Tužbe su vid pritiska na novinare

*Često zastupate novinare i redakcije pred sudom. Šta je najčešća optužnica?
U najvećem broju slučajeva protiv novinara se vode postupci za naknadu štete zbog objavljivanja, kako to tužioci tvrde, neistinitih ili nepotpunih informacija putem medija. Dekriminalizacija klevete jeste uticala na to da se broj krivičnih postupaka protiv novinara i urednika smanji, međutim kako uvreda nije dekriminalizovana, i ova vrsta postupka je zastupljena kada su novinari i urednici medija u pitanju.

*Koliko često mediji gube sporove i zbog čega?
Kada su u pitanju medijski sporovi, u poslednjih nekoliko godina primećena je kvalitetnija sudska praksa nego što je to ranije bio slučaj. To, naravno, ne znači da ne postoje i neprijatna iznenađenja. Primer za takva iznenađenja bile bi presude protiv novinara koji su osuđeni u slučajevima kada su objavili informacije koje sadrže podatke o određenoj ličnosti, prethodno proverivši poreklo, istinitost i potpunost tih informacija – sa pažnjom primerenom okolnostima – I na osnovu tih informacija izneli kritički stav u odnosu na tu ličnost.
Kad sud ne napravi razliku između vrednosnih i činjeničnih sudova, budući da se prvi dokazuju a drugi ne, presude koje donose ne predstavljaju primer dobre sudske prakse. Takođe, kada su u pitanju medijski sporovi vrlo je važno i to da sud napravi dobru procenu treba li u konkretnom slučaju da pretegne privatni ili javni interes i da motivisan takvom procenom odluči u konkretnoj pravnoj stvari.

*Da li su urednici i novinari dovoljno obavešteni o medijskim zakonima, mislim na konkretnu primenu, odnosno ogrešenje o njih? Možete li to pokazati na nekom primeru?
Iskustvo nam govori da urednici i novinari u dobroj meri poznaju medijske propise. Možemo reći da oni imaju u vidu zakonski okvir i znaju na koje pojedinosti treba da obrate pažnju, ali da najčešće greše u toku same realizacije posla, prilikom sačinjavanja činjenične građe kada, na primer, postoji interes da određena vest bude objavljena, a novinar zbog nedostatka vremena ne proveri sve informacije koje ta vest sadrži.
Takođe, neprecizne formulacije u tekstu potencijalno su problematične je im može biti dato značajno drugačije značenje od onog koje je novinar imao u vidu.

*Podjednako važno pitanje – koliko su sudije upućene u medijsko zakonodavstvo?
Medijsko pravo je vrlo specifična oblast prava. Pored dobrog poznavanja propisa, vrlo je važno i to da sudije dobro upoznaju specifičnost novinarskog posla, pre svega dinamiku ove profesije. Na taj način će sudijama biti lakše da razumeju da li je u konkretnoj situaciji novinar postupio u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom primerenom okolnostima, čak i ako je načinio grešku u izveštavanju.

*Mogu li se tužbe smatrati vidom pritiska na medije, novinare i slobodu javnog informisanja?
Da. Pokretanje sudskih postupaka se u praksi pokazalo kao efikasan način za podsticanje autocenzure u medijima.

*U svetu je uobičajeno da postoje redakcijski advokati – odnosno upućeni ljudi koji pre objavljivanja spornih informacija, ili onih u čiju se autentičnost može posumnjati, proveravaju moguću dobit i štetu, ne samo materijalnu. Da li je to put do manje tužbi?
Na taj način bi se svakako umanjio broj izgubljenih sudskih sporova ili bi se bar osvetlili problemi do kojih bi u konkretnom slučaju moglo doći. U odgovoru na jedno od prethodnih pitanja spomenuli smo neprecizne formulacije u tekstovima. Ovaj način provere vesti pre njihovog objavljivanja bio bi efikasan mehanizam za izbegavanje problema te vrste.

*Da li je potrebna dodatna edukacija i u medijima i u sudovima i u kojim segmentima?
Jeste, potrebna je dodatna edukacija i u medijima i u sudovima. Vrlo je važno i to da se edukacija odvija u kontinuitetu. Iz dosadašnjeg iskustva znam da postoji spremnost i sa jedne i sa druge strane da do toga i dođe i nadam se da će se u budućnosti takva namera i ostvariti.