„Što ne pišeš o lepim stvarima? Ima da te kažem kod roditelja!“

U novinarstvo sam ušao pre 20 godina iz nesebične želje da pokušam da promenim nešto u društvu. Ljudi rade zbog novca. Ja sam bio u onoj tupavoj grupi koja je htela da generiše promene. Preko noći sam iz kafića i noćnih klubova ušao u svet o kome nisam imao nikakvu predstavu.

 

Bilo je potrebno da prođe mnogo godina i da načinim bezbroj grešaka dok moja pisana reč u maloj zajednici u kojoj živim nije dobila tu vrstu težine da ljudi na nju reaguju i da (makar malo) utiče na donosioce odluka i dešavanja u gradu.

 

Da se razumemo, nikada se nisam bezobrazno opario od ovog posla (čuj, opario). Čak i danas, posle dve decenije, živim od osnovne zarade, ponekog honorara. Dopisništva sam napustio (Beta, RFE, B92). Bavim se isključivo lokalnim temama, jer kada ne postoji jasno merilo reakcije ljudi u okruženju, onda nemam ni tu vrstu podstreka da nešto radim.

 

Danas kada imam koliko-toliko jasan uvid u funkcionisanje zajednice na lokalnom nivou, promenio sam svoj osnovni cilj zbog koga radim ovaj posao. Želim da prokažem stvari i predstavim ih onakvim kakve zaista jesu, a ne kakve neko drugi želi da budu viđene.

 

Oskarovac, film „Spotlight“ govori o zaveri ćutanja i naporu male grupe novinara da nateraju ljude da otvoreno pričaju i raskrinkaju jedan izopačeni sistem seksualnog zlostavljanja dece u verskoj zajednici. Film šalje još jednu jaku poruku – šta novinarstvo zapravo jeste, ali i kakve mane imamo mi ljudi, novinari, građani. Kako nam strah i nesigurnost uništavaju moral i odgovornost. Da se ne lažemo, pitaj boga koliko ozbiljnih tema mi je prošlo kroz ruke i nisam adekvatno reagovao. Poznato, jelda?

 

Prošle godine je na osnovu jednog prostog saopštenja i načina na koji su reagovali mediji i institucije u Požarevcu postalo vrlo jasno da je na snazi zavera ćutanja o kvalitetu vode u lokalnoj mreži i da su u taj sistem uključeni svi – od medija koji bi trebalo da o tome izveštavaju do najviših funkcionera lokalne samouprave.

 

Problematika

 

Krenimo redom. Požarevac ima ozbiljan problem s vodom za piće zbog nepokrivenosti okolnih naselja fekalnom kanalizacijom. Propusne septičke jame glavni su uzročnik prodora nitrata u izvorište. Inače, podzemne vode koje gravitiraju izvorištima iz smera Velike Morave su dobre, ali je njihov nivo u poslednje dve decenije opao za oko četiri metra u proseku.

 

Požarevac je početkom veka zbog nitrata ostao bez izvorišta „Meminac“. Drugo izvorište, „Ključ“, preuzelo je sav teret obezbeđivanja dovoljnih količina vode za grad koji se širio.

 

U septembru 2006. godine nitrati počinju da divljaju na izvorištu. O svemu se ćuti. Boom 93 dobija informaciju iz Zavoda za javno zdravlje da su nitrati iznad dozvoljene granice. Vlast se pravi nevešta, ali konačno na prvoj narednoj sednici Skupštine grada, nakon pritisaka koje smo vršili na funkcionere, zvanično se saopštava da rezultati nisu dobri.

 

Zabrana distribucije vode za piće i pripremanje hrane na snazi je mesec dana. Na izvorištu je prethodno realizovan projekat izgradnje infiltracionih bazena preko kojih se izvorište naliva vodom iz priobalja Velike Morave i na taj način smanjuje koncentracija nitrata.

 

Tako je postignuto da se u određenom periodu obezbedi stabilnost izvorišta. Međutim, stručnjaci iz Instituta „Jaroslav Černi“ ukazuju na to da je potreban čitav niz mera da bi se obezbedila dugoročna stabilnost. Sve redovne mere do 2030. godine sadržane su u Generalnom planu vodosnabdevanja koji je usvojen 2008. godine. Njegova primena je trebalo da obezbedi dugoročno stabilno snabdevanje Požarevca i Malog Crnića.

