I braća Simović zbog pretnji njihovim porodicama odbila da svedoče

Kao svedoci na procesu zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, pred tročlano veće Specijalnog suda za organizovani kriminal u Beogradu juče su izvedena braća Miloš i Aleksandar Simović, nekadašnji pripadnici zemunskog klana, koji služe višegodišnje kazne za brutalna ubistva, otmice i učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića.

 

Pošto je u sudnicu stigao sa lisicama na rukama, u pratnji petorice policajaca iz požarevačkog zatvora Zabela, Miloš Simović je na pitanje predsednice sudskog veća Snežane Jovanović da li ostaje pri iskazu koji je dao tužiocu 10. januara 2014. godine u Zabeli, rekao:

 

„Glupo je da povlačim iskaz, ostaću pri izjavi koju sam dao, neću ništa dodavati niti oduzimati.“

 

Miloš Simović je u tom iskazu tvrdio da je od nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti Milorada Ulemeka Legije (koji je svedočio prethodnog dana) čuo da je Ćuruvija ubijen po nalogu tadašnjeg načelnika RDB Radeta Markovića.

 

Rekao je i da mu je Ulemek u klubu Bombaj pokazao na Ratka Romića i Miroslava Kuraka(osumnjičene za ubistvo Ćuruvije) uz reči: „Zapamti ih dobro, oni su uradili Ćurku, treba da se počiste, ne sme da bude greške“.

 

Ulemek prekjuče nije želeo da odgovori na pitanje da li je zemunski klan pratio Kuraka i Romića i da li je trebalo da oni budu likvidirani (što je tvrdio u istrazi). Ovog puta se pozvao na pravo da odbije odgovor koji bi mogao da ga izloži novom krivičnom gonjenju.

 

Miloš Simović: Nisam se štedeo

 

Simović je istakao i da je nezadovoljan kako se Tužilaštvo ponaša prema njemu.

 

„Poznato je da sam sebe izložio nekom novom krivičnom gonjenju. Nisam se štedeo i govorio sam samo istinu. I Ulemeka sam izložio, ni njega nisam štedeo. Ulemeka nisam video 12 godina i posle moje izjave, verovatno nismo više u dobrim odnosima. Nisam štedeo ni sebe ni njega… Ne bi me čudilo da Tužilaštvo pokrene protiv mene i njega istragu zbog tog mog iskaza iz 2014. godine…“, govorio je Simović povremeno nervozno rukom brišući govornicu kao da skida nevidljivu prašinu s nje.

 

Simović je ispričao da se oseća izigranim od strane Tužilaštva, jer je pristao na saradnju kako bi se „otkrila istina o atentatu na premijera Zorana Đinđića“ („dao sam im ime i prezime političara koji je to ubistvo naručio“), ali Tužilaštvo ništa nije preduzelo po tom pitanju.

 

Tokom na momente nepovezanog pripovedanja, Simović je ispričao da je 2011. godine, u prisustvu svojih advokata, razgovarao sa Tužilaštvom i da su ga pitali da li nešto zna o ubistvu Slavka Ćuruvije. On im je tada rekao šta zna.

 

„Hoćete da kažete da Tužilaštvo od 2011. godine ima informacije od vas o ubistvu Slavka Ćuruvije?“, upitala je sudija Snežana Jovanović.

 

„Imalo je“, odgovorio je Simović.

 

„Čekao sam tri godine da pokrenu slučaj Slavka Ćuruvije i već je sedma kako čekam da otkriju istinu o ubistvu premijera Zorana Đinđića“, rekao je Miloš Simović.

 

Opisujući atmosferu u kojoj je pristao da 2014. godine govori ono što zna o ubistvu Ćuruvije, Simović je rekao da su ga u to vreme prebacili u strože odeljenje Zabele, zatim da je na TV-u gledao konferenciju za štampu Aleksandra Vučića koji je izjavio da je „rasvetljeno ubistvo Slavka Ćuruvije“, te da je shvatio kako će on, Vučić, sada i da „dokaže pravu istinu o ubistvu premijera Đinđića“.

 

„Nekoliko dana posle toga kod mene su došli iz Tužilaštva za organizovani kriminal da im dam izjavu za Ćuruviju. Rekli su da sada postoji politička volja koje nije bilo u vreme (Borisa) Tadića (da se ubistva rasvetle, op. aut.) i ja sam pristao da dam iskaz, pri čemu nisam štedeo sebe“, naveo je Simović.

