Pravni saveti

• Nisu mi uplaćivani socijalno doprinosi

  Poslodavac mi nije uplaćivao socijalne doprinose od 1.1. 2003. do 31.12. 2008. godine. Poslodavac je prijavljen Poreskoj upravi.

   

  Budući da pravo na potraživanje doprinosa ne zastareva imate osnova da podnese tužbu sudu. U cilju izrade tužbe bila bi potrebna sledeća dokumentacija:
  - ugovor o radu sa svim pripadajućim aneksima,
  - obračun zarade za period kada doprinosi nisu uplaćeni
  - potvrda od PIO fonda da doprinosi nisu uplaćeni.
  (Jul, 2011)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Honorarni dopisnik

  Od sredine avgusta 2008. do avgusta 2009. godine bio sam honorarni dopisnik jednog medija. Po ugovoru o delu, honorare bedne i ponižavajuće isplaćivali su mi preko računa, (imam podatke o tome). Ovih dana proverio sam kod PIO Fonda da mi nisu uplaćivani doprinosi za to vreme. Poslodavac mi je poslao neke "čaršave"  koji se zovu prijava o uplati doprinosa, odneo sam to u Fond, gde su mi rekli da to nisu dokazi da su doprinosi uplaćivani i da poslodavcu prenesem da dokaze o uplatama pošalju na Fond. Gospođe iz Službe ljudskih resursa poslodavca, koje usput ne mogu danima da pohvatam na telefon, obećale su mi da će to učiniti i obavestiti me o tome.

   

  Prihodi koji se ostvaruju po osnovu ugovora o delu, odnosno pružanju konsultantskih usluga,imaju poreski tretman ostalih – drugih prihoda i podležu plaćanju poreza na dohodak građana po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana.
  Na ove prihode porez se plaća po stopi od 20%, na poresku osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbama člana 85. st. 1. do 3. i člana 86. Zakona. Ugovorena naknada koja se ostvaruje po osnovu ugovora o delu podleže plaćanju doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22%, na istu osnovicu na koju se plaća i porez na dohodak građana, po članu. 7, 12, 28. i 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. U slučaju da lice sa kojim je zaključen ugovor o delu nije osigurano po drugom osnovu, na ugovorenu naknadu plaća se i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu.
  
  PIO Fond može da izda listing u kome se vidi da li su doprinosi plaćeni ili ne. Ukoliko nisu, a poslodavac odbije da dostavi dokaz o uplati doprinosa Fondu, sledeći korak je prijaviti tu situaciju Poreskoj upravi u opštini prema sedištu poslodavca. Poreska uprava će naložiti inspekciji da izađe na teren i ako uvidi da poslodavac zaista nije uplatio doprinose, naložiće da to uradi u određenom roku i zapretiće visokim novčanim kaznama. Ako ni ova mera ne bude delotvorna (u principu su kazne za poslodavca veće od iznosa doprinosa koji treba da uplati), imate pravo da podnesete tužbu, a to pravo ne zastareva.

  (Jul, 2011)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Naknada neisplaćenih zarada, poreza i doprinosa u parničnom/stečajnom postupku

  Potreban mi je pravni savet u vezi sa ostvarivanjem prava za naknadu neispaćenih zarada i pripadajućih poreza i doprinosa u parničnom i eventualnom stečajnom postupku budući da okolnosti ukazuju na to da bi se nad bivšim poslodavcem mogao pokrenuti postupak stečaja. Podneta je prijava Ministarstvu rada i socijalne politike na osnovu čega je izvršen inspekcijski nadzor, a na osnovu izveštaja inspekcije, sačinjen je predlog vansudskog poravnanja.

   

  Pravo na potrazivanje iz radnog odnosa zastareva u roku od 3 godine od nastanka obaveze. Pravo na potraživanje doprinosa ne zastareva, te biste doprinose za ovaj period mogli da zahtevate tužbom.
  
