Vrh DB-a negira umešanost u ubistvo Ćuruvije

Foto: b92.net

Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Radomira Markovića, nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti Srbije, da je sa planom za ubistvo Ćuruvije upoznao Milana Radonjića, kojeg je nekoliko dana ranije postavio za načelnika beogradskog DB-a. Zatim se, navodi tužilaštvo, o tome dogovorio sa nekadašnjim pripadnicima DB, Ratkom Romićem i Miroslavom Kurakom, kome će se suditi u odsustvu, kao neposrednim izvršiocima ubistva.

Tužilaštvo navodi da je Ćuruvija ubijen iz niskih pobuda po nalogu NN lica iz najviših struktura tadašnje vlasti. To je, kako se kaže, učinjeno zbog njegovog javnog istupanja i kritike politike nosilaca vlasti, mogućnosti uticaja na javno mnjenje i opozicione društvene snage. 
Sudskim većem predsedava sudija Snežana Jovanović, dok optužnicu iznosi zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić. Neposredno pre iznošenja optužnice, optuženima su utvrđeni lični podaci. 
Nekadašnji šef Državne bezbednost Srbije Radomir Marković je negirajući krivicu rekao da je optužnica besmislena i da je njen cilj da se sve što je bilo loše u Srbiji stavi na teret tadašnje vlasti, a aboliraju zločini nad Srbijom. 
- Tužiocu je bio potreban posrednik između NN lica iz vlasti i izvršilaca koje je video u pripadnicima Državne bezbednosti i stavio je tu načelnika službe, rekao je Marković. On je negirao izjavu Milorada Ulemeka Legije iz istrage, koji ga je naveo kao organizatora ubistva Ćuruvije, pozivajući se na njihov sastanak u sedištu DB, krajem marta 1999. godine. 
- Nije bilo takvog sastanka niti takvog razgovora, rekao je Marković, tvrdeći da u to vreme nije ni imao ingerencije nad Jedinicom za specijalne operacije, kojom je komandovao Ulemek. 
Ulemek je tvrdio u istrazi da je na sastanku Marković tražio da se "ukloni" lice koje "ugrožava bezbednost zemlje", što je odbio, jer je bio angažovan na Kosovu, ali je iz kasnijeg razgovora sa Markovićem shvatio da je reč o Ćuruviji i ko ga je ubio. 
Marković je negirao i tvrdnju Ulemeka da je od njega iz zatvora tražio da se ubije Miroslav Kurak, kao mogući nezgodan svedok. 
- Evropska unija je poručila da će usporiti integracije Srbije ako se ne reši ovaj slučaj. Nemam problem da priznam da sam to uradio ako će to pomoći Srbiji, jer sam ovde već osuđen na 40 godina, rekao je Marković i dodao da se tako neće stići do istine koja se duguje porodici 
Ćuruvija. 

Svi okrivljeni negirali su u istrazi krivicu.  Slavko Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999, kada se u popodnevnim satima sa Brankom Prpom vraćao iz šetnje u stan, tako što su im neopaženo u ulazu zgrade prišli optuženi Ratko Romić i Miroslav Kurak, precizira Tužilaštvo. Kurak puca iz automatskog pištolja u Ćuruviju sa udaljenosti od metar i po, malo potom ponovo iz još veće blizine, nakon što je prethodno Romić udario drškom pištolja Prpu, koja je počele da se okreće prema njima posle prvog pucanja, opisuje Tužilaštvo. U optužnici se tvrdi da im je informacije o kretanju Ćurije obezbedio tadašnji šef DB za Beograd, optuženi Milan Radonjić. U to vreme Romić je bio glavni obaveštajni inspektor Druge uprave tog resora, a Kurak u rezervnom sastavu DB, za kojeg Tužilaštvo ističe da je bio instruktor gađanja.

Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija nalazi se na vrhu liste svedoka Tužilaštva. Posle njegove izjave Tužilaštvu, početkom prošle godine, uhapšeni su Radonjić i Romić. Tužilaštvo je priložilo i podatke sa baznih stanica mobilne telefonije kao dokaz o poziciji optuženih u trenutku ubistva.