 

Kad je svoje ispitivanje počeo zamenik tužioca Milenko Mandić, Simović je rekao:

 

„Iz straha za svoju porodicu ne želim da odgovaram na pitanja, a i nezadovoljan sam Tužilaštvom.“

 

Potom je na pitanje sudije Jovanović da li to znači da ne želi da odgovara ni na pitanja punomoćnika, advokata odbrane, okrivljenih i članova veća ili samo na pitanja tužioca, odgovorio da ne želi ni na čija pitanja da odgovara.

 

Usledili su broji protesti advokata odbrane.

 

Vladimir Marinkov, branilac prvookrivljenog, rekao je da je odbrana onemogućena u ispitivanju svedoka čiji se iskaz, inače, drastično razlikuje od ostalih svedočenja.

 

Njegov kolega Dušan Mašić, takođe branilac Radomira Markovića, bio je još oštriji:

 

„Odbrana osnovano sumnja da se ovde radi o krivično-procesnoj manipulaciji od strane Tužilaštva. Posle jučerašnjeg svedočenja Ulemeka, ovaj svedok je obezvređen. Mi ne možemo da poverujemo da neko preti i ovom svedoku, pogotovo u Posebnom odeljenju zatvora, gde ni muva ne može da proleti a da se to ne vidi i ne bude zabeleženo. Tužilaštvo bi trebalo da traži da se zaustavi ovaj postupak i da se ispita ko ovom svedoku preti. Ako se preti svedoku koji se nalazi u Posebnom odeljenju, gde se sve nadzire i snima, posete, razgovori, sve… pitam šta onda Tužilaštvo radi. Oni nas ovde, da tako kažem, prave ludim!“, rekao je Mašić.

 

Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović reagovala je rekavši: „Kolega, nismo baš tako ludi!“

 

„Imamo već drugog svedoka koji odbija da svedoči zbog pretnji, u dva dana“, rekao je Mašić, ne znajući da će ubrzo doći i treći, stariji Simovićev brat Aleksandar koji je čak odbio i da se izjasni da li ostaje pri ranijem iskazu datom 2014. godine.

 

Advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića, Zora Dobričanin Nikodinović, rekla je da to za nju nije iznenađenje.

 

„To su i novinari juče najavljivali, kad su pitali a šta bi bilo da Ulemek odbije da svedoči…“, rekla je ona i ušla u još jedan u nizu verbalnih duela sa sudijom Snežanom Jovanović.

 

„Rekla sam vam više puta, novinari rade svoj posao, a mi pravnici ovde u sudnici svoj posao“, oštro je reagovala sudija Snežana Jovanović dodajući da je po zakonu mogla da kazni svedoka novčano zato što je odbio da odgovara na pitanja, ali smatra da je bespredmetno kažnjavati na taj način lice koje je na izdržavanju kazne.

 

Odbijanje Simovića da odgovara na pitanja ozlojedilo je i okrivljene, pre svega prvooptuženog Radomira Markovića. On je podsetio da je ovaj svedok u iskazu pre dve i po godine govorio o veoma važnim stvarima, kao što je to da se dogovarao sa Ulemekom i Dušanom Spasojevićem, šefom zemunskog klana, da njega (Markovića, op. aut.) likvidiraju, ali da su odustali kad su videli policijsko obezbeđenje ispred kuće.

 

„To se razlikuje od onoga što je rekao Ulemek. I kome sad verovati?“, upitao je Radomir Marković povišenim tonom, dodajući sudiji: „Izvinite, galamim zbog mikrofona, kako bi me svi čuli, a ne zbog vas.“

 

Stevan Protić, advokat Miroslava Kuraka, predlagao je da se iskaz ovog svedoka izuzme iz spisa premeta jer je, kako je rekao, svedok naveden da izjavu o ubistvu Slavka Ćuruvije da verujući da će Tužilaštvo pokrenuti istragu o drugom predmetu (ubistvu premijera Zorana Đinđića, op. aut.), ali je izigran.

 

Ovome se usprotivio zamenik tužioca Milenko Mandić rekavši da je Miloš Simović izjavu dao dobrovoljno i uz prisustvo advokata, kako je i sam rekao.

 

Aleksandar Simović: Neću da mi progone porodicu

 

Posle Miloša Simovića uveden je njegov stariji brat Aleksandar. I njegov je izgled dosta različit u poređenju sa izgledom na fotografijama koje su ranije objavljene u medijima – pre svega zato što su sada obojica ošišani do glave, a deluju i dosta mršavije.

 

„Ja danas ne mogu da se izjašnjavam i ne mogu da svedočim u ovom procesu“, rekao je, zamuckujući, Aleksandar Simović.