  Ukoliko se steknu uslovi za pokretanje stečajnog postupka poslodavca, u tom slučaju bi došlo do prekida eventualno iniciranog parničnog postupka i postupak namirenja bi bio ostvaren u stečajnom postupku. Ovo bi iziskivalo prijavu potraživanja, moguće osporavanje potraživanja od strane stečajnog upravnika u kom slučaju bi se postojanje potraživanja moralo dokazivati u parničnom postupku, te bi nakon toga usledilo namirenje koje sasvim izvesno ne bi bilo u punom iznosu zbog pravila o namirenju u toku stečajnog postupka.
  Pokretanjem parničnog postupka se prekida zastarelost prava na potražvanje neisplaćenih zarada. Na taj način biste obezbedili mogućnost potraživanja neisplaćene zarade u parničnom postupku, ali i u eventualnom stečajnom postupku.
  Sa doprinosima je situacija drugačija. Budući da pravo na potraživanje doprinosa ne zastareva ne biste bili u obavezi da pokrećete parnični postupak, već biste isti mogli da pokrenete ukoliko bi stečajni upravnik u eventualnom stečajnom postupku osporio potraživanje. Ovaj postupak bi imao za cilj utvrđivanje potraživanja.
  
  U oba slučaja (i za zarade- nezastarele i za doprinose), ukoliko dođe do pokretanja stečajnog postupka, vi ćete, sa ostalim stečajnim poveriocima biti u trećem (poslednjem) ispatnom redu.
  (Jul, 2011)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Porezi i doprinosi na autorsku naknadu

  Sa izdavačem sam zaključio usmeni izdavački ugovor o objavljivanju tekstova čiji sam autor. Ovim ugovorom nije ugovorena autorska naknada, te me zanima na koji način mogu da obavežem izdavača da mi uplati porez i doprinose koji se uplaćuju na autorsku naknadu.

   

  Budući da naknada nije ugovorena, jedina mogućnost je iniciranje sudskog postupka u kojem će se dokazivati da je autorska naknada bila ugovorena (iznos će se opredeliti u visini uobičajene autorske naknade) i potraživati taj iznos uvećan za iznos pripadajućeg poreza i doprinosa.
  (Septembar, 2011)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Povreda radnog prava

  Kao bivša zaposlena na TV, sa kojom sam imala potpisan tipiziran ugovor o radu, obraćam vam se zbog povrede radnog prava. Dobila sam rešenje o prestanku radnog odnosa zbog odlaska u penziju, ali pravo na penziju nisam mogla da ostvarim, jer mi nisu bili uplaćivani doprinosi. U međuvremenu je vlasnik TV uhapšen, račun televizije blokiran, pa PIO fond nije mogao da naplati dug, pa sam da ne bih čekala okončanje postupka protiv vlasnika, sama platila doprinos. Napominjem i da mi duguju četiri plate, za šta nemam dokaza, jer su plate isplaćivane „na ruke“, a ne preko računa. Interesuje me mogućnost pokretanja postupka protiv vlasnika televizije zbog neizmirenih obaveza. Podnela sam prijavu Poreskoj.

   

  Račun bivšeg poslodavca je u blokadi, što namirenje vašeg potraživanja čini vrlo neizvesnim. Takođe, ukoliko bi bio pokrenut stečajni postupak i u zavisnosti od toga kada bude pokrenut, vi biste bili u prvom ili u trećem isplatnom redu. U prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, te protekom tih rokova prelazite iz prvog u treći isplatni red. Pored toga, zarade zastarevaju u roku od 3 godine od dospelosti na naplatu, a doprinosi ne zastarevaju, ali pošto je vlasnik uhapšen to takođe utiče na tok stvari. Zbog svega navedenog, neizvesno je okončanje u vašu korist.

  (Oktobar, 2011)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Firma u stečaju

  Da li, ukoliko se pokrene stečajni postupak firme koja je u blokadi, a budući da sam koliko mi je poznato, jedini zaposleni u toj firmi, bez ikakvog sudskog postupka mogu da očekujem bilo kakvu isplatu, te, da li firma može da postoji „na papiru“, iako praktično ne funkcioniše.

