Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Svedoče bivši policajci Bracanović i Karleuša

U nastavku suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, u ponedeljak, 24. oktobra, svedočiće Milorad Bracanović, nekadašnji zamenik načelnika RDB. U petak, 28. oktobra, kao svedok je pozvan Dragan Karleuša, bivši zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije i šef grupe koja je istraživala ubistvo Ćuruvije, a 4. novembra pred Specijalnim sudom treba da se pojave zaštićeni svedoci, nekadašnji pripadnici zemunskog klana – Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, i Dejan Milenković Bagzi.

Bracanović pao na poligrafu

Milorad Bracanović se smatra jednim od najmoćnijih ljudi Državne bezbednosti i „čuvarem mnogih mračnih tajni Službe“ u vreme ubistva Slavka Ćuruvije i posle toga. Hapšen je u akciji „Sablja“ u aprilu 2003. godine, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Za taj zločin osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i njihovi pomagači iz tadašnjeg zemunskog klana.

Bracanović je bio jedan od ključnih ljudi u JSO tog vremena, načelnik za bezbednost i Legijin zamenik, a posle pobune Crvenih beretki u novembru 2001. godine postavljen je za zamenika načelnika BIA.

On je početkom marta 2014. godine, kako su pisali mediji, pao na poligrafu prilikom ispitivanja za ubistvo Slavka Ćuruvije, kada je odgovarao da li ima saznanja o tom ubistvu. Neki su zaključili da je o tom ubistvu mogao da čuje od Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandira JSO, koji je takođe bio svedok u ovom procesu.

U vreme ubistva Slavka Ćuruvije, Milorad Bracanović se, prema iskazu datom tužiocu 13. februara 2014, nalazio na Kosovu kao obaveštajni oficir JSO. Potvrdio je priču Milorada Ulemeka Legije da se uprkos zabrani leta, letelo helikopterom na relaciji Kosovo–Beograd.

„Komandant JSO Milorad Ulemek više puta je helikopterom išao u Beograd. I sam sam na takav način odlazio. Iako je to bila zabranjena zona za letenje, helikopteri su (ipak) korišćeni, leteli su između planina i brda…“, ispričao je Bracanović.

On je rekao i da između njega i Legije nije postojao odnos podređeni–nadređeni, već da su obojica, kao i celaJSO, bili direktno odgovorni načelniku Resora državne bezbednosti, prvooptuženom Radomiru Markoviću.

Ulemek je, svedočeći u procesu za ubistvo Ćuruvije, 27. septembra rekao da je u prvim danima bombardovanja dolazio u Beograd na poziv Markovića. Tada je, rekavši da strahuje za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, odbio da pred sudskim većem ponovi iskaz iz istrage (pri kom je ipak ostao) i objasni zbog čega ga je načelnik zvao.

U ranijem iskazu, datom Tužilaštvu u zatvoru u požarevačkoj „Zabeli“ januara 2014, Ulemek je rekao da je Radomir Marković od njega tražio da sa svojom jedinicom „ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delovanjem ozbiljno ugrožava bezbednost države“, što je dovelo do podizanja optužnice.

Srpski pokret obnove optuživao je Bracanovića da je operativno rukovodio zločinom na Ibarskoj magistrali i organizovao atentat na Vuka Draškovića u Budvi, a Ljubiša Buha Čume, nekadašnji vođa surčinskog kriminalnog klana i zaštićeni svedok u procesu za ubistvo premijera Đinđića, optuživao je javno Bracanovića za ubistvo Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Srbije, kidnapovanog u Beogradu i ubijenog na Fruškoj gori. Buha je tvrdio da se pored Slobodana Miloševića i Radeta Markovića za sve likvidacije pitao Milorad Bracanović.

„U njemu leže sve tajne. Bracanović bi naložio Legiji da izabere ubice i oni ubijaju“, tvrdio je Buha.

