Radonjić tvrdi da nije organizovao ubistvo Ćuruvije
U nastavku suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, danas je odbranu detaljno počeo da iznosi drugooptuženi nekadašnji šef beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić, negirajući učešće u toj likvidaciji.
U nastavku suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, danas je odbranu detaljno počeo da iznosi drugooptuženi nekadašnji šef beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić, negirajući učešće u toj likvidaciji.
"U to vreme sam o Ćuruviji znao samo da je novinar i ništa drugo", rekao je Radonjić u Specijalnom sudu u Beogradu.
Na početku izlaganja odbrane rekao je da nije izdao nijedan nalog za prisluškivanje Ćuruvije već da je to radio njegov zamenik, dok je tokom iskaza potvrdio da je dao nalog da se Ćuruvija prati 2 dana pred ubistvo, kao i na sam dan ubistva.
"Nije istina da sam tražio da me izveštavaju iz sekunde u sekund, ali sam tražio da mi se javi svaka promena kretanja objekta", rekao je Radonjić.
On je napomenuo da se ljutio na saradnike što mu nisu javili da je Ćuruvija napustio stan u kojem je živeo dan pred ubistvo.
Radonjić je potvrdio da je neposredno pred ubistvo Curuvije naredio da se prekine pratnja i da je moguće da je tada upotrebio izraz "nad njim će se koristiti druge mere".
"Pod tim sam mislio da će se obaviti analiza podataka, pa uspostaviti kontakt i eventualno vrbovati objekat", objasnio je nekadašnji šeg beogradskog DB-a.
Radonjić tvrdi da je od dežurnog načelnika centra DB-a saznao d aje Ćuruvija ubijen.
Takođe je objasnio da su telefoni u Ćuruvijinom stanu prisluškivani i nakon ubista ne bi li se eventualno otkrili pocinioci, a potvrdio je da su prisluškivali i tadašnji Ćuruvijini saradnici.
U tim razgovorima, kako je naveo, Ćuruvijini saradnici su govorili o dugovanjima kao i mogućoj ljubomori kao motivu ubistva.
"Žao mi je što to moram da kažem, uz poštovanje porodice, govori se i o vezama sa drugim ženama, kao i da je razlog ubistva bila ljubomora", napomeno je Radonjić.
Prethodno se osvrćuo na navode optužnice da ga je na mesto šefa beogradskog centra Državne bezbednosti postavio prvooptuženi Radomir Marković tadašnji šef DB-a kako bi organizovao likvidaciju novinara.
Radonjić je povodom toga naveo da je od tadašnjeg Markovićevog zamenika Nikole Ćurčića saznao da je postavljen na tu funkciju 4. aprila 1999. godine.
"U svakom drugom vremenu to bi shvatio kao nagradu, ali bilo je ratno vreme. Ćurčić mi je rekao da imam odrešene ruke da postavim svoj tim", rekao je Radonjić.
On je tvrdio da nikada, od kada se zaposlio u DB-u 1983. na najnžoj funkciji, pa ni tokom devedesetih, nije učinio nista što bi moglo da se tretira kao krivično delo ili nešto protiv službe.
Radonjić je naglasio da nikada od nadređenih nije ni dobio naređenje da uradi nešto protiv zakona, ističući da je "potpuna neistina" da je služba Državne bezbednosti bila zločinačka.
Prethodno je prvooptuženi, nekadašnji šef Resora DB-a Radomir Marković odgovarao na pitanja učesnika u postupku.
Na pitanja punomoćnika Curuvijine dece advokata Slobodan Ružića i advokata Nikole Barovića koji zastupa Branku Prpu lakše povređenu prilikom ubistva novinara, Marković je mahom odgovarao uglavnom da se ne seća.
Njihova pitanja odnosila su se na tajno praćenje Ćuruvije, a marković je juče tokom izlaganja odbrane decidno rekao da se šef službe nije bavio operatvnim radom i praćenjem.
Odgovarajući na pitanje Radonjića, kako je postavljen na funkciju šefa beogradskog centra DB-a, Marković je tvrdio da je to bila preporuka njegovih zamenika.
Marković je juče rekao da ne priznaje navode optužnice koja ga tereti da je organizovao ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine i da je optužnica zasnovana na pretpostavkama i insinuacijama, te da se njom ne može doći do istine.
Pored Markovića i Radonjića na optuženičkoj klupi su nekadašni i glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Resora Ratko Romić, dok se pripadniku rezervnog sastava tog resora Milanu Kuraku sudi u odsustvu jer je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Prema optužnici, Ćuruvija je ubijen po nalogu NN lica iz najviših struktura vlasti.
Ćuruviju je, kako se navodi u optužnici, ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu nevenčanu suprugu Branku Prpu u glavu koja je bila u tom trenutku sa njim.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".
Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.
Sa Ćuruvijom je u vreme ubistva bila njegova nevenčana supruga Branka Prpa, koja je tom prilikom zadobila lake telesne povrede pošto su je napadači onesvestitli udarcem u glavu.
- aneksi ugovora
- apel
- Arežina
- besplatna pravna pomoc
- bezbednost novinara
- Brankica Stankovic
- Ćuruvija
- Dada Vujasinovic
- diskriminacija medija
- Dunja Mijatovic
- etički kodeks
- Evropski sud za ljudska prava
- fizički napad
- Gašić
- hakerski napad
- IFJ
- Istinomer
- izvestaj
- izveštaji sa suđenja
- Južne vesti
- Krik
- lepljenje plakata
- medjunarodne organizacije
- napadi na novinare
- NIN
- novinari
- NUNS
- Olivera Kovacevic
- Pantić
- Pašalić
- povreda ugleda i časti
- praćenje novinara
- pravni saveti
- presuda
- pretnje
- pretnje smrću
- pritisci
- profesionalni status novinara
- region
- resursi
- RTV
- Slučaj Pašalić
- sudjenja
- sudska praksa
- sudski procesi
- suđenja
- svet
- ubistvo
- uvreda
- verbalne pretnje
- Vujasinović
- zakon
- zastrašivanje
- #NovinarkeNeKleče #NovinariNeKleče
Projekti
SUDSKI PROCESIU bazi sudskih procesa naći ćete informacije o sudskim procesima koji su podržani od strane NUNS-a u okviru projekta – Besplatna pravna pomoć. PRAVNI SAVETIBaza pravnih saveta sadrži pitanja novinara i drugih medijskih radnika povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim i radnim pravima i obavezama kao i odgovore advokata pruženih u okviru projekta NUNS-a – Besplatna pravna pomoć.
NAPADI NA NOVINAREBaza napada na novinare sadrži podatke o napadima na novinare i medije koji su objavljeni u javnim glasilima, publikacijama i javnim reagovanjima medijskih udruženja. U bazi se nalaze podaci o napadima koji su se dogodili od 2008. do danas.
|
NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.