 

Zoran Radenković iz Instituta „Jaroslav Černi“ u februaru 2016. godine Radiju Boom 93 kaže da je od svih redovnih mera izgrađen samo rezervoar na izvorištu „Ključ“ i da se sa primenom plana konstantno kasni.

 

Hronologija

 

Ranije, u septembru 2015. godine, dolazim do informacija koje mogu da ukažu na to da se nešto čudno dešava s vodom. Taj period bio je karakterističan zbog dugotrajne suše koja je uticala da vodostaj Velike Morave padne na nivo istorijskog minimuma. To automatski znači i smanjen priliv zdrave vode ka izvorištu.

 

Zavod za javno zdravlje se ne oglašava. Nadležni uveravaju da je voda ispravna za piće. Ispitivanja Zavoda za javno zdravlje nigde nisu vidljiva. Na svom sajtu redovno objavljuju analize koncentracije polena u vazduhu, ali za vodu nema podataka.

Rezultata nema ni na sajtu Vodovoda i kanalizacije, ali ni na portalu gradske uprave Požarevca.

 

Komunikacija sa Zavodom je otežana. Nismo im dragi jer ne pišemo promotivne tekstove o njihovom radu, već dolazimo uglavnom kada ima nekih problema ili bi moglo da ih bude.

 

Ranije smo otkrili vrlo zanimljiv podatak da ova ustanova novac za informisanje o svojim aktivnostima pretežno usmerava ka štampanim izdanjima koja izlaze periodično, a da mediji koji izveštavaju na dnevnoj bazi imaju mizeran udeo u ukupnim sredstvima.

 

Početkom oktobra nameravam da proverim šta se događa s vodom. Odlazim u Zavod za javno zdravlje i tražim izjavu o kvalitetu vode za piće.

 

Doktorka koja je zadužena za ispitivanja saopštava mi da ne može u tom trenutku da traži rezultate, da će ih poslati elektronskom poštom i po ko zna koji put me podseća da bi trebalo da se ranije najavim ukoliko želim da dobijem bilo šta od podataka.

 

Tog dana, bez podataka iz Zavoda, pišem vest o niskom vodostaju i o tome da bi s vodom trebalo sve da bude u redu jer se nadležni iz Zavoda ne oglašavaju. 

 

Narednog dana dobijam mejl i saopštenje Zavoda.

 

U saopštenju se navodi da su do 30. septembra svi rezultati bili ispravni. Međutim, 30. septembra na svih 11 mernih mesta u gradu nitrati prelaze dozvoljenu granicu od 50 mg/l (miligram/litar) i iznose od 53 do 58 mg/l. Potrebno je da se u tri uzastopna merenja utvrdi prekoračenje da bi sanitarni inspektor doneo rešenje o zabrani distribucije vode za piće, kao takve.

 

U saopštenju se navodi i da bi tog dana trebalo da budu poznati i rezultati drugog ispitivanja od 2. oktobra. Zovem telefonom doktorku koja mi potvrđuje rezultate – od 56 do 60 mg/l! Vidim da je vrag odneo šalu. Sledeći rezultati najnovijeg ispitivanja od 7. oktobra biće poznati 12. oktobra. To znači da od ponedeljka, možda i zvanično (besmisleno, kad zvanična merenja to već pokazuju) voda neće biti za piće.

 

Takvu vest objavljujem. 

 

Hajde da se pozabavimo sa nekoliko neobičnih pojedinosti u saopštenju Zavoda. Rezultati drugog i trećeg ispitivanja, prema saopštenju, poznati su nakon pet dana od uzorkovanja. To znači da je Zavod za javno zdravlje 5. oktobra već imao rezultate prvog ispitivanja od 30. septembra. Zavod je o tome ćutao 5. i 6. oktobra. Ćutao je Zavod, ćutao je Vodovod, ćutali su u gradskoj upravi.

