Pazi šta pišeš

Od 2008. do 2013. u Srbiji je bilo 348 fizičkih i verbalnih napada na zaposlene u medijima, dok je u prvih osam meseci ove godine zabeleženo 18 takvih slučajeva. Iako statistika pokazuje trend smanjivanja broja ovih udara na slobodu štampe, ali i fizički integritet medijskih poslenika, zabrinjava to što ovi slučajevi ne dobijaju sudski epilog.

 

Obećanja je bilo, i iz državnog vrha i iz policije, ali napadači na novinare i njihovi poslodavci ostaju neotkriveni.

Nezavisno udruženje novinara Srbije napravilo je elektronsku bazu podataka napada na novinare na adresi www.bazenuns.rs, čiju su izradu podržali organizacija Civil Rights Defenders i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Na toj adresi se nalaze i pravni saveti i objašnjenje kako doći do besplatne pravne pomoći.
 

ISTRAGE BEZ REZULTATA: Ova baza, osim detalja o napadima na medijske radnike i njihovu imovinu, te upućenim pretnjama, biće opomena i podsećanje na to koliko policija i pravosuđe rade, odnosno ne rade na rasvetljavanju ovih slučajeva.

 

Predsednik NUNS Vukašin Obradović kaže da to udruženje na ovaj način želi svakodnevno da podseća policiju, tužilaštvo i sudove da je njihova dužnost da zaštite novinare i omoguće im da bez ikakvih pritisaka, pretnji ili napada, obavljaju svoj posao.

 

“Novinari u Srbiji nisu bezbedni, a vlast ne čini dovoljno da novinarima omogući normalne uslove za rad. Napadi, verbalni i fizički, najčešće se ne sankcionišu, a kazne su takve da podstiču nasilnike. Nekažnjavanje podstiče ponavljanje i zato se danas novinari osećaju nesigurno i nebezbedno”, rekao je Obradović na konferenciji "Bezbednost i zaštita novinara – poziv na akciju".

 

U Srbiji su u poslednjih 20 godina ubijena tri novinara, nekoliko desetina ih je pretučeno, pretnje su svakodnevne, tako da su rizici novinarske profesije očigledni. Prošle godine je formirana Komisija za istragu ubistava novinara, a njen predsednik Veran Matić smatra da bi možda na nacionalnom nivou trebalo formirati neku instituciju kao što je to, na primer, Centar Simon Vizental, koja bi svojim podacima pomogla u istragama napada na novinare.

 

POGORŠANJE U SVETU: Sloboda izražavanja garantovana je članom 10, Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali uprkos tome novinari se stalno suočavaju s poteškoćama u informisanju javnosti. Često nailaze na prepreke koje su i postavljene da bi se sprečilo objavljivanje osetljivih informacija.

 

“Današnje društvo živi u paradoksu da ima najveću slobodu govora u istoriji, pre svega zahvaljujući Internetu, ali da je istovremeno sloboda medija širom sveta dostigla svoju najnižu tačku u poslednjih deset godina”, kaže ekspert Saveta Evrope i predstavnik za slobodu medija pri Evropskoj federaciji novinara Vilijam Horsli.

 

Jedan od glavnih problema s kojima se novinari suočavaju širom sveta, ali i u Srbiji, jeste onemogućavanje pristupa važnim informacijama na Internetu i napadi na sajtove koji kritikuju vlade i moćne interesne grupe. Nedavno je zbog uklanjanja kritičkog sadržaja iz nekoliko online medija u Srbiji reagovao OEBS, a na ugrožavanje slobode štampe ukazivao je i zaštitnik građana. U tom smislu slikovit je i primer Turske koja je prošle godine pokušala da blokira pristup servisu YouTube i Twitteru. Osim ograničavanja Interneta, mnoge države pribegavaju donošenju brojnih antiterorističkih zakona na osnovu kojih tužioci, pod izgovorom nacionalne bezbednosti, progone novinare.

 

Najviše napada 2008.

2008. – 144

2009. – 36

2010. – 35

2011. – 80

2012. – 31

2013. – 22

2014. – 18. do septembra

 

 

“Odgrišću ti nos”

 

- Urednik novinske agencije FoNet Davor Pašalić 3. jula brutalno pretučen u dva navrata u Novom Beogradu.

 

- Brankica Stanković, glavna urednica Insajdera, već četiri i po godine, 24 sata dnevno, živi pod policijskim obezbeđenjem zbog pretnji koje je dobijala. “Opasna si kao zmija, proći ćeš k’o Ćuruvija”, pretili su joj huligani. Policija je imala informaciju da je Luka Bojović naručio njeno ubistvo.

 

- Dejanu Anastasijeviću, novinaru Vremena, napadači su pod prozor postavili dve bombe od kojih je jedna eksplodirala.

 

- Predrag Blagojević, glavni urednik Južnih vesti, upozoren je uz ozbiljne pretnje da više ne piše o direktoru niškog Vodovoda. “Skrati jezik da posle ne bude kasno”, poručio je lokalni moćnik Blagojeviću.

 

- Vladimir Mitrić, dopisnik Večernjih novosti iz Loznice, brutalno je pretučen pre devet godina. Suđenje napadaču, bivšem policajcu iz Novog Beograda, trajalo je punih šest godina. Osnovni sud u Loznici osudio je nasilnika na samo šest meseci, ali je Apelacioni sud udvostručio kaznu.

 

- Slađana Novosel, dopisnica Danasa iz Novog Pazara, za samo dve i po godine tri puta se našla na meti nasilnika. Prvi put 4. septembra 2010. zapretili su joj da će je baciti sa terase dok je posmatrala sukob Zukorlićevih pristalica i policije u naselju Hadžet.

 

- Dragani Sotirovski, urednici dopisništva RTS-a u Nišu, posle priloga o korupciji u Specijalnoj bolnici u Sokobanji direktorka je u telefonskom razgovoru poručila "zapamtićeš ti mene".

 

- Stojanu Markoviću, glavnom i odgovornom uredniku Čačanskih novina, predsednik SO Čačak Vojislav Ilić pretio je smrću u svom kabinetu. U prisustvu drugih opštinskih funkcionera ponavljao je "ili on ili ja, jednog od nas dvojice pokriće trava".

 

- Nenadu Tomiću, vlasniku i glavnom i odgovornom uredniku informativnog internet portala Rume, pretio je vlasnik hotela Borkovac da će mu odseći uši i odgristi nos.