Na pitanje sudije zašto, odgovorio je: „Iz ličnih razloga“, a na insistiranje sudije da objasni lične razloge, bivši pripadnik zemunskog klana je rekao:

 

„Da ne bih svoju porodicu doveo u neprijatnu situaciju.“

 

„Neprijatna situacija je širok pojam“, rekla je sudija.

 

„Jeste, širok je pojam. Ne želim da svoju porodicu dovodim u  situaciju progona zbog nekih mojih izjava.“

 

„Je li vaša porodica ugrožena? Da li se vi osećate ugroženim?“, pitala je sudija Snežana Jovanović.

 

„Ne želim da odgovaram na pitanja“, rekao je Aleksandar Simović.

 

Odbrana je tražila izuzeće iz spisa predmeta iskaza ovog svedoka, ali se tome usprotivilo Tužilaštvo.

 

Zamenik tužioca Milenko Mandić, kome se pridružio Slobodan Ružić, punomoćnik dece Slavka Ćuruvije, Jelene i Radeta Ćuruvije, predložio je da se iskazi obojice braće Simović pročitaju u sudnici ili puste na audio-snimku.

 

Sudija Snežana Jovanović rekla je da će sudsko veće o svemu ovome doneti naknadne odluke – i o tome da li će iskaz Aleksandra Simovića izuzeti iz spisa predmeta i o tome da li će se iskazi braće Simović čitati u sudnici.

 

Primedbe na svedočenje Ulemeka 

 

Na početku jučerašnjeg ročišta okrivljeni i njihovi advokati stavili su niz primedaba na prekjučerašnje svedočenje Ulemeka.

 

Govoreći o pretnjama za koje je Ulemek rekao da su mu upućene, advokat Dušan Mašić podsetio je na to da se Ulemek nalazi u zatvorenom odeljenju gde su mu ograničene posete, „viđa se kroz staklo sa porodicom“ i advokatima, pa je na Tužilaštvu da istraži ko mu preti, odakle dolaze te pretnje i kako.

 

„Sad ispada da mu je neko pretio. Mi treba da poverujemo da mu je prećeno u uslovima u kojima ni muva ne može da mu priđe.“

 

Primedbu je imao i advokat Vladimir Marinkov jer se „veći deo njegovog iskaza drastično razlikuje od iskaza svedoka koji su do sada svedočili“, a „neke materijalne činjenice se ne slažu“.

 

Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović je rekla da je iskaz Ulemeka uzet nezakonito jer nije blagovremeno oslobođen čuvanja državne tajne i dodala da je neprihvatljiv pritisak na svedoka da odgovori.

 

Ona je rekla i da je ipak odbrani odgovaralo i mnogo toga što je Ulemek rekao prethodnog dana.

 

„Iz nehata smo dobili odgovore na neka mnogo važna pitanja, otvorene su teme o kojima će se kasnije raspravljati i voditi postupci.“

 

Dodala je, međutim, da je neprihvatljivo da on daje iskaz načelniku obezbeđenja Zabele, jer „od njega zavisi“, i činjenica da je iskaz potom dao dvojici tužilaca, što, kako je rekla, nikad u karijeri nije videla.

 

Osvrnula se i na Ulemekovu tvrdnji da nije pročitao zapisnik svog iskaza, već da je potpisao samo poslednju stranicu.

 

„On je potpisao samo deo sa ličnim podacima, to je jasno, transkript nije potpisao. Transkript i ne mora da potpiše, ali on je počeo da daje iskaz dva sata nakon što je pao mrak, to je gluvo doba noći, nema potrebe da čovek bude ispitivan dva sata nakon što je pao mrak, a dostupan je 24 sata… Moj predlog će biti da se on premesti iz tog zatvora pa da se onda sasluša.“

 

Zora Nikodinović je imala primedbu na iskaz svedoka Ulemeka i zbog toga što je rekao da nije u svađi sa Markovićem, dok ne može biti u prijateljskim odnosima s njim jer „on Markoviću zamera jednu izjavu koju je dao pred sudom u vreme ‘Sablje’”. „To je jedna opštepoznata činjenica.“

 

Primedbu je stavila i na činjenicu da Ulemek tvrdi da su ga u njegovoj kući posetili Romić i Kurak zbog saznanja da zemunski klan namerava da ih ubije, dok Romić navodi da je kod Ulemeka otišao sam.

 

„Moj utisak je da neko njega, sad neko ‘gasira’ protiv ovde okrivljenih“, rekla je.

 

Ulemek je tokom prekjučerašnjeg svedočenja ponovio da mu je Radomir Marković, govoreći o akciji hapšenja u kojoj je trebalo da učestvuje, rekao da će „navigatori“ biti „oni Radonjini koji su ubili Ćuruviju“.

