Pratnja povučena nekoliko minuta pre ubistva Ćuruvije

Ovako je juče u Specijalnom sudu u Beogradu svedočio Nebojša Soković, šef smene koja je pratila Ćuruviju tog popodneva, pre nego što je ubijen u pasažu u Svetogorskoj ulici.

– Pratnja je počela nekoliko dana ranije i bila je organizovana u tri smene po osam sati, pod radnim nazivom „Ćuran”. Ja sam 11. aprila radio drugu smenu, od 16 do 24 sata. Kada sam preuzeo smenu, oko 16 časova, Ćuruvija se nalazio u restoranu „Kolarac”, sa Brankom Prpom. Mi nismo znali kako se ona zove, već smo je označavali kao „ženu plave kose” – rekao je Soković.

– Taj čovek je takođe bio u restoranu „Kolarac”, ali je sedeo za drugim stolom. Odmah posle 16 časova je izašao iz restorana, kolega mi je pokazao o kome je reč i za tim čovekom je otišao pešice kolega Goran Milutinović, a kao vozač Nebojša Vasić. Pratili su ga do Molerove ulice, gde je ušao u jednu zgradu i stan na čijim vratima je bila nalepnica sa nazivom neke firme – ispričao je Soković.

Ovaj operativac, koji danas radi u BIA, objasnio je da u smeni koja prati i osmatra rade i pešaci i vozači. Tog dana mu je kolega iz prethodne smene Dragan Pavić naglasio da o svim promenama kretanja odmah javi načelniku Devetog odeljenja Zoranu Paviću, sada pokojnom, uz obrazloženje da je prethodnog dana bilo problema u komunikaciji.

– Vrlo brzo su iz „Kolarca” izašli Slavko Ćuruvija i Branka Prpa i krenuli Knez-Mihailovom ulicom prema Terazijama. Nije bilo ničeg neobičnog. Kada smo kolega i ja u automobilima već bili u Makedonskoj ulici, između Doma omladine i taksi stanice, Milutinović me je obavestio da je nepoznati muškarac ušao u zgradu u Molerovoj ulici. Takođe smo od pešaka u smeni obavešteni da se Ćuruvija nalazi u Makedonskoj ulici i da ide prema svom stanu. Tada me je pozvao načelnik Zoran Pavić i rekao mi da prekinemo pratnju Ćuruvije, a da preuzmemo pratnju tog nepoznatog muškarca u Molerovoj ulici – ispričao je Soković.

Krenuli su bez ikakve žurbe, automobilima. Njegov kolega se preko puta „Politike” zaustavio da pokupi „pešake” iz smene i svi su pošli Svetogorskom ulicom ka Bulevaru kralja Aleksandra.

– U toku vožnje Bulevarom, zvao me je načelnik Zoran Pavić i rekao mi da prekinemo dalji rad. Putem radio-veze sam to preneo ljudima na terenu i dogovorili smo se da se nađemo na kružnom toku kod Kalenić pijace, gde smo napisali izveštaj – naveo je Soković.

Posle toga krenuo je kući, ali ga je pokojni načelnik Pavić ponovo pozvao i rekao mu da dođe do pasaža gde je stan Slavka Ćuruvije, u Svetogorskoj ulici.

– Video sam veliki broj ljudi na ulici. Bilo je tu vozilo Hitne pomoći i prostor je bio ograđen trakom. Izvadio sam službenu legitimaciju i prošao. Tada sam ugledao telo pokriveno belim čaršavom. Pitao sam kolegu iz Gradskog SUP-a šta se desilo i on mi je kazao da je ubijen Slavko Ćuruvija. Osećaj je bio užasan. Bilo mi je strašno. U tom trenutku jedino mi je bilo važno da odem odatle, jer sam pomislio da neko od tih ljudi koji su se okupili na ulici može da me prepozna, jer sam prethodnih dana često bio u Svetogorskoj ulici – ispričao je Soković.

Zvao je, kaže, načelnika Pavića i rekao mu: „Ubijen je onaj naš”.

Prema optužnici, tadašnji načelnik Beogradskog centra DB-a naredio je povlačenje pratnje, kako operativci u smeni ne bi videli optužene Ratka Romića i Miroslava Kuraka, kojima se na teret stavlja neposredno izvršenje ubistva. Prvookrivljeni Radomir Marković, tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije, tereti se za organizovanje ubistva beogradskog izdavača i novinara Slavka Ćuruvije.

Suđenje se nastavlja danas saslušanjem svedoka Nebojše Vasića.