"Ćuruvija": Optužnica čeka potvrdu

Vanraspravno veće još jednom treba da se izjasni o tome da li su osnovani navodi Tužilaštva kojim se za ubistvo Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine, optužuju Radomir Marković, bivši načelnik RDB, kao i pripadnici te službe Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Dok Tužilaštvo tvrdi da dokazi potkrepljuju navode da su poznatog novinara ubili baš ovi ljudi, odbrana žestoko napada optužnicu, tražeći da se postupak, više od godinu dana posle hapšenja Romića i Radonjića, još jednom vrati u istragu ili da se čitav proces obustavi.

Vanraspravno veće suda već je jednom vratilo optužnicu Tužilaštvu, 22. jula prošle godine, smatrajući da u njoj ima mnogo manjkavosti.

Zatraženo je da se istraga dopuni saslušanjima još nekih svedoka, da se obave sudsko-medicinsko veštačenje povreda Branke Prpe, kao i balističko veštačenje kojim bi se utvrdilo da li je u Ćuruviju pucano iz „škorpiona”, s prigušivačem ili bez njega.

Sud je smatrao da je sporan i zaključak Tužilaštva da su četvorica optuženih postupali kao organizovana kriminalna grupa, što je značajno zbog nadležnosti Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, tzv. specijalnog suda.

Sud je tražio da se već u ovoj fazi postupka prikupe novi dokazi o ovoj tvrdnji ili da se da drugačija ocena već postojećih, zaključujući da ništa ne potvrđuje navod tužioca da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi koja je delovala u prvoj polovini 1999. i tokom 2000. godine.

U novoj optužnici, Tužilaštvo ostaje pri svojim tvrdnjama od 9. juna 2014. godine, osim što je izostavljena reč prigušivač. Nova optužnica, kao i prethodna, sada čeka ocenu suda, koji je već jednom prihvatio zamerke odbrane i predmet "Ćuruvija" vratio na dopunu istrage, što je potrajalo još pet meseci.

Čitav postupak se i dalje vodi daleko od očiju javnosti, a tužilac Miljko Radisavljević ne želi da se izjašnjava o tome šta je tačno urađeno od 14. januara 2014. godine, kada je istraga počela. Ukoliko nova optužnica bude potvrđena, biće zakazano pripremno ročište, a zatim i glavni pretres. Druga zakonska mogućnost je još jedno ukidanje optužnice i povratak u istragu.

Iz odgovora na novu optužnicu koji je pre mesec dana Vanraspravnom veću poslala Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Romića i Radonjića, proizlazi da Tužilaštvo sada kao dokaz pominje i dopis poslat NATO-u 12. juna prošle godine, tri dana posle podizanja prve optužnice, dakle po okončanju prve istrage.

U tom dopisu od NATO-a se traže telefonske komunikacije za vreme NATO bombardovanja. Odbrana ukazuje da je reč o dokazu dostavljenom mimo zakonske procedure koja predviđa međunarodnu pravnu pomoć kada se traži saradnja od stranih institucija i zahteva da se takav dokaz izdvoji.

Tužilaštvo je od NATO-a zatražilo da dostavi podatke iz presretnutih komunikacija mobilnih telefonskih mreža, vremenu i dužini razgovora od 24. marta do 15. aprila 1999. godine za više telefonskih brojeva okrivljenih, a među njima je i broj koji je tada koristio pokojni Luka Pejović.

Odbrana tvrdi da je Pejovića, ubijenog 2000. godine, na fotografijama prepoznala Branka Prpa, kao jednog od napadača koga je videla na mestu zločina. Ipak, Pejović nikada nije zvanično označen kao jedan od počinilaca, a Tužilaštvo je ranijim veštačenjima utvrdilo da njegov telefon nije registrovan na baznim stanicama koje pokrivaju mesto zločina.

U prvoj optužnici Tužilaštvo je kao jedan od dokaza protiv okrivljenih navelo podatke o praćenju telefonske komunikacije. Snimljenih razgovora nema, ali na osnovu podataka s baznih stanica utvrđeno je da su na dan zločina, kao i dan ranije, Romić i Kurak bili u blizini mesta zločina.

Ovakav dokaz odbrana ocenjuje kao nepouzdan za utvrđivanje krivice jer time nije dokazano da su okrivljeni razgovarali na mestu zločina, već samo da su korišćeni njihovi mobilni telefoni. Advokat Zora Dobričanin Nikodinović tvrdi da je nova optužnica podignuta u vreme kada još nije istekao rok koji je imala odbrana za primedbe na nalaze veštaka što je, kako ukazuje protivno zakonu.

Ubijen zbog novinarskog posla

I u novoj optužnici zaključuje se da je Ćuruvija ubijen zbog novinarske delatnosti. "U prvoj polovini 1999. i tokom 2000. godine u Beogradu, kao organizovana kriminalna grupa u kojoj je svaki pripadnik imao unapred određeni zadatak i ulogu, čija je delatnost planirana na duže vreme, primenom nasilja u cilju očuvanja političke vlasti i moći i ograničenja slobode medija, po nalogu NN lica iz najviših struktura vlasti, vršili krivična dela ubistva", piše u novoj optužnici Specijalnog tužilaštva.