Istina o Dadinoj smrti kod prevodioca

U toku je prevođenje holandskog dokumenta, koji bi trebalo da razreši dilemu da li je reč o ubistvu ili samoubistvu o nalazu obducenata i stručnjaka za balistiku prvo će biti obaveštena porodica, a po tom i javnost.

Iz Holandije su u tužilaštvo stigle i stvari poslate na superveštačenje - puška, čaure, originalna municija za pušku, kao i dva filcana čepa izvađena iz tela novinarke.

Deo ovih stvari našim istražnim organima, odnosno Komisiji za ispitivanje smrti novinara, dostavili su roditelji Dade Vujasinović. Na superveštačenju jedino nije bila fotelja, u kojoj je, kako se pretpostavlja, sedela Dada Vujasinović kada je pogođena, jer su roditelji rekli da je više nemaju.

U Hag su bili poslati i svi spisi kojima je raspolagalo tužilaštvo, a koji su imali veze sa smrću novinarke - foto-dokumentacija sa uviđaja obavljenog u stanu novinarke aprila 1994. godine, dva različita izveštaja stručnjaka (u jednom je reč o samoubistvu, dok se u drugom ne isključuje ubistvo).

Sve ovo su holandski stručnjaci proučavali, ali i veštačili stvari, punih deset meseci. Njihov nalaz će, posle prevođenja, biti na stolu tužioca. Tada bi i Komisija trebalo da izađe u javnost sa rezultatima svoga rada, kao i i dodatkom da li se Dada Vujasinović ubila ili su je ubili. Od rezultata ovog superveštačenja zavisi i to da li je Komisija čiji je predsednik Veran Matić, završila rad na istrazi o smrti novinarke.

Očekuje se da su holandski stručnjaci pre svega, otklonili sumnju da li su bila dva pucnja pa otuda i dva filcana čepa (što bi ukazivalo na to da je u pitanju ubistvo), ili je reč o dva dela istog čepa, što bi upućivalo na jedan pucanj, pa je moguće samoubistvo.

Mrtvu Dadu pronašli su Bratislav Grubačić, koji je u to vreme sa njom bio u emotivnoj vezi, Zoran Tatar, foto-reporter "Duge", i Branislav Bajat, njen dugogodišnji prijatelj, 9. aprila 1994. godine. Zatekli su je kako leži između stola i fotelje u kojoj je iskrvarila, a puška sačmarica iz koje je pucano bila je ispod njene leve noge. Pretpostavljalo se da se smrt dogodila dan ranije, 8. aprila.

U obdukcionom nalazu navedeno je da je preminula tako što je u sedećem položaju pucala kroz levu dojku i raznela taj deo tela, posle čega je iskrvarila. Puška je bila u vlasništvu njenog oca. U prvi plan se stavljalo da je ruku na sebe digla u nervnom rastrojstvu.

U takvu verziju događaja nisu poverovali Dadini roditelji, koji su ukazivali na nered u stanu, kao i činjenicu da su pronađeni pramenovi njene kose i krvavi tragovi po fotelji. Dodatnu misteriju izazvala je činjenica da su veštačenjem krvi izolovane dve krvne grupe. Pored toga, ukazivali su da je istrgnut i luster u stanu, da su oštećene slike na zidu, kao i da nedostaju neka Dadina dokumenta. Ona je tih meseci izveštavala sa ratišta, a intenzivno se bavila i "poslovima" Željka Ražnatovića Arkana i drugih osoba srpskog podzemlja.

Policija je nedugo posle pronalaska mrtve novinarke, kada su obavljene sve istražne radnje, slučaj zaključila kao samoubistvo. Ipak, 2009. godine beogradsko Okružno javno tužilaštvu zatražilo je od policije da utvrdi okolnosti "pod kojima je ubijena novinarka", kao i da se otkrije ubica.

Do obrta u postupku došlo je posle nalaza balističara Vlade Kostića. U svom mišljenju, dostavljenom sudu 30. maja 2008. godine, napisao je:

- Svi najbitniji elementi ovog veštačenja ukazuju na to da se u ovom slučaju najverovatnije radi o ubistvu, a naročito kad se ima u vidu da su u telu pokojne pronađena dva filcana čepa, što ukazuje da su u nju ispaljena dva sačmena snopa koja su formirala veoma tešku ranu.

VLladina Komisija za rasvetljavanje smrti novinara u početku se nije bavila slučajem Dade Vujasinović. Ipak, kada im je pridodat i ovaj predmet suočila se sa problemom, jer nije bilo dokaza prikupljenih tokom uviđaja. Dugo se tragalo za tim materijalom. Kesa u kojoj su čuvane dramlije (sačma), olovne kuglice izvađene iz tela novinarke, sada sporni čepovi... bila je zagubljena.

Po nalogu Komisije zatraženo je da se te stvari pronađu, a odgovorni u policiji kazne zbog nebrige. U prvo vreme tvrdilo se da je kesa zagubljena tokom bombardovanja, kada su se magacini preseljavali. Ipak, tokom detaljnih pregleda prostorija, pronađena je u ormaru pripadnika MUP koji je radio na predmetu, ali je u međuvremenu umro.