 

U saopštenju piše:

 

„Ove koncentracije nitrata akutno ne ugrožavaju zdravlje korisnika. Ukoliko su analize bilo kog parametra u vodovodskoj vodi više od propisanih u tri uzastopna uzorkovanja, Republička sanitarna inspekcija preduzima mere.“

 

Da razjasnimo, akutno stanje je nešto što je uznemirujuće i čiji tretman ne trpi odlaganje. To, takođe, ne znači da ove koncentracije nitrata ne ugrožavaju zdravlje korisnika. Zavod ne iznosi bilo kakvu preporuku građanstvu da li da koristi vodu ili ne.

 

Već je kasno da se ponovo zove Zavod, zbog radnog vremena. Pretražuju se stari izveštaji o vodi iz 2006. godine, novinski članci o mišljenjima lekara o nitratima i njihovom uticaju na zdravlje.

 

Objavljujem sledeće:

 

„Povećani sadržaj nitrata u vodi u dužem periodu korišćenja može da dovede do raznih poremećaja, najčešće krvne slike. Nitrati se vezuju za hemoglobin i stvaraju se jedinjenja koja otežavaju snabdevanje tkiva kiseonikom. Redukuju se u organizmu u nitrite, što dovodi do anemije. Naročito su opasni za malu decu, upozoravaju lekari.“

 

Izvor Blic, informacija iz Doma zdravlja Požarevac. Nema negativnih reakcija. Poznajem dopisnika, nije imao problema u vezi s navodima.

 

Pred očima mi je sinoćna slika: moje četvorogodišnje dete pije vodu koju sam sipao iz česme.Kažem supruzi šta se dešava. Čujem se s koleginicom iz drugog medija. Kažem joj da voda nije za piće i da ću to da objavim. Kaže da je i ona dobila saopštenje, ali da će samo da prepiše ono što je navedeno.

 

Narednog dana direktor Vodovoda se ne javlja na telefon. Saznajem da je u Švedskoj. Niko se ne bavi nitratima, niti je to bila tema sastanaka Gradskog veća u Požarevcu. Sednice nisu javne, o njima se ne obaveštavaju mediji. Kada zatražite neki dokument, pitaju vas zašto vam to treba. Nema vremena za zvanične zahteve. Informaciju dobijam nezvanično, u razgovorima sa članovima veća. Nitrati su i do 20 procenata iznad dozvoljene granice. Niko neće da kaže da voda nije za piće.Ja ću reći otvoreno.

 

Narednog dana zove me direktor Vodovoda Valjarević. Zove iz Švedske. To je razvijena zemlja u kojoj postoji internet i mogu da se čitaju sadržaji koje mediji objavljuju u Srbiji. Razgovor protiče bez bilo kakvih nesporazuma. Ovo napominjem jer su vesti koje su linkovane u tekstu predmet krivične prijave koju je kasnije podneo protiv mene.

 

U ponedeljak saznajem rezultate trećeg ispitivanja.Upecao sam ljude iz Vodovoda i sanitarnog inspektora ispred sale gde su držali sastanak. Drugi mediji ćute. Jedan poznati dopisnik iz grada mi kaže da mu ne pada na pamet da izveštava kako voda nije ispravna dok u javnost ne izađe inspekcija sa rešenjem. Prebacuje mi zbog načina na koji radim.

 

Odlazim kod gradonačelnika (SPS) i kažem mu:„Pretpostavljam da te nisu obavestili o tome da voda nije ispravna, pa sam došao da ti kažem i da je treće merenje ponovo pokazalo neispravnost.“ Odgovara mi da će on ipak da sačeka da ga o svemu obavesti Zavod.

 

Vraćam se u radio i tamo mi u ruke daju saopštenje Zavoda za javno zdravlje. Treće uzorkovanje – potvrđena informacija. Fotografišem saopštenje. Pišem vest. Dok sam tražio ilustracije za ovaj tekst u arhivi, iskače mi baš ta fotografija:

„Preporuka Zavoda za javno zdravlje Požarevac je da deca i hronični bolesnici ne koriste ovu vodu za piće i pripremanje hrane, nego samo kao tehničku vodu.“

 

Saopštenje je napisano jedan dan pre donošenja rešenja o zabrani distribucije vode za piće i pripremanje hrane. Zašto ove preporuke nije bilo u saopštenju od 7. oktobra? U pitanju su deca i hronični bolesnici. Zar niko nije mogao to da kaže, ne 7. oktobra, već odmah, onog trenutka kad su ustanovili da su nitrati iznad dozvoljene granice?