   

  U slučaju stečajnog postupka firme, trebalo bi da prijavite svoje potraživanje i ne biste morali  da vodite parnični postupak, ali samo u situaciji da vam stečajni upravnik prizna potraživanje, što u praksi nije baš čest slučaj kada je ovakva situacija u pitanju. Ukoliko  je potraživanje osporeno, tada  bi morali da dokazujete postojanje svog potraživanja u parničnom postupku. Firma može da postoji "na papiru", iako praktično ne funkcioniše, i to je, nažalost, zaista čest slučaj u praksi.

  (Oktobar, 2011)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Dvostruko oporezivanje

  Da li treba da platim razliku u Srbiji, ukoliko je portal koji me je angažovao po ugovoru o delu platio porez i doprinose u Crnoj Gori?

   

  U skladu sa Ugovorom između Republike Srbije i Crne Gore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja  iznos  poreza  koji  je plaćen u Crnoj Gori priznaje  se  kao  poreski kredit u Srbiji i stranka je dužna da plati razliku  (ako  je  ima)  između  iznosa poreza plaćenog u Crnoj Gori i pripadajućeg iznosa poreza u Srbiji.

  Kada budete prijavljivali porez, pružite dokaze o porezu koji je plaćen u Crnoj Gori kako bi nadležni poreski organ u Srbiji mogao da utvrdi vašu poresku obavezu.

  (Mart, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Firma nije plaćala honorara

  Kompanija sa kojom sam zaključio autorkski ugovor mi nije plaćala honorare. Kada sam pokrenuo sudski postupak, zaključio sam sudsko poravnanje sa dužnikom. Kako dužnik nije postupio u skladu sa poravnanjem, pokrenuo sam prinudno izvršenje. Iz NBS mi je stigao dopis da je dužnik u stečaju i da se ne može namiriti.

   

  Uvidom u dostupne registre i dokumentaciju zaključili smo da je dužnik bio u stačeju i da je prema pravilima stečajnog postupka došlo do prodaje dužnika kao pravnog lica. Međutim, imajući u vidu da ste zaključili ugovor nakon prodaje dužnika u stečaju, vi u ovom trenutku potražujete svoje dugovanje prema pravnom licu koje nije u stečaju. Trebalo bi da se obratite sudu dopisom i insistirate da sud dostavi potrebnu dokumentaciju NBS kako bi se ovaj problem rešio.

  Ukoliko sud ne odgovori, obratite se predsedniku suda pritužbom na rad postupajućeg sudije.

  (Decembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Kako naplatiti svoje potraživanje

  Radio sam u jednom lokalnom nedeljniku. Taj list je 2007. godine privatizovan. Novi poslodavac zaposlenima nije uplaćivao doprinose ni plate. Pored toga, nije ni ispunjavao obaveze prema Agenciji za privatizaciju, pa je privatizacija raskinuta. Za neisplaćenih 15 plata tužio sam poslodavca i sud je doneo presudu kojom je poslodavac obavezan da mi isplati neisplaćene zarade. 

   

  Kome treba da se obratim kako bi naplatio svoje potraživanje? Kakve su mi šanse da se obratim sudu u Strazburu? Kako od momenta od kada je poništena privatizacija do mog odlaska iz firme nisam primao platu, interesuje me koja je procedura za podnošenje nove tužbe protiv te firme?

   

  Imajući u vidu da postoji pravnosnažna presuda, formalno su ispunjeni uslovi za pokretanje izvesnog postupka, medjutim, postoji realna opasnost da nećete naplatiti svoja potraživanja. Ukoliko pokrenete izvršni postupak rešenje o izvršenju će „zauzeti svoje mesto“, te ukoliko dužnik izađe iz blokade poverioci će se redom namirivati. Postoji mogućnost izvršenja popisom i procenom pokretnih stvari, ali naš zaključak je da društvo nema imovinu, pa ovo ne bi imalo smisla. Postupak će se prekinuti ukoliko bude došlo do restrukturiranja.

