Prijavljivanje pretnji ključno u suzbijanju napada na slobodu izražavanja

Za suzbijanje onlajn i fizičkih pretnji novinarima od velike važnosti je prijavljivanje tih napada, kao i umrežavanje, u cilju širenja znanja, iskustva, podataka o napadima i ukazivanja na problem, ocenjeno je na OEBS-ovoj konferenciji o slobodi izražavanja na internetu, održane u petak, subotu i nedelju u Beogradu.

Naglašeno je i koliko je važna edukacija novinara o postojećim alatima za zaštititu na netu i van njega, kao i to koliko je važno suprotstaviti se napadima.

Cilj pretnji ne mora biti nasilje, to može biti autocenzura ili uticaj na medijsko okruženje. Zato je važno ne ćutati, ocenili su učesnici panela o digitalnim pretnjama na slobodu govora i načinima zaštite.

Ukazano je i da ovakvi trendovi nisu vezani za neko posebno geografsko područje, već su zabeleženi svuda u svetu.
Ričard Tajnan, iz organizacije Privacy International iz Londona, koja se bavi zaštitom privatnosti, ocenio je da su onlajn i oflajn (fizičke) pretnje povezane sve dok novinari „u džepovima nose uređaje poput mobilnih telefona” (u slučaju praćenja ili prisluškivanja, recimo).
On je ukazao i da u suzbijanju ovih pretnji na medije aktivnije mora da se angažuje država i da da bi se problem rešio mora postojat politička volja.

Deniz Jazici, iz kancelarije predstavnice OSCE za slobodu medija, upozorila je da u pogledu onlajn pretnji postoji novi trend porasta pretnji koje se upućuju ženama, odnosno novinarkama i blogerkama. Žene koje se bave istraživanjem kriminala, korupcije, politike, posebno su na meti, a sadržaj pretnji koje su im upućene gotovo nikad se ne odnosi na ono o čemu one pišu, već na njihov pol, i to je uglavnom seksualno uznemiravanje. “Napadaju ih upravo zato što su žene i novinarke. Žene blogerke su tri puta češće meta napada od muškaraca”, navela je.

“Jako je važno govoriti o tim pretnjama, ‘repostovati’ ih na društvenim mrežama, kako bi se ukazalo na napade”, rekla je Jazici, upozoravajući na manjak razumevanja opasnosti od napada i kod samih novinara, ali i kod vlasti i policije.

“Zato je dobro imati mrežu novinara, saradnika, širom regiona i sveta, kako bi se širilo znanje, podaci o napadima, i ukazivalo na problem”.

Ona je rekla da ima zakona koji se mogu koristiti u odbrani od pretnji, i izrazila nadu da neće biti usvojeni novi zakoni pod izgovorom zaštite od napada, a kako bi se zapravo sprovela jača cenzura.

Urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović je rekao i da treba razumeti od koga dolaze pretnje, jer nije isto da li ih upućuju huligani, kriminalne grupe ili političari. Govoreći o onlajn pretnjama, Dojčinović je ocenio da je novinarima danas teško da se suoče sa tim problemom i da ne koriste sve alate koji su im na raspolaganju u sprečavanju eventualnih pretnji, pre svega zato što im to oduzima previše vremena i pažnje.

“Novinari imaju mnogo posla, a i da bi ga ubrzali, oni zaobilaze korišćenje tih alata. Zato je važno da u redakciji ima drugih ljudi koji će se baviti zaštitom od pretnji, poput urednika i tehničkog lice zaduženog za onlajn zaštitu”, rekao je on.

U zemljama Balkana i dalje se kao velika pretnja oseća i “oflajn” ili fizička bezbednost i zato je važno upotrebljavati sva raspoloživa znanja u zaštiti od takvih pretnji, rekao je Dojčinović i dodao da je podjednako opasno i “ubaciti se u paranoju” jer u tom slučaju novinar više ne može pravilno da rasuđuje.

“Veliku ulogu ovde opet imaju urednici na kojima je da procene šta je najbolja odluka, a tu je od presudne važnosti bezbednosna mreža u redakcijama”.

Dojčinović je rekao da su na Balkanu muškarci novinari uglavnom napadani kao navodni špijuni, dok su žene izložene seksualnim pretnjama, i podsetio na najozbiljniji slučaj pretnji na Balkanu — organizovani napad na Vanju Ćalović, antikorupcijsku aktivistkinju u Crnoj Gori, koji je podržala i crnogorska država.

Andrej Petrovski iz Share fondacije iz Beograda ocenio je da je jako važna izgradnja poverenja među organizacijama koje se bave istim pitanjima, i izgradnja radne grupe koje bi se bavila ne borbom protiv sistema, već bi upozoravala da će vršiti pritisak na vlast da radi svoj posao.

Prijavljivanje kako onlajn, tako i fizičkih pretnji, jako je važno, složili su se učesnici, jer se onda može vrštiti pritisak na vlasti i policiju da učine više u sprečavanju tih napada.

Na trodnevnoj konferenciji o slobodi medija na internetu, u organizaciji OEBS i Share fondacije, učestvovali su i predstavnica OEBS za slobodu medija Dunja Mijatović, srpski ministar kulture i informisanja Ivan Tasosvac I šef Misije OEBS u Srbiji Piter Burkhart.

Vladan Joler iz fondacije Share rekao je da se posle tri godine, od kako je prva ovakva konferencija organizovana, kvalitet dijaloga poboljšao.

“Cilj je bio da se učesnici iz 14 zemalja okupe i vode diskusije. Prve godine to je bilo na bazičnom nivou, ali sada se već oseća da je nivo razgovora i kvaliet prezentacija porastao, kao i da se svest o ovim temama izgradila. Najbitnije je ono što sad počinje da se dešava, a to je da se nastavlja saradnja učesnika i da mreža ljudi koji se ovde sreću počinje da funcioniše i da se okuplja i tokom godine na ozbiljnim istraživanjima”, kazao je Joler.