 

Utorak, 13. oktobar. Rešenje inspektora. Voda nije za piće i više od nedelju dana je bilo potrebno da nadležni izađu u javnost i to kažu. Niko nije odgovoran, već je suša kriva.

 

Sreda, 14. oktobar. Lepa okolnost po SNS je što Vodovodom upravlja funkcioner SPS-a. Pozivaju na odgovornosti i traže Valjarevićevu smenu. Niko nije imao pojma, naravno, šta se dešavalo u međuvremenu. Pozivaju se na izveštavanje Uroša Uroševića i Radija Boom 93. To je bilo sve što su uradili po navedenim zahtevima za utvrđivanje odgovornosti.

 

Naradni dan. Na putu sam. Radi kolega Miloš. Direktor Vodovoda, Saša Valjarević, priča kako je obelodanjivanje da voda nije ispravna uzbunjivanje javnosti i da to može da se uradi tek nakon trećeg uzorkovanja. To znači da nitrati mogu da skoče 10, 200 ili 1.000 odsto iznad granice i da svi ćute jer su takve procedure. Najavljuje krivične prijave protiv SNS.

 

Već počinjem da naslućujem da se nešto sprema i za mene. Napominjem da je komunikacija sa Valjarevićem i dalje normalna. Čak razmenjujemo i nekoliko privatnih poruka preko mobilnog telefona.

 

Cisterne su na ulicama i u njima je voda iz kostolačkog vodovoda.

 

Četvrtak, 16. oktobar. Odlazim u Zavod za javno zdravlje. Tražim informacije o poslednja tri uzorkovanja kvaliteta vode iz kostolačkog vodovoda, kao i o novim analizama kvaliteta vode u Požarevcu. Informacije ne dobijam. Predočeno mi je da moram unapred da se najavim ukoliko želim da razgovaram sa predstavnicima Zavoda. Informacije o kvalitetu vode dobijam od požarevačkog vodovoda, ali je poslednji izveštaj za Kostolac iz septembra.

 

Sad se stvarno pitam čemu služi Zavod za javno zdravlje.

 

Konkretni efekti ove vesti jesu da analize ZZJZ Vodovod ubrzo počinje da objavljuje na svom sajtu.

 

Sašu Valjarevića pozivamo da 26. oktobra gostuje uživo u programu. Razgovor vodi koleginica Katarina i nema nezgodnih pitanja. Intervju prekucavam i spremam tekst koji objavljujem na sajtu.

 

Narednog dana – problem. Zove Valjarević i negoduje da on nije rekao da je voda neispravna gotovo mesec dana. Kažem mu da je to moja konstatacija. Preti krivičnom prijavom. Razgovor je neprijatan.

 

Vanredna situacija

 

U međuvremenu, gradonačelnik 6. novembra proglašava vanrednu situaciju zbog vodosnabdevanja. Imaju privremeno rešenje koje će na određeni period obezbediti dovoljne količine vode za piće. Vanredna situacija je prigodan način da se zaobiđu procedure u nabavci dobara i usluga.

 

Početkom decembra grad iz jednog od veštačkih jezera između izvorišta i Velike Morave počinje da ispumpava vodu i nadzemnim cevovodom je transportuje do infiltracionih bazena na izvorištu. Gradonačelnik početkom decembra kaže da je interventno potrošeno oko 22,5 miliona dinara.

 

Prema podacima iz Službenih glasnika, do 25. februara 2016. godine iz budžetske rezerve je po zahtevima Gradskog štaba za vanredne situacije odobreno ukupno 25.735.083,50 dinara.

 

Rešenje Sanitarne inspekcije je ukinuto 19. januara. Vanredna situacija je i danas na snazi.

 

Krivična prijava

 

U utorak, 22. marta ove godine, pet meseci nakon pretnji krivičnom prijavom i manje od 24 sata od objavljivanja analitičkog teksta o sukobu dva krila SNS-a u Požarevcu, dobijam telefonski poziv od inspektora Odeljenja za privredni kriminal.

 

Objašnjeno mi je da postupaju po zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva po krivičnoj prijavi koju je protiv mene podnelo JKP Vodovod i kanalizacija. Inspektor kaže da nije pokrenut bilo kakav postupak protiv mene, već da bi trebalo da dam izjavu u svojstvu građanina. Dogovaramo se da dođem narednog dana oko 16 sati.