Milorad Bracanović je bio osuđen na četiri godine zatvora jer nije prijavio ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića, ali mu je tu kaznu prepolovio Vrhovni sud Srbije, da bi u martu 2009. bio privremeno pušten na uslovnu slobodu zbog dobrog vladanja. On je u požarevačkoj „Zabeli“proveo nepunih 18 meseci – od septembra 2007. do marta 2009. godine.

Karleuša: „Država organizovala ubistvo“

Za nedelju dana, u petak, 28. oktobra, treba da svedoči Dragan Karleuša, nekadašnji visoki funkcioner MUP-a. On je posle 5. oktobra 2000. izabran u radnu grupu „Poskok“, unutar koje je formirana grupa koja je imala za zadatak da radi na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije. Karleuša je bio na čelu te grupe.

U iskazu datom Tužilaštvu 13. avgusta 2014. godine Karleuša je izjavio da je radna grupa došla do operativnog saznanja da je u vreme izvršenja ubistva viđeno vozilo marke golf bele boje, koje je prepoznato kao vozilo Resora državne bezbednosti.

Sa Ratkom Romićem je, kaže Karleuša, obavljeno više razgovora i utvrđeno da je on preuzeo to vozilo od nekoga, da je Romić prvo pristao, a onda odbio poligrafsko ispitivanje.

„Imali smo saznanje da je neko od pripadnika zemunskog klana izjavio da je ’elegantno odrađeno ubistvo Ćuruvije, a Ibarska aljkavo’, ali o tome nismo imali nikakve dokaze. Došli smo do saznanja da je država organizovala ubistvo Ćuruvije, odnosno da je to bio ili zemunski klan ili JSO“, rekao je Karleuša.

On je takođe izjavio da je sa Ćuruvijom nekoliko meseci pre njegovog ubistva obavio razgovor u vezi sa pretnjama koje je Ćuruvija dobijao.

„Tražili smo pomoć i od Vojske u vezi otkrivanja ubice, ali oni ništa nisu saznali. Od kolega iz Službe državne bezbednosti saznao sam da je nad Ćuruvijom rađena ozbiljna i dugotrajna operativna obrada, sa primenom svih mera. Sećam se da je u toku procedure praćenja objekta, dan pre, dan posle ili na taj dan neko od pripadnika policije uočio beli golf i da su se lica iz tog vozila legitimisala kao pripadnici Službe državne bezbednosti“, rekao je Karleuša.

U ponedeljak, 24. oktobra, treba da svedoči Slaviša Arsić, a u petak, 28. oktobra, Zoran Stanković, vozači Branka Crnog, zamenika načelnika RDB u vreme ubistva Ćuruvije, koji su već bili pozivani na suđenje 24. decembra 2015, kao i prethodnog meseca, ali nisu svedočili.

Kurak pobegao „zemuncima“

Početkom novembra očekuje se svedočenje bivših pripadnika zemunskog klana, a sada zaštićenih svedoka Tužilaštva za organizovani kriminal – Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, i Dejana Milenkovića Bagzija. Njih dvojica su dobila status svedoka saradnika u dva procesa – onog za ubistvo premijera Zorana Đinđića i u slučaju zločina zemunskog klana (17 ubistava, tri otmice i dva teroristička akta). Njih dvojica se nalaze na nepoznatoj lokaciji pod zaštitom državnih organa.

Oba ova svedoka ispričala su u istrazi sličnu priču kao i braća Aleksandar i Miloš Simović (osuđeni pripadnici zemunskog klana) koja se svodi na to da je po naređenju Milorada Ulemeka zemunski klan trebalo da ubije Ratka Romića i Miroslava Kuraka.

U iskazu datom Tužilaštvu za organizovani kriminal 6. februara 2014. godine Miladin Suvajdžić je naveo da je u maju 2002. godine saznao da je Legija naložio Dušanu Spasojeviću da pripadnici zemunskog klana ubiju Kuraka i Romića jer su oni ubili novinara Ćuruviju.