 

Advokat Miroslava Kuraka Stevan Protić rekao je da Ulemek tada nije imenovao ni Romića ni Kuraka kao lica o kojima je Marković govorio, zbog čega sada tužilac mora da pravi odstupnicu.

 

„Tužilaštvo je iznelo netačnu tvrdnju šta je razlog pritisaka na Ulemeka“, dodao je Protić.

 

 

„Nisam pozvao Ulemeka da sa Kosova dođe u Beograd, nije bilo tog sastanka u Drugoj upravi, nisam mu poslao cedulju iz zatvora. Brka lončiće, ne bavi se načelnik operativnim poslovima, ne daje nalog za hapšenje. On kaže da je izjavu dao jer su mu ukaljali obraz, čast, pa je rešio da kaže sve što zna. Ali to nije prvi put da Ulemek daje svoje usluge vlastima, a nije ni prvi put da se vlast igra sa njim na neki način.“

 

Marković je dodao da Ulemek izdržava kaznu u jako teškim, nehumanim uslovima. „Ne postoji normalan čovek koji ne poželi da zagrli decu i bližnje, što je njemu uskraćeno. Ako je to bio razlog što je to uradio, žao mi je što nije ovde, a moram da mu poručim da se čast ne može nikome oduzeti, već se može izgubiti, što je on ovde učinio onakvom izjavom.“

Marković se, međutim, prekjuče, dok je Ulemek bio u sudnici, nije javio za reč, iako je imao tu mogućnost.

 

Radonjić: Ništa nije tačno

 

Milan Radonjić je imao primedbu na delove Ulemekovog iskaza koji su „plod protoka vremena ili pogrešne percepcije“. „Nadam se ne zlonamerne“, dodao je.

 

Kako je naveo, „nemoguće je i netačno“ da je sastanak sa Markovićem (o čemu je prekjuče svedočio) u martu 1999. održan u Drugoj upravi u kancelariji Franka Simatovića, jer opisanu kancelariju tada nje koristio Simatović, već Dragan Filipović.

 

„Prema opisu kabineta (onako kako ga je Ulemek tokom svedočenja opisao, prim. aut.) vidi se da govori o kabinetu koji je postojao do 1998, kada je iseljen, to su apsolutne neistine…  Takođe je nemoguće da načelnik Resora uđe u zgradu Druge uprave i da niko o tome ne bude obavešten.“

 

Radonjić je kao netačne ocenio i Ulemekove tvrdnje da je u aprilu 2000. trebalo da se izvede hapšenje lica sa Čukarice u saradnji sa Jedinicom za specijalne operacije.

 

„Odgovorno tvrdim da beogradski centar Resora državne bezbednosti nije u martu ili aprilu 2000. privodio ni jedno jedino lice, nikakvo lice sa Čukarice, a posebno ne u saradnji sa JSO. To je potpuna izmišljotina. Takođe, specijalne jedinice nisu angažovane ni u jednoj operativnoj akciji, a pogotovo ne bi bio angažovan Kurak, koji tada nije bio u službi“, dodao je Radonjić.

 

„Sve ono što je Ulemek juče govorio, sve je to moglo da se proveri, da je neko hteo da proveri. Koji su razlozi zašto nije, pitanje je samo za sebe.“

 

„Juče je Ulemek rekao da se ne plaši, rekao da mu je prećeno. Rekao je da neće da odgovara ne zato što se plaši, već zato što neće da krivično odgovara. Jasno je da postoji razlika između krivične odgovornosti i straha. Kome je ideja da se sve ovo projektuje kao strah?“, pitao je i dodao da ne zna koji su razlozi za iskaz koji je Ulemek dao, već da samo ukazuje na neistine.

 

Radonjić je rekao i da Ulemeka poznaje od kraja 1994. i da su bili „ratni drugovi“.

 

„Imam izuzetno visoko mišljenje o tom čoveku, u smislu onoga što je patriotizam i borba za zemlju, a sve ono što se kasnije radilo i što se dešavalo ne znam, čitao sam u novinama… Nemam nikakav odnos prema njemu osim ovog.“

 

Radonjić je prekjuče, na početku ispitivanja Ulemeka, rekao da će mu se možda omaći „ti“ umesto „vi“ tokom obraćanja svedoku, ali da to nije intimizacija, već inercija. „Nikada vas nisam zvao Legija, pa neću ni sada, zvao sam vas Mišo“, dodao je tada Radonjić.

 

Romić: Nisam pretio Ulemeku

 

Ratko Romić je osporio tvrdnje da je Ulemek u martu 1999. doleteo sa Kosova helikopterom u Beograd, jer to nigde nije evidentirano, i dodao da su to osporili i drugi svedoci.

