BAZENUNS.RS

 

Pravni saveti

Baza pravnih saveta je otvorena i potpuno pretraživa baza u kojoj su sadržana pitanja novinara i drugih medijskih radnika povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim i radnim pravima i obavezama, kao i odgovori advokata. Saveti su novinarima i drugim medijskim radnicima pruženi u okviru projekta NUNS-a – Besplatna pravna pomoć.

 

Na ovoj strani, pretraga pravnih saveta moguća je na osnovu ključnih reči / zadatih tagova (desno).

Odgovarajući na potrebe svog članstva, Nezavisno udruženje novinara Srbije je uz podršku donatorskih organizacija od 2009. godine pružalo pravne savete svojim članovima od kada i datiraju podaci u bazi.

Baza podataka namenjena je prvenstveno novinarima ali i ostalim zainteresovanim posetiocima.

Zamišljena je kao resurs koji se redovno ažurira novim pitanjima i odgovorima.

Svaki vaš komentar ili primedba u vezi Baze pravnih saveta je dobrodošla.

 

Novinari ili medijski uposlenici, pravni savet u vezi sa profesionalnim ili radnim pravima i obavezama mogu dobiti popunjavanjem on-line formulara u dnu strane.

Izradu BAZE PRAVNIH SAVETA, kao i sajta BAZENUNS.RS, podržala je organizacija Civil Rights Defenders.

  • Autorski ugovor sa drugim poslodavcem

    Da li mogu da zaključim autorski ugovor sa drugim poslodavcem – osnivačem druge televizijske kuće na kojoj bi obavljala poslove iz oblasti marketinga imajući u vidu okolnost da sam već zaposlena sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca koji je takođe osnivač medija na kojem radim kao novinar- spiker. Dostavjam vam svoj ugovor o radu. 

     
    Ukoliko Ugovorom o radu nije predviđena klauzula zabrane konkurencije, vi, u načelu, možete zaključiti autorski ugovor sa drugim poslodavcem, tj. drugom medijskom kućom, ali skrećemo vam pažnju na to da bi  mogla da postoji mogućnost da je poslodavac Pravilnikom o radu ili Aktom o sistematizaciji radnih mesta, predvideo da povredu radne  obaveze  predstvalja pružanje usluga poslodavcu koji se bavi istom ili sličnom delatnošću (ili na sličan način kako bi sprečio pružanje usluge konkutrentskim kućama), te bi takvo pružanje usluga moglo da bude razlog za otkaz ugovora o radu. U tom slučaju postoji osnov za tužbu, ali je pitanje na koje bi stanovište stao sud u konkretnom slučaju, tj. da li je poslodavac imao obavezu da takav uslov predvidi Ugovorom o radu ili je dovoljno to što je istu predvideo Pravilnikom o radu. 
    (Septembar, 2011)
  • Javni linč

    Devedesetih godina Politika, zajedno sa Borbom, Ekspresom, Radio Beogradom i drugim redakcijama objavila je poziv na moj javni linč sa potpisanim autorom, tadašnjim direktorom gl. i odg. urednikom Borbe. Interesuje me da li postoji mogućnost da Politika otkrije ko stoji iza ovakvog pisma i da li mogu da tužim autora teksta?
     

    U konkretnom slučaju nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja. 

    (Oktobar, 2011)

  • Povreda radnog prava

    Kao bivša zaposlena na TV, sa kojom sam imala potpisan tipiziran ugovor o radu, obraćam vam se zbog povrede radnog prava. Dobila sam rešenje o prestanku radnog odnosa zbog odlaska u penziju, ali pravo na penziju nisam mogla da ostvarim, jer mi nisu bili uplaćivani doprinosi. U međuvremenu je vlasnik TV uhapšen, račun televizije blokiran, pa PIO fond nije mogao da naplati dug, pa sam da ne bih čekala okončanje postupka protiv vlasnika, sama platila doprinos. Napominjem i da mi duguju četiri plate, za šta nemam dokaza, jer su plate isplaćivane „na ruke“, a ne preko računa. Interesuje me mogućnost pokretanja postupka protiv vlasnika televizije zbog neizmirenih obaveza. Podnela sam prijavu Poreskoj.

     

    Račun bivšeg poslodavca je u blokadi, što namirenje vašeg potraživanja čini vrlo neizvesnim. Takođe, ukoliko bi bio pokrenut stečajni postupak i u zavisnosti od toga kada bude pokrenut, vi biste bili u prvom ili u trećem isplatnom redu. U prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, te protekom tih rokova prelazite iz prvog u treći isplatni red. Pored toga, zarade zastarevaju u roku od 3 godine od dospelosti na naplatu, a doprinosi ne zastarevaju, ali pošto je vlasnik uhapšen to takođe utiče na tok stvari. Zbog svega navedenog, neizvesno je okončanje u vašu korist.