   

  Radi procene izvesnosti naplate u stečajnom postupku, ukoliko se otvori stečajni postupak (ukinute su odredbe o automatskom stečaju, te se postupak pokreće po predlogu nekog od poverilaca ili po predlogu samog dužnika) iz stečajne mase će se prioritetno namiriti troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase. U prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka.

   

  Ostala potraživanja se namiruju u drugom i trećem isplatnom redu. U drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. U treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca.

   

  Za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava neophodno da prvo iskoristite svaki pravni lek u Republici Srbiji (da se obratite nadležnom sudu – u konkretnom slučaju Privrednom sudu, odnosno parničnom sudu za neutuženo potraživanje do pravnosnažne presude). Naime, predstavka se podnosi protiv Republike Srbije jer je mišljenju nekog lica, kroz jedno ili više dela ili propusta direktno uticala na povredu prava koja su tom licu zagarantovana Konvencijom (pravo na život; pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima; pravo na slobodu i bezbednost ličnosti; pravo na slobodu izražavanja; pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; pravo na slobodu udruživanja; pravo na slobodu okupljanja; pravo na efikasan pravni lek; pravo na mirno uživanje imovine i pravo na slobodne izbore).  U ovom slučaju prava zagantovana Konvencijom vama nisu povređena, već imate problem sa naplatom potraživanja, te sa tim u vezi nisu ispunjeni uslovi da bi Evropski sud za ljudska prava odlučivao o predstavci koju bi mu eventualno podneli, te bi je on, sasvim izvesno, odbacio.

  (Maj, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Prekid rada na publikaciji

  Angažovana sam od strane poslodavca da uradim tehničku obradu i dizajn publikacije i radi toka učestvovala na više sastanaka, proizvela nekoliko verzija materijala da bi dobila e-mail da više neću raditi na publikaciji. 

   

  Ukoliko smatrate da su vam prava ugrožena tužite poslodavca za izgubljenu zaradu, iako ne postoji potpisani ugovor. Email korespondencija, beleške sa sastanka i predlozi rešenja su dokaz angažovanja. 

  (Jul, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Od koga naplatiti neisplaćene zarade

  Kao diplomirani turizmolog od 2002. do 2005.g. bio sam u radnom odnosu u Turističkoj organizaciji grada. Grad je osnivač TO i iz budžeta grada se isplaćuju zarade zaposlenima. Dobio sam otkaz u Turističkoj organizaciji marta 2005.g. Septembra 2012.g. (nakon 7 godina trajanja spora) od Vrhovnog suda dobio sam izvršnu presudu o nezakonitom otkazu, kojim je poslodavac bio dužan da me vrati na rad u roku od 8 dana. Poslodavac me je vratio na rad 10. juna 2013.g. (nakon kažnjavanja od strane suda), u međuvremenu vodio sam spor za isplatu neisplaćenih zarada. Sud bi uskoro trebalo da donese presudu o naplati. Grad je na sednici 12. oktobra 2013.g. ,,ugasio“ Javne ustanove Turističku organizaciju i Centar za kulturu i formirao novu Javnu ustanovu koja će objediniti poslove ove dve ustanove. 

   

  Pitanje je: Od koga mogu sada da naplatim neisplaćene zarade tj. sve što mi pripada po presudi o vraćanju na rad i naknadi zarada za taj period? 

  1. Od Turističke organizacije koja je ugašena. 

  2. Od nove ustanove koja će obavljati i poslove koje je obavljala Turistička organizacija. 

  3. Direktno od grada, s obzirom da je grad osnovao Turističku organizaciju i da je grad ugasio Turističku organizaciju i da su iz budžeta grada isplaćivane zarade za zaposlene. 

   

  Trebalo bi da pribаvite odluku Skupštine opštine o ukidanju Centra za kulturu i Turističke organizacije i osnivanju Centra za kulturu i turizam jer bi istom trebаlo dа bude definisаno pitаnje dospelih obаvezа. Odluka se može dobiti jedino na pisani zahtev. Zahtev treba da sadrži naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži. U zahtevu bi trebalo da istaknete da se obraćate u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a odgovor bi trebalo da dobijete najkasnije za 15 dana od podnošenja zahteva.