„U jesen iste godine to sam čuo od Miloša Simovića. Kasnije je ta akcija stopirana. U toj akciji trebalo je da učestvuju Miloš i Aleksandar Simović, Bagzi, Jura (pokojniMilan Jurišić, takođe pripadnik klana, op. a.) i Dule(Dušan) Krsmanović. Rečeno mi je da je Ćuruvija špijun i da je dobio šta je zaslužio. Dušan Spasojević je to saznao od Legije“, rekao je Suvajdžić, dodajući da on nije bio uključen u akciju, već da je njegov zadatak bila nabavka neupadljivih malih vozila, tablica i mobilnih telefona.

Suvajdžić je ispričao i ono što se ranije već čulo u sudnici, da su pripadnici zemunskog klana pratili Kuraka i da im je on na Zrenjaninskom putu, negde pre Borče, pobegao.

Dejan Milenković Bagzi izjavio je 31. januara 2014. godine da je Legija naredio Dušanu Spasojeviću da ubiju Miroslava Kuraka i Ratka Romića, ali da tom prilikom nije rekao razlog. Tek kad se od akcije odustalo, naveo je Milenković, on je od Dušana Spasojevića saznao da mu je Legija rekao da su Kurak i Romić ubili Ćuruviju.

Milenković je izjavio da je, kao i kada su u pitanju druga ubistva, Dušan Spasojević okupio njega i ostale članove zemunskog klana, Miloša Simovića, Aleksandra Simovića, Dušana Krsmanovića i druge, i rekao da je Legija naredio da oni moraju da ubiju Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

Naveo je da se „kao i kod svakog ubistva“ znalo koji zadatak ko ima, kako će da se rasporede itd., te da su se okupili i organizovali praćenje.

„Miloš Simović i ja bili smo parkirani kod 29. novembra (kod Policijske uprave za grad Beograd u nekadašnjoj Ulici 29. novembar, op. a.) na kružnom toku gde se okreću autobusi. Videli smo Kuraka i krenuli za njim ka Pančevačkom mostu, ali nam je pred Borču pobegao i tu smo odustali od njegovog praćenja. Dušan je zvao i rekao da je Legija rekao da odustanemo od praćenja, da ne treba za sada da ih ubijemo“, rekao je Milenković.

Prema njegovom iskazu, Kurak i Romić su shvatili da ih zemunski klan prati i preko Legijinog kumaSrđana Mijailovića, zvanog Francuz, tražili sastanak sa Legijom, nakon kojeg je Legija rekao da se odustaje od tog ubistva.

„Šef zemunskog klana davao podatke Šešelju“

„Prisustvovao sam i svađi između Legije i pokojnog Dušana kada ga je Legija prekoreo zato što je odavao informacije Šešelju, kome je rekao da su Miki Kurak i Romić ubili Slavka Ćuruviju, i da mu to nije pametno. Šešelj je rekao da ima informacije od Laufera, a to su u stvari bile informacije od Dušana (Spasojevića)“, naveo je Milenković.

Ta se svađa, kako je rekao, dešavala u Šilerovoj ulici u Zemunu, u kući pokojnog Spasojevića, a svemu su prisustvovali Miloš i Aleksandar Simović, Dušan Krsmanović i Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala.

I Milenković je, kao i drugi pripadnici zemunskog klana, pominjao da su svi zajedno bili na koncertuGorana Bregovića u Novom Sadu, a posle toga na proslavi rođendana supruge Nenada Opačića i da je s njima bila i pevačica Ceca Ražnatović. Kasnije su, po povratku u Beograd, neki otišli u klub „Bombaj“ u vlasništvu pevača Džeja Ramadanovskog.

Milenković je, slično Ulemeku, tada pred tužiocem izjavio da ranije nije govorio o saznanjima o ubistvu Slavka Ćuruvije jer ga pre toga to „niko nije pitao“.