    (Oktobar, 2011)

  • Firma u stečaju

    Da li, ukoliko se pokrene stečajni postupak firme koja je u blokadi, a budući da sam koliko mi je poznato, jedini zaposleni u toj firmi, bez ikakvog sudskog postupka mogu da očekujem bilo kakvu isplatu, te, da li firma može da postoji „na papiru“, iako praktično ne funkcioniše.

     

    U slučaju stečajnog postupka firme, trebalo bi da prijavite svoje potraživanje i ne biste morali  da vodite parnični postupak, ali samo u situaciji da vam stečajni upravnik prizna potraživanje, što u praksi nije baš čest slučaj kada je ovakva situacija u pitanju. Ukoliko  je potraživanje osporeno, tada  bi morali da dokazujete postojanje svog potraživanja u parničnom postupku. Firma može da postoji "na papiru", iako praktično ne funkcioniše, i to je, nažalost, zaista čest slučaj u praksi.

    (Oktobar, 2011)

  • Kopije lekarske komisije

    Potreban mi je savet u vezi povrede radnog prava. Moj poslodavac insistira da mu dostavim kopije lekarske komisije koja mi je produžila bolovanje započeto 8. avgusta, koje sam uredno dostavio. Zahtev je pravdan time da je poslodavac u obavezi prema državi, te da neću od socijalnog dobiti uplatu za veći deo septembra meseca. Mislim da je ovaj zahtev poslodavca u vezi sa sukobom koji se u međuvremenu dogodio, jer sam ove godine već bio na bolovanju prilikom koga mi takve stvari nisu tražene. Napominjem i to da je direktorka u jednom razgovoru moje prethodno bolovanje nazvala „lažnim“. Interesuje me da li sam u obavezi da poslodavcu dostavim traženi dokument.

     

    U skladu sa odredbama Zakona o radu, dužni ste da poslodavcu dostavite doznake, ali ne i nalaz lekara, te da poslodavac može, ukoliko posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti.
    Napominjemo i to da je možda drugačije utvrđeno npr. ugovorom o radu, ali da bi i takva odredba bila diskutabilna jer sužava obim prava koje je dato zakonom.

    (Oktobar, 2011)

  • Radio frekvencija na dve lokacije bez pojedinačne dozvole

    Zamoliću vas da mi pružite pravni savet u vezi dva prekršajna postupka koja su pokrenuta protiv mene kao odgovornog lica i okrivljenog pravnog lica zbog korišćenja radio frekvencije na dve lokacije bez pojedinačne dozvole. Dozvolu za emitovanje smo dobili za lokaciju sa koje ne možemo pokriti ni podrucje grada...Ta lokacija je jedino bila na Konkursu. Odmah nam je ukazano na problem ali nam je rečeno da moramo to prihvatiti u protivnom ostaćemo bez dozvole i da naknadno tražimo dodatno pokrivanje ili dislokaciju predajnika. Tri godine pokušavamo da rešimo ovaj problem i evo nas u prekršaju. Šta nam je činiti?

     

    Budući da su koriščene radiofrekvencije na dve lokacije bez pojedinačne dozvole,važan je  odgovor na pitanje da li su signali na ove dve lokacije isključeni pre nego što je pokrenut postupak. Ukoliko signali jesu isključeni ovu okolnost treba istaći u odbrani jer postoji mogućnost da sudija iz ovog razloga obustavi postupak ili izrekne opomenu.

    (Decembar, 2011)

  • Dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu

    Kako se računaju dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu? Kada poslodavac isplaćuje celu, a kada pola dnevnice?
    Da li je moguće da za 7 dana u inostranstvu poslodavac isplati 4 dinarske dnevnice? Može li odluka Upravnog odbora da služi kao osnov za neisplaćivanje dnevnica?
    Može li se ručak sponzora ili domaćina smatrati kao ''obezbeđena hrana'' na službenom putovanju?

     

    Zakon o radu predviđa da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu. Dakle, navedena odluka UO ne bi bila u skladu sa zakonom jer je poslodavac dužan da naknadi ove troškove.
    Kada je u pitanju naknada troškova za službena putovanja propisi ne regulišu izričito ovo pitanje, ali ustaljena praksa je sledeća: pravo na polovinu dnevnice u zemlji zaposleni ima ako putovanje traje od 8 do 12 sati ili za ostatak vremena kod putovanja preko 24 sata od 8 do 12 sati.
    Iznos utvrđene dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo umanjuje se:
    1. ako je obezbeđena besplatna ishrana - za 60%, a ako je obezbeđen samo besplatan doručak - za 10%, ako je obezbeđen samo besplatan ručak - za 30% i ako je obezbeđena samo besplatna večera - za 20%;
    2. ako su u cenu avionske karte, zbog prekida putovanja, uračunati troškovi za ishranu i prenoćište - za 60%;
    3. ako su u cenu karte za putovanje brodom uračunati i troškovi za ishranu i prenoćiste - za 60%.
    Pravo na celu dnevnicu zaposleni ima za svaka 24 sata provedena na službenom putu, i za ostatak vremena duži od 12 sati. Kada je u pitanju službeno putovanje u inostranstvo na ovo pitanje se primenjuje Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika koja propisuje sledeće: jedna dnevnica zaposlenom pripada na svaka 24 časa provedena u inostranstvu, a ako je preostalo vreme provedeno u inostranstvu duže od 12 časova - jos jedna dnevnica, odnosno jos polovina dnevnice ako je preostalo vreme provedeno u inostranstvu između 8 i 12 časova. Ako je vreme provedeno u inostranstvu duže od 12 časova a kraće od 24 časa, zaposlenom pripada jedna dnevnica, a ako je zaposleni u inostranstvu proveo između osam i 12 časova – pola dnevnice.
    Za svako zadržavanje u stranoj državi, odnosno proputovanje kroz stranu državu, koje traje duže od 12 časova zaposleni ima pravo na jednu dnevnicu koja je utvrđena za tu državu. Uredba sadrži spisak dnevnica po stranim držama koje su izražene u odgovarajućoj valuti u kojoj se vrši isplata.