  U svаkom slučаju, potrаživаnje se ne može nаmiriti od „ugаšene“ TO. Ukoliko je formirаnа novа Jаvnа ustаnovа kojа je objedinilа poslove prethodne dve jаvne ustаnove, ondа bi se ovа novа ustаnovа moglа smаtrаti prаvnim sledbenikom TO grаdа i mogla bi biti izvršni dužnik u postupku prinudnog izvršenjа presude kojom je dosuđenа nаknаdа štete zа izostаle zаrаde i drugа primаnjа iz rаdnog odnosа. Pošto potrаživаnjа po prаvnosnаžnim presudаmа zаstаrevаju zа deset godinа, imate dovoljno vremenа dа se, pre postupkа prinudnog izvršenjа, sve detaljno proveri u аktimа o osnivаnju nove jаvne ustаnove i prestаnku rаdа prethodne jаvne ustаnove, odnosno pitаnje prаvnog sledbeništvа.

  (Oktobar, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Potvrda penzionog i zdravstvenog osiguranja

  Kako mogu da dobijem tu potvrdu da plaćam penziono i zdravstveno osiguranje?

   

  Potvrda da osiguranik u Srbiji plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje ne postoji kao takva, već je moguće dobiti izvod (tzv. ,,listing’’) u Fondu PIO. Listing se dobija odmah, uz priloženu ličnu kartu. Iz njega se vidi osiguranikov status – iznos prihoda, poreza i doprinosa, periodi itd.
  (Mart, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Retroaktivno umanjenje zarada

  Odlukom Opštinskog veća od računovodstva RT zatraženo je retroaktivno umanjenje zarada. Kako nisu bili izmenjeni ugovori o radu, računovodstvo je napravilo obračun po važećim dokumentima u tom trenutku, a nalogodavac budžeta, predsednik Opštine odbija da odobri isplatu plata.

   

  RT je dužna da zaposlenima isplati zarade u iznosima predviđenim ugovorima o radu kao i da se plate nikako ne mogu umanjivati retroaktivno i da je predsednik Opštine dužan da dozvoli isplatu plata. Ostvarivanje prava moguće je i sudskim putem ukoliko slanje opomene pred utuženje i obraćanje Inspekciji za rad nema nikakvih rezultata.
  (Jul, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Isplata zarada i uplata poreza

  Poslodavac mi određeni vremenski period nije uplaćivao doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje i kasnio je sa isplatama zarada.
  Takođe je negirao da sam radila tokom 1995, 1999, 2000 i 2001 godine, nakon čega sam se obratila inspekciji rada sa molbom da utvrde postojanje faktičkog rada. Zahtev je odbijen, a u zakonskom roku sam izjavila žalbu na zaključak kojim je inpekcija odbila moj zahtev. Zanima me šta se povodom ovoga može učiniti, kao i koji je način da dobijem overenu zdravstvenu knjižicu?

   

  Na navedeno rešenje možete se žaliti Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Budući da smo u praksi imali gotovo identičnu situaciju, ministarstvo je u gotovo identičnoj situaciji odbilo žalbu, pa je u tom slučaju ostavljeno licu kome je povređeno pravo da u sudskom postupku utvrdi postojanje faktičkog rada kod poslodavca. Članom 32 ZOR je propisano da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa navedenim (što jeste slučaj u konkretnoj situaciji), smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
  U vezi sa zdravstvenom knjizicom postoji prostor da Ministarstvo reaguje, te bi trebalo da sačekate njihovu odluku po žalbi.
  (Oktobar, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Potraživanje doprinosa

  Da li mogu da potražujem iznos doprinosa na neisplaćene zarade budući da tužbom koju sam ranije podnela i prinudno izvršila, to nije obuhvaćeno.

