1 Zakona je predviđeno da u slučajevima diskriminacije zaposleni može pred nadležnim sudom pokrenuti postupak za naknadu štete.
  
  Takođe, Zakon u članu 274 stav 1 tačka 1 propisuje novčanu kaznu od 600.000 do 1.500.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, koji prekrši zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona, kao i posebnu kaznu za odgovorno lice u pravnom licu.
  
  Trebalo bi da se obratite Inspekciji rada i da objasnite datu situaciju uz pozivanje na gore navedene odredbe Zakona o radu.
  (Septembar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Medijsko izveštavanje

  Pišem analizu medijskog izveštavanja tokom perioda kada je hrvatski premijer Milanović i sukob sa Hrvatskom oko blokade granica dominirao naslovnicama novina. Zanima me odgovornost za ovakvo izveštavanje, koji su zakoni prekršeni i ko je nadležan da reaguje.

   

  Članom 75 ZJIM zabranjen je govor mržnje i kada su mediji u pitanju, ovaj zakon se primenjuje kao lex specialis. Nadzor nad sprovođem zakona sprovodi Ministarstvo kulture i informisanja.
  
  Član 75 ZJIM glasi: idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Dakle, važno je utvrditi da li su u konkretnom slučaju ispunjeni ovi uslovi (podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva), ako nisu, te ideje, mišljenja odnosno informacije se neće smatrati govorom mržnje. Članom 101 ZJIM uređeno je pitanje sudske zaštite u slučaju nepoštovanja zabrane govora mržnje i to podnošenjem tužbe nadležnom sudu, ali kaznena odgovornost nije predviđena ZJIM. Ukoliko se objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povređuje zabrana govora mržnje, tužbom se može zahtevati :
  
  • utvrđivanje da je objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povređeno pravo, odnosno ineres;
  • propuštanje objavljivanja, kao i zabrana ponovnog objavljivanja informacije, odnosno zapisa;
  • predaja zapisa, uklanjanje ili uništenje objavljenog zapisa (brisanje video zapisa, brisanje audio zapisa, uništenje negativa, odstranjenje iz publikacija i slično).
  
  Aktivno legitimisano lice za vođenje ovog postupka je lice koje je lično povređeno objavljivanjem informacije, odnosno zapisa, ali i pravno lice čija delatnost ima za cilj zaštitu ljudskih prava u slučaju povrede zabrane govora mržnje. Pasivno legitimisan je odgovorni urednik medija u kome je informacija, odnosno zapis objavljen.
  
  Sa druge strane, članom 59 ZJIM je uređeno pitanje zabrane distribucije informacije ili drugog medijskog sadržaja u slučaju da se u informacijama objavljenim u medijima poziva na neposredno nasilje prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način i ako je takva zabrana neophodna u demokratskom društvu. Ovo su jako retke situacije jer se zahteva direktno pozivanje na akt nasilja. Po zakonu, inicijativa u opisanom slučaju je na nadležnom javnom tužiocu.
  
  Konkretno, pod opisanim uslovima, a na predlog nadležnog javnog tužioca, nadležni sud može zabraniti distribuciju informacije ili drugog medijskog sadržaja.
  
  Takođe, prema članu 317 Krivičnog zakona Srbije:“ (1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.
  
  Što se tiče Krivičnog zakonika, možda je najprikladniji član u nastavku i to stav 4, ali to pre svega, sve zavisi od kvalifikacije koju bi tužilaštvo dalo. Krivično gonjenje za ovo delo se preduzima po službenoj dužnosti.
  
  Rasna i druga diskriminacija
  Član 387
  (1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije,
  kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
  (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
  (3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju,
  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
  (4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu,
  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
  (5) Ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora,
  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
  Članica je tražila dodatno pojašnjenje da li je Ministarstvo u obavezi da preispituje slučajeve govora mržnje, da li moraju ili to može i neko drugi.
  
  ZJIM jeste predvideo da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrsi Ministarstvo, međutim, zakon ne propisuje koje je to konkretne mere Ministarstvo ovlašćeno da preduzme u slucaju govora mržnje. Ovo je slučaj sa štampanim medijima, dok, primera radi, Zakon o elektronskim medijima za istu stvar Regulatoru daje u nadležnost mogućnost izricanja opomene, upozorenja, privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja, pa cak i oduzimanje dozvole. Regulator je ovlašćen pored svega ovoga i da pokrece prekršajne postupake u skadu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima i zahteve za pokretanje privrednih prestupa. ZJIM popisuje određenu grupu prekršaja i prestupa u odredbama čl. 133 – 140, međjutim, međju njima se ne nalazi prekršaj koji je propisan za nepostupanje u skladu sa odredbom 75. ZJIM (zabrana govora mržnje).
  
  U slučaju štampanih medija mere koje Ministarstvo preduzima jeste javni prekor ili tome slično. Takođe, određenu ulogu kada je ova tema u pitanju, imaju samoregulatorna tela i medijska udruženja.
  (Septembar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• first
• previous
• 9
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• next