 

Privođen sam jednom, tamo negde 1998. godine, kada sam sa Ivanom Marovićem iz Radio Indexa vodio nekog američkog novinara po Požarevcu. Čovek je hteo da uđe u Slobinu kuću, istu onu u čijem dvorištu je nekadašnji haški optuženik kasnije sahranjen. Nas dvojica stojimo i gledamo u neverici, a on se ubeđuje s policajcima koji su tada stražarili ispred glavne kapije. Policija je postupala profesionalno i kulturno (i bez lisica), ali su nas držali četiri sata u stanici. Kasnije sam pokušao da pronađem bilo kakav zapisnik o privođenju, ali bez uspeha.

 

Sada sam već počeo da se osećam nelagodno. Došao sam u MUP u pratnji pravnog zastupnika i saznao da se krivičnom prijavom tvrdi da sam iznošenjem neistina izazivao paniku i remetio javni red i mir. Svi tekstovi koje sam ovde podelio nekome su bili osnov za takvu tvrdnju. U izjavi sam se pozvao na zvanično saopštenje Zavoda za javno zdravlje. Čitava ta situacija mi je bila odvratna, što je uticalo i na moje držanje tokom razgovora. U jednom trenutku inspektor je pitao zbog čega imam tako neprijateljski stav.

 

Reakcije

 

Naprednjaci nas nisu pozvali na konferenciju za novinare, što se nikad do sada nije dogodilo. Uveče, nakon ispitivanja objavljujemo prvi tekst o pritiscima i podnošenju krivične prijave. Niko iz Požarevca ne zove i ne pita ništa. B92 objavljuje naš tekst. Jedna koleginica iz Smedereva šalje članak o svom sudskom „ćeranju“ po privatnoj tužbi jednog investitora. Sve to „da me uteši“. Nisi novinar ako nemaš tužbu ili prijavu.

 

Dolazi ekipa Insajdera i pravi priču bez Saše Valjarevića koji nije hteo da razgovara. Dobijam podršku od Inicijative „Novinari ne kleče“ i medijskih i novinarskih udruženja.

 

Dva dana kasnije održavamo konferenciju za lokalne medije i dopisnike. Par sati ranije srećem na ulici kolegu dopisnika koji mi kaže da je on pitao svoje u Beogradu za konferenciju, ali da su mu rekli da ih to ne zanima. Razmišljam o računu za struju i jednoj stavki u njemu.

 

Zove me predsednik lokalnog SPS-a i pita da li ću da dođem na konferenciju za novinare koju je zakazao za 11 časova. Baš prigodno, i ja imam konferenciju u isto vreme, ali poslaću nekog. Nervozan je. Kaže da bi hteli da povuku prijavu, ali da je sada kasno. Pitam ga kako je moguće da njihov funkcioner ne pita stranku pre nego što povlači sumanute poteze. 

Na konferenciju dolazi samo koleginica Ivana iz lokalnog nedeljnika. Šokirana je kad joj saopštavam da će najverovatnije biti jedina, ali ostaje.

 

Kasnije sam se zahvalio na Fejsu svima koji su pozvani a nisu došli. Jednom kolegi sam uvažio izvinjenje jer je dan ranije napisao epsku pesmu o meni i objavio je na društvenim mrežama.

 

Dopisnik Danasa i Informera (ne znam gde se to uklapa zajedno) napljuvao me je javno, a jedna koleginica se narugala što prozivam, uz opasku da sam „Kalimero“ i da je bolje da uživam u lepim stvarima. Ona, eto, nije mogla da dođe jer je imala dva terena u 11 i 12 časova (na pet minuta od moje redakcije).

 

Svojevremeno me je ovaj isti gradonačelnik Požarevca pred drugim novinarima kritikovao što ne pišem „nešto lepo“ i da će zbog toga „da me kaže kod roditelja“. 

 

Inače sam vesele naravi i rado viđen na zabavama. Okupljamo se, mi „novinari“ or „wtf else“ povremeno. Propustio sam dve zabave početkom godine. Svi su se pitali gde sam.

 

Možda zbog toga nisu došli?