Policija još nije otkrila ko je prebio novinara

Foto: www.kurir-info.rs Foto: www.kurir-info.rs
Šest godina je bilo potrebno da se uhapsi osumnjičeni koji je naneo teške povrede Ranku Paniću na istom tom protestnom mitingu, od kojih je nesrećni čovek umro 17 dana kasnije.
Istraga ovog slučaja se sa mrtve tačke pomerila pre dve godine, onog trenutka kada je zapravo pokazana politička volja za njegovo rešavanje. Za nanošenje teških povreda Paniću, od kojih je kasnije umro osumnjičen je Nikica Ristić, pripadnik niškog odreda Žandarmerije.
On se nalazi u pritvoru, koji mu je odredio sud. Detalji istrage ostali su nepoznati javnosti. Pojedini mediji objavili su da je Nikica Ristić, osumnjičeni žandarm uhapšen na osnovu izjave njegovog tadašnjeg kolege, kao i da ga je do sada od hapšenja štitio general Bratislav Dikić, sada pomoćnik direktora policije, a do pre godinu dana komandant Žandarmerije. Navodno Ristić je bio u Dikićevom obezbeđenju.
Poznato je da je policija na osnovu odeće identifikovala Panića u masi ljudi na videosnimku sa mitinga. Tako se došlo i do informacije o žandarmima, koji su nasrnuli na njega. Pitanje je, ako se policija uopšte bavila ovim slučajem, kako nije mogla na isti način da utvrdi ko je tukao novinara Đorelijevskog, kada se tačno zna gde je on napadnut? Policija bi trebalo da ima tačnu poziciju svake jedinice ili policijskog odreda, jer se pred svako masovno okupljanje pravi procena bezbednosti na osnovu koje se raspoređuju policijske snage.
Dakle, nadležnima bi trebalo da bude poznato gde se koji policajac nalazio. Podsetimo, u akciji protiv nasilnih demonstranata na Terazijama, više policajaca napalo je grupu novinara, koji su mirno stajali i u rukama držali pres kartice. Đorelijevski je udaren više puta pendrekom po glavi, licu i telu. Kako je tada objavila agencija Beta, kada je Đorelijevski pokušao da krene prema beogradskom Urgentnom centru, naišao je na kordon od više desetina policajaca. Novinar se legitimisao i rekao im gde je krenuo, na šta su policajci počeli da viču na njega i da ga psuju, a jedan od njih ga je i šutnuo.
Na pitanje novinara Bete zašto ga udaraju iako nije ništa uradio, policajci su nastavili da ga tuku. Đorelijevski je za „Politiku” tada izjavio da je samo jednom bio u policiji i dao izjavu i da ga posle toga više niko nije pozvao.
Ovim povodom juče se saopštenjem oglasilo Udruženje novinara Srbije (UNS), koje traži od nadležnih da saopšte da li je i šta urađeno povodom prebijanja Đorelijevskog istog dana kada je prebijen i Ranko Panić. „UNS ne gubi nadu da će policija pronaći i vinovnike prebijanja Đorelijevskog, kao što je pronašla osumnjičenog za ubistvo Ranka Panića. UNS ne gubi nadu da u državi Srbiji za pronalaženje napadača na novinare, makar to bili policajci, nije potrebna politička volja, već da je dovoljno da nadležni rade svoj posao.
UNS ne gubi nadu, u slučaju da je ta volja ipak potrebna, da će je država pokazati i pronaći policajce koji su 29. jula 2008. u dva navrata prebili Đorelijevskog. UNS zato zahteva da država, kao i u slučaju Ranka Panića, pronađe odgovorne za prebijanje Miloša Đorelijevskog”, navedeno je u saopštenju UNSa.
Iz MUPa u toku jučerašnjeg dana nije odgovoreno na naša pitanja da li policija istražuje ili je istraživala napad na novinara i šta je tokom istrage utvrđeno. Nije nam odobren ni zahtev za kratak telefonski razgovor sa generalom Bratislavom Dikićem, kojeg smo hteli da pitamo da li je tačno da je osumnjičeni žandarm Ristić bio pripadnik njegovog obezbeđenja i da li ga je štitio od hapšenja.