    Vreme provedeno na putu računa se u satima tako da treba primeniti ovaj kriterijum (ne po danima) pri računanju broja dnevnica na koje zaposleni ima pravo.

    Na pitanje može li poslodavac da umanji dnevnicu za službeno putovanje u zemlji ukoliko obezbedi ishranu, kao i na pitanje može li se ručak sponzora ili domaćina smatrati kao ''obezbeđena hrana'' na službenom putovanju ne može se dati konkretan odgovor jer ova pitanja nisu regulisana zakonskim propisima.

    Imajući u vidu praksu zauzeli smo stav da ukoliko je poslodavac obezbedio troškove ishrane (a krajnje je diskutabilno pitanje da li se može ručak sponzora ili domaćina smatrati kao ''obezbeđena hrana'' na službenom putovanju) on može umanjiti dnevnicu, u skladu sa pomenutom uredbom za 80%.

    (Decembar, 2011)

  • Isključenje iz članstva udruženja

    Kako se može osporiti odluka Izvršnog odbora Udruženja o isključenju iz članstva? Odluka o isključenju nikada nije dostavljena, niti je data na uvid.

     

    Moguće je podneti tužbu nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana saznanja za akt, odnosno 6 meseci od donošenja akta.

    (Decembar, 2011)

  • Minimum procesa rada u toku štrajka

    Koji je minimum procesa rada u toku štrajka zaposlenih na televiziji sa nacionalnom frekvencijom? Zaposleni su stupili u štrajk zbog neisplaćenih zarada.

     

    Minimum procesa rada utvrđuje direktor/UO osnivača.
    (Decembar, 2011)
  • Onemogućeno snimanje sednice

    Problem je nastao između mene i predesednika opštine. Naime, predsednik opštine me je na sednici Skupštine opštine koja je održana u decembru 2011. god. sprečio da snimam tok sednice, pod obrazloženjem da sam ometao rad sednice tako što sam postavio diktafon nakon početka sednice. To nije istina i na audio snimku se može utvrditi da sam bio prisutan kada je sednica počela. 

     

    Slična situacija se dogodila i na  poslednjoj sednici SO koja je održana u decebru 2012. god. kada mi je predsednik SO izričito zabranio da postavim diktafon na govornicu, tako što je diktafon sklonio sa govornice.

     
    Postoje dve moguće opcije:
    1. Da medij podnese tužbu protiv opštine. Osnov za podnošenje tužbe jeste kršenje prava iz čl. 10 Zakona o javnom informisanju koji predviđa da državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća, kao i poslanici i odbornici, imaju obavezu da informacije o svome radu učine dostupnim za javnost i to pod jednakim uslovima za sve novinare i sva javna glasila.
    2. Da vi podnese tužbu za naknadu štete nastale zbog povrede časti u ugleda protiv presednika opštine.
    (Januar, 2012)

On-Line Formular za pravne savete

Nezavisno udruženje novinara Srbije u okviru projekta Besplatna pravna pomoć, svojim članovima pruža uslugu besplatnih pravnih saveta.

Pružanje besplatnih pravnih saveta obuhvata pitanja povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim pravima i obavezama novinara i drugih medijskih radnika kao i u vezi sa pravima i obavezama koje proizilaze iz radnog prava.

Više informacija o mehanizmu pružanja usluge besplatnog zastupanja na sudu možete potražiti OVDE.

Ukoliko vam je potreban pravni savet molimo vas da popunite on-line formular.

Pravni savet potreban je uvezi sa:

Nivo poverljivosti informacija

A PHP Error was encountered

Severity: Core Warning

Message: PHP Startup: Unable to load dynamic library '/usr/lib/php/20131226/pcntl.so' - /usr/lib/php/20131226/pcntl.so: cannot open shared object file: No such file or directory

Filename: Unknown

Line Number: 0

Backtrace: