Pritisci na novinare

Fizički napadi, pretnje, politički i ekonomski pritisci na novinare pokazuju nesposobnost i odsustvo volje vlasti da obezbede uslove za slobodu informisanja i izražavanja, ali što je još opasnije, svedoče o nasilju koje ne samo da ugrožava njihovo dostojanstvo, već često i fizički integritet. To je potvrđeno i zaključcima međunarodne konferencije „Sigurnost i zaštita novinara u zemljama Zapadnog Balkana" nedavno održane u Sarajevu u organizaciji Civil Rights Defenders.
Inostrani fondovi i međunarodne nevladine organizacije su godinama pomagale medije u regionu i medijske slobode su im dugo bile u fokusu. Ali, onda se, s uverenjem da je medijska slika popravljena i da je ostvaren dovoljan stepen slobode govora i izražavanja, prešlo. na rešavanje nekih drugih problema u novonastalim postsocijalističkim državicama. Ispostavilo se da se, bar što se tiče medijskih sloboda, region vratio deceniju i nešto više unazad. Izvor nasilja prema novinarima nisu samo kriminalne bande i finansijski moćnici, već če često i državni službenici, pripadnici polidje, vojske, bezbednosnih službi, pravosuđa, verskih zajednica...

Učestali napadi: Udruženju BH novinari godišnje se za pomoć obrati prosečno 120 medijskih radnika. Najčešći su zahtevi za pomoć u pravnoj i sudskoj zaštiti. Od 2006. godine do danas ovo je udruženje registrovalo 40 fizičkih napada i 17 direktnih pretnji smrću novinarima. Od 2008. do 2014. godine u Srbiji je zabeleženo 348 napada na novinare i druge medijske profesionalce. Najveći broj slučajeva fizičkog i verbalnog nasilja ostaje nerazrešen i neprocesuiran, „Nekažnjavanje nasilja podstiče njegovo ponavljanje, a ukupna nesigurnost novinara govori o niskom stepenu demokratije u društvu" , kaže presednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović.

U Hrvatskoj su poslednjih godina ređi fizički napadi na novinare, za razliku od političkih i ekonomskih pritisaka. Krivično delo klevete još nije ukinuto, a protiv novinara su još češće tužbe sa visokim novčanim odštetnim zahtevima. "U poslednjih 14 godina hrvatski sudovi su za povredu ugleda i časti dosudili odštetu od približno milion evra. Veliki deo ovog iznosa platili su novinari" objašnjava predsednik Društva novinara Hrvatske Zdenko Duka. Postoje međunarodne konvencije čije odredbe definišu slobodu medija, kao što su Evropska konvencija o Ijudskim pravima i slobodama i Rezolucija 1636 Saveta Evrope, uz to države donose rezolucije i zakone koji mnogo toga dobrog obećavaju, ali realnost je bitno drugačija jer nedostaje politička volja da se ti propisi primene.

Ako je situacija u pogledu medijskih sloboda najbolji indikator stanja i stepena demokratizacije u društvu, onda region, uprkos formalnim pohvalama iz EU, stvarno nema čime da se pohvali. "Crna Gora je najmanja država u regiji, ali po pritiscima na novinare i ugrožavanjima medijskih sloboda uopšte ne zaostaje. Evropu zanima da se štikliraju odgovori u upitniku i onda ispada da je sve u redu sa stanjem u medijima, a stanje na terenu je katastrofalno" kaže crnogorski novinar Darko Ivanović, član glavnog odbora sindikata medija Crne Gore. Njemu je demoliran auto, ubrzo je zbog toga uhapšen mladić koji, kako se kasnije ispostavilo, nije znao ni ko je Darko Ivanović, niti koji automobil vozi. Taj mladić je označio policajca koji mu je dao pet evra i hamburger da potpiše da je uradio krivično delo s kojim nema veze.

Novinar je novinaru vuk: Ovakvi pritisci i prepreke u svakodnevnom poslu novinara ne pogađaju samo konkretnog medijskog poslenika, već celo društvo, s obzirom na to da mogu da obeshrabre njegove kolege i tako utiču na jačanje autocenzure koja značajno smanjuje kvalitet informisanja javnosti. Društvo uskraćeno za nepristrasne informacije je hendikepirano jer se tako sprečava javni diskurs koji je srž demokratije. Nezavisni i nepristrasni mediji, koji posao obavljaju u skladu s najvišim profesionalnim standardima, ključna su pretpostavka za kreiranje ambijenta u kojem će ljudska prava biti poštovana, a reforme biti delotvorne. Teško je izboriti se za takve medije ne samo zbog pritisaka spolja, izvan profesije, već i zbog toga što je u regionu prisutan ne samo nedostatak novinarske solidarnosti, već mediji "ratuju" jedni protiv drugih, čemu kumuju tajkunske interesne grupe.

"Jedan od temeljnih problema novinarstva je što je novinar novinaru vuk" smatra Sanja Mikleušić Pavić, novinarka iz Zagreba. Reforme u demokratskom društvu nisu moguće bez slobodnih medija, a iskustva novlnara, ali i mnogi izveštaji o slobodi medija na Balkanu, jasno ukazuju na to da novinari nisu dovoljno zaštićeni, jer su izloženi napadima, ucenama i drugim vrstama pritisaka. Novinari su u zaštiti vlastitog integriteta uglavnomprepušteni sami sebi, a poboljšanje njihovog društvenog statusa nije samo u interesu esnafa, već celog društva. Da bi se to postiglo potreban je snažniji angažman * na izgradnji institucionalnih i zakonskih mehanizama, neophodnih za unapređenje stanja i stvaranje sigurnog okruženja za rad medija ali, s obzirom na to da apeli unutar državnih granica ne uspevaju, i obezbeđenje međunarodne podrške i pomoći tim procesima.

Baza napada na novinare

Nezavisno udruženje novinara Srbije napravilo je bazu napada na novinare koja je dostupna na web adresi www.bazenun.s rs Osim detalja o pojedinačnimslučajevima, ova baza sadrži i pravne savete i objašnjenje kako doći do besplatne pravne pomoći. Uloga ovakvog projekta nije samo da svi napadi budu evidentirani, objavljeni i dostupni na jednom mestu, već i da bude svakodnevni podsetnik policiji, tužilaštvu i sudovima daje njihova dužnost zaštita novinara, kojima treba da obezbede da svoj posao obavljaju bez pretnji, pritisaka i napada. To je svojevrsna opomena društvu i državi da nema vladavine prava i slobode dok sunovinari ugroženi.