Novinari na meti lokalnih kabadahija

Novinari iz unutrašnjosti su sve češće predmet fizičkog i verbalnog zlostavljanja jer su nezaštićeni i često ostavljeni na milost i nemilost lokalnih kabadahija. Za takvu situaciju su krivi i sami mediji i mi iz novinarskih udruženja, jer kada bude napadnut neko iz takozvanih velikih, beogradskih redakcija, to dobija neuporedivo veći publicitet nego kada je u pitanju kolega iz nekog malog grada. To ohrabruje nasilnike. Javnost i profesionalna solidarnost su naša jedina efikasna odbrana.

Nedim Sejdinović,

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Možda su napadi na lokalnom nivou učestaliji kao posledica političkog cunamija koji je u Srbiji počeo pre dve godine i koga razni lokalni moćnici radosno čitaju kao povratak „politike nasilja“. Treba, međutim, reći da napadi na novinare u „unutrašnjosti“ nikada nisu prestajali, a da su zbog drastične centralizacije, i medijskog prostora, uglavnom ostajali nedovoljno vidljivi. Centralizacija je razorila i društveno tkivo na lokalu, koji funkcioniše po principu feuda i mrkle tišine u kojoj je prisustvo javnosti - nepoželjno.

Milivoje Mihajlović, 

direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima

Uzrok svakog napada na novinare je strah od istine. O problemima koji postoje u malim sredinama najčešće ne stižu da pišu takozvani veliki mediji, već se njima bave lokalni novinari, koji su zbog toga i meta napada. Svaki slučaj napada mora da se ispita i kazni, jer se u dosadašnjoj praksi u Srbiji pokazalo da,  kad god nismo imali otkrivene napadače, položaj novinara je postajao sve teži, a samim tim i položaj medija, demokratije i istine.