   

  Da
  (Jul, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Naknada NSZ

  Da li mogu da preduzmem pravne mere u vezi sa zaštitom svojih prava, kao i da li mogu da potražujem nakanadu sa NZS-a, budući da mi je otkazan autorski ugovor pre roka na koji je zaključen. Ja čak i nisam bio autor dela koja su navedena u autorskom ugovoru. Predmet ugovora jeste davanje saglasnosti za objavljivanje tekstova uz određenu naknadu. Ja sam obavljao poslove noćnog urednika za izdanje koje izlazi u susednoj zemlji.

   

  Naš odgovor je negativan, kako niste bili u radnom odnosu, ne možete ostvarivati pravo na nakandu NSZ–a.
  
  Jedino je moguće, ali vrlo teško ostvarljivo rešenje, budući da se radi o fiktivnom ugovoru, da od poslodavca tražite isplatu neisplaćenih honorara do datuma do kada je predviđeno trajanje ugovora, kao naknadu štete koju ste pretrpeli prevremenim otkazivanjem ugovora, uz pozivanje na odredbu člana 124 Zakona o obligacionim odnosima kojim je predviđeno da u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u idućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.
  (Maj, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Isplata otpremnina

  Direktor je održao sastanak sa zaposlenima na kojima su teme bile sudbina preduzeća i isplata otpremnine. Direktor je rekao da glasilo nastavlja emitovanje programa i to da će se u narednom periodu najverovatnije raditi bez naknade.
  
  Što se tiče otpremnina, direktor je mejl iz Ministarstva rada u kojem je obavešten da je doneto rešenje o odobravanju sredstava za rešavanje viška zaposlenih i da je neophodno da se otvori namenski predračun kod Uprave za trezor i da se u što kraćem roku obavi isplata sredstava viškovima zaposlenih i Ministarstvu dostavi izveštaj o namenskom utrošku sredstava. Na pitanje zaposlenog da li je otvorio namenski podračun direktor nije dao konkretan odgovor. Direktor je samo rekao da će u cilju daljeg funkcionisanja glasila zadržati deo zaposlenih i samim tim vratiti deo sredstava namenjenih za otpremnine. Kolektiv zaposlenih se izjasnio da ne žele da ostanu na radnom mestu.
  
  Da li direktor radi u okviru zakona, odnosno da li je reč o manipulaciji ljudi zato što je svestan da zaposleni žele otpremnine, da li je i dalje direktor nakon što se Skupština grada odrekne svojih osnivačkih prava nad njom kao svojim javnim preduzećem, da li je on i tada direktor i da li su zaposleni dužni da ga tako tretiraju?

   

  Ukoliko postoje bilo kakve promene i poremećaji u poslovanju kod poslodavca, koje su nastale bez krivice zaposlenog, poslodavac je dužan da donese odluku o prekidu rada zbog smanjenja obima posla. Prekid rada može trajati najduže 45 radnih dana, pri čemu zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu. Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteve duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade.
  
  Sa druge strane, ako je situacija takva da obim posla nije smanjen i da je reč o poremećaju u poslovanju i da ne postoje sredstva za isplatu zarada, poslodavac ima mogućnost da donese odluku o utvrđivanju minimalne zarade koju će isplaćivati narednih 6 meseci. Za slučaj da poslodavac nema sredstava ni za isplatu minimalne zarade i da su računi blokirani, društvo pokreće postupak likvidacije ili stečaja, a zaposleni ostvaruju svoja prava u ova dva postupka.
  
  Ukoliko se sprovode organizacione promene kod poslodavca, te se utvrđuje višak zaposlenih, svaki višak se utvrđuje na osnovu utvrđenih kriterijuma. U slučaju da je primenjen kriterijum doborovoljnosti, tako što se zaposleni javljaju da budu proglašeni viškom, poslodavac ima pravo da odluči čiju prijavu će prihvatiti i doneti rešenje o otkazu. Ovo samo pod uslovom da se primenjuje kriterijum dobrovoljnosti, kao primarni kriterijum.
  
  Zakon o rešavanju maksimalnog broja zaposlenih se ne odnosi na javne medije, iako se u javnom sektoru sprovodi racionalizacija, tako da ovde nije reč o primeni navedenog zakona, ali za slučaj da su iznosi otpremnina u skladu sa ovim konkretnim zakonom zaista odobreni od strane poslodavca, poslodavac nema pravo da odbije i da vraća deo otpremnine, već racionalizaciju sprovodi u skladu sa odobrenim sredstvima.
  
  U vezi sa promenama koje se odnose na odricanje Skupštine grada od osnivačkih prava potrebno je dodatno, preciznije objašnjenje, ali u svakom slučaju zaposleni ne treba da „volontiraju“, već za svoj rad imaju pravo na ugovorenu zaradu, a ukoliko poslodavac istu ne isplaćuje, zaposleni ima pravo na pokretanje izvršnog postupka protiv poslodavca na osnovu obračuna zarada. U skladu sa već pomenutim, ako poslodavac nema dovoljno sredstava, dužan je da pokrene odgovarajuće postupke (likvidaciju ili stečaj).
  (Oktobar, 2016.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Otpremnina

  U junu mesecu prijavio sam se za otpremninu i iz Ministarstva sam dobio odgovor da niko nije poslao potrebnu dokumentaciju. Poslednju dopunu dokumentacije poslala je moja kuća, ali i dalje je dokumentacija bila nepotpuna. Ko je i na koji način mogao da uskrati moje pravo da uzmem otpremninu, ako sam se redovno prijavio i popunio zahtev, da li neko može da snosi odgovornost, da li je to moj direktor, opština, NSZ, kakva su dalja moja prava, da li imam prava da nekoga tužim i ko bi to bio u konkretnom slučaju?

   

  Uopšteno, postoji mogućnosti podnošenje tužbe protiv poslodavca za isplatu otpremnine ukoliko je radni odnos zaposlenom prestao. Ne znamo da li vam je otkazan ugovor o radu ili još uvek traje postupak utvrđivanja viška zaposlenih. Jedna opcija je da procedura još traje, a rok za sprovođenje utvrđivanja viška zaposlenih bi trebalo da bude utvrđen Programom rešavanja viška zaposlenih. U svakom slučaju, na osnovu Odluke Vlade, program rešavanja viška zaposlenih treba da bude sproveden do kraja godine.
  
  U samom rešenju o otkazu ugovora o radu po osnovu viška zaposlenih koje se uručuje lično zaposlenom (ako je zaposleni primio rešenje?), mora da bude naveden datum prestanka radnog odnosa i iznos obračunate i isplaćene otpremnine. Potrebno je proveriti da li je zaposlenom uručeno rešenje.
  
  Odluka o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 9/2015 i 84/2015) sadrži Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu.
  
  U članu 2 stav 1 Programa navode se obaveze poslodavca.
  