 

„Helikopteri tada nisu bili uopšte u upotrebi, a vazdušni prostor zemlje bio je zona zabranjenog leta, obarane su sve letelice, i vojska je izdala naredbu da se sve letelice prizemlje i ne lete.“

 

I on je kao netačnu ocenio tvrdnju da je krajem marta 1999. održan sastanak Markovića, Simatovića i Ulemeka u Drugoj upravi, navodeći da Simatović tada nije imao kancelariju u toj zgradi.

 

„Netačno je i da je u aprilu 2000. u holu načelstva Službe zatekao mene i Kuraka. Tada sam bio načelnik Šestog odeljenja CRDB Beograd, koje je određeno za sprovođenje operacija u inostranstvu, zato nisam učestvovao, rukovodio nijednom akcijom tog centra, niti sam učestvovao u bilo kakvoj akciji koja je sprovođena na teritoriji Beograda. Netačno je da sam bio nekakav navigator akcije Druge uprave. Nisam sarađivao sa JSO i nisam učestvovao ni u jednoj akciji u sadejstvu sa JSO.“

 

On je rekao i da Kurak od 1997. nije bio pripadnik RDB, i da je u aprilu 2000. bio vlasnik jednog noćnog kluba u hotelu Metropol. „Kao vlasnik noćnog kluba nije mogao da učestvuje u akcijamaCRDB Beograd.“

 

„Ja nikada sa Kurakom, pa ni aprila 2000, nisam bio u zgradi načelstva Resora, koja se nalazi u okviru Instituta bezbednosti na Banjici.“

 

Romić je rekao i da nije tačno da je sa Kurakom bio kod Ulemeka.

 

„Kod njega sam bio samo ja. On se izjasnio o čemu smo razgovarali, i to je tačno.“

 

„Nije tačno ni da se u toku boravka u Kliničkom centru nije video sa suprugom, niti da je ministar (Nikola) Selaković samo otvorio vrata i pozdravio ga. Doveden je u pratnji žandarmerije  u prostorije gde se već nalazila njegova supruga, bio je tu i ministar, kao i Goran Nenadović(načelnik Posebnog odeljenja Zabele), ovde prisutan (u pratnji pritvorenika u Specijalnom sudu, prim. nov.).“

 

Romić je rekao i da je tom prilikom došlo do incidenta, a da saznanja o tome ima od pripadnika obezbeđenja koji su ga doveli u Klinički centar.

 

Na pitanje sudije ko su ta lica, rekao je da njihova imena može dostaviti naknadno ukoliko sudsko veće smatra da je to potrebno.

 

Romić je kazao da on nije pretio Ulemeku i njegovoj porodici.

 

„Poznato je da sam ja u posebnoj pritvorskoj jedinci, pod posebnim uslovima, i odatle nisam bio u mogućnosti da mu pretim, a ponajmanje nisam imao za to ni razloga ni motiva jer me on u izjavi nije označio kao lice koje ima veze sa ubistvom Ćuruvije“, rekao je Romić.

 

Tužilac: Ulemek dobio ozbiljne pretnje

 

S druge strane, tužilac Mandić i advokat porodice Ćuruvija Ružić ocenili su da je Ulemekov iskaz zakonit. Tužilac je naveo da iskaz koji je Ulemek dao pred Tužilaštvom i većem predstavlja celinu jer je on više puta ponovio da ostaje pri iskazu, kao i da je dobio ozbiljne pretnje da ne svedoči o činjenicama koje zna, pa je zato koristio mogućnost koju mu zakon dozvoljava.

 

Sudsko veće je odbilo predlog Zore Dobričanin Nikodinović da se njenim branjenicima Milanu Radonjiću i Ratku Romiću ukine pritvor u kom se nalaze duže od dve i po godine, jer smatra da postoji osnovana sumnja da su oni izvršili krivično delo za koje se terete i da je samo delo izvršeno u po bela dana od strane, kako se tvrdi u optužnici, pripadnika RDB, koji su bili dužni da štite i čuvaju red i bezbednost u zemlji.

 

Nastavak procesa zakazan je za 24. i 25. oktobar 2016, sa početkom u 9.30 časova, u maloj sudnici, broj 4, u kojoj nema pregrada između publike i optuženih.

 

Posle toga suđenje se nastavlja 4. novembra, u 14.30 sati, u glavnoj sudnici, broj 1, gde se inače odvija ovaj proces. Po treći put je pozvan da svedoči Slaviša Arsić, vozač Branka Crnog, u vreme ubistva Ćuruvije zamenik načelnika RDB Radomira Markovića.