  Subjekti privatizacije su dužni da:
  1) sagledaju poslovno i finansijsko stanje, kao i perspektive daljeg razvoja na osnovu programa poslovno-finansijske konsolidacije, u skladu sa zakonom;
  2) formiraju tim za sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih. Članovi tima u privrednim društvima mogu biti i predstavnici jedinica lokalne samouprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca osnovanih na nivou jedinica lokalne samouprave, privredne komore i dr.;
  3) utvrde pravnu i ekonomsku osnovanost utvrđivanja viška zaposlenih, kao i osnovanost statusne promene - izdvajanje pojedinih preduzeća ili delova tih preduzeća i njihovo osamostaljivanje na ekonomskim principima, u cilju racionalizacije poslovanja i broja zaposlenih, u skladu sa zakonom;
  4) obaveste Nacionalnu službu za zapošljavanje o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih;
  5) utvrde broj potrebnih radnika i ukupan višak zaposlenih, kao osnov za utvrđivanje nove organizacije i sistematizacije poslova, uz obavezu da organi upravljanja i drugi nadležni organi u čijem delokrugu rada je poslovanje privrednih društava, prilikom izrade Programa vode računa da isto može da obavlja svoju delatnost i nakon realizacije Programa;
  6) zaključe sporazum o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada, ukoliko prema zaposlenom koji je utvrđen kao višak imaju obaveze po bilo kom osnovu iz radnog odnosa;
  7) sprovedu anketu među zaposlenima o njihovim namerama i spremnosti za prihvatanje opcija za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja pre i nakon prestanka radnog odnosa;
  8) donesu predlog Programa i da ga dostave reprezentativnim sindikatima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o radu;
  9) razmotre predloge Nacionalne službe zapošljavanja i mišljenje sindikata i da ih obaveste o svom stavu, kao i da na osnovu predloženih mera aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe za zapošljavanje sprovedu i organizuju potrebne aktivnosti;
  10) utvrde i dostave Program ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja;
  11) u roku od 30 dana od dana prenosa sredstava po odobrenom Programu, izvrše obaveze iz odobrenog Programa i o tome dostave izveštaj ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja.
  Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja podnosi subjektu privatizacije zahtev za povraćaj sredstava, u roku od 15 dana od dana utvrđivanja da sredstva nisu utrošena, odnosno da su nenamenski utrošena.
  Stavom 3 istog člana utvrđuju se obaveze NSZ.
  Nacionalna služba za zapošljavanje ostvaruje neposrednu saradnju sa subjektom privatizacije i obavezna je da, u postupku utvrđivanja viška zaposlenih, aktivno učestvuje u realizaciji Programa, odnosno da:
  1) formira stručno operativne timove za pružanje stručne pomoći i informisanje o pravima i mogućnostima rešavanja radnopravnog i socijalnog statusa viška zaposlenih;
  2) dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreči ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu;
  3) posreduje i dovodi u kontakt poslodavce koji iskazuju višak zaposlenih i poslodavce koji iskazuju potrebu za zapošljavanjem;
  4) informiše i individualno ili grupno savetuje zaposlene u privrednim društvima o mogućnostima zapošljavanja i ostvarivanju prava;
  5) predloži programe mera aktivne politike zapošljavanja;
  6) obavlja i druge poslove u skladu sa svojom delatnošću.
  U članu 3 stav 1 Programa se navodi da Program rešavanja viška zaposlenih odobrava ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja.
  Član 5 stav 1 određuje da se sredstva iz budžeta Republike Srbije za ostvarivanje Programa odobravaju rešenjem ministra nadležnog za poslove zapošljavanja, a na predlog Radne grupe za razmatranje i ocenu dokumentacije Programa.
  Stavom 4 istog člana utvrđuje se da uz zahtev za obezbeđenje sredstava, subjekt privatizacije dostavlja: program rešavanja viška zaposlenih, odluka nadležnog organa o usvajanju Programa rešavanja viška zaposlenih, odluku o formiranju tima za sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih, važeći i novi akt o sistematizaciji i organizaciji poslova, mišljenje Nacionalne službe za zapošljavanje, mišljenje Agencije za privatizaciju, mišljenje reprezentativnih sindikata, primer sporazuma o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada, kopiju rešenja o upisu u Registar privrednih subjekata i izjavu direktora pod materijalnom i krivičnom odgovornošću za tačnost dostavljenih podataka.
  
  Dakle, ako je poslodavac sve radnje sproveo kako je prethodno navedeno i zaposleni je proglašen viškom, te je otkazan ugovor o radu, a otpremnina nije isplaćena, ima pravo na podnošenje tužbe za isplatu otpremnine po osnovu viška zaposlenih. Rok zastarelosti za potraživanja iz radnih odnosa je 3 godine od dana prestanka radnog odnosa u ovom slučaju. Pored navedenog, zaposleni, odnosno bivši zaposleni ima pravo da prijavi poslodavca i inspekciji rad zbog neisplaćivanja otpremnine, u kom slučaju je inspekcija rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca
  (Decembar, 2016)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao