"Pritisak se osetio od oktobra 1998. godine, odnosno od uvođena novog zavona o informisanju, kada su krenuli da mu gase novine", rekla je Ćuruvijina kćerka na suđenju četvorici pripadnika optuženim za to ubistvo.
"Osećalo se još tada da neko želi da uništi i njega i njegove novine. Poslednjih meseci je držao tribine po Srbiji 'Nije sprski ćutati' i ja sam išla sa njim. I tamo se osećala nelagodnost jer smo znali da prisustvuju i ljudi iz DB-a", navela je Jelena Ćuruvija.
Prema njenim rečima, Slavko Ćuruvija je znao je da ga prisluškuju, ali to nije shvatao ozbiljno sve dok, kako je navela, nije u TV Dnevniku pročitan tekst iz "Politike ekspres".
"Tada smo se svi uplašili za njegov život, ali on nije hteo da ode", rekla je Jelena Ćuruvija, ali nije mogla da opredeli ko mu je tačno upućivao pretnje.
Jedini sukob imao je sa Mirom Marković, a drugih sukoba "u tom rangu ne", rekla je Ćuruvijina kćerka odgovarajući na pitanje tužioca.
Ona je ispričala da je njen otac, kao vlasnik novina, smatrao da treba da poznaje sve bitne ljude u zemlji, pa i Miloševića i Miru Marković.
"S vremena na vreme bi se sa njom video. Rekao joj je da to što rade nije dobro za zemlju... Čak joj je rekao 'visiće na Terazijama', zbog čega je Mira Marković čak briznula u plač i posle je bila vrlo neprijatna", ispričala je Jelena Ćuruvija.
Na dan ubistva, kako je navela, srela je oca kod Ateljea 212. "On je išao na ručak, a kasnije sam dobila informaciju da je ubijen. Dva policjaca su posle došla kod nas kući", navela je ona.
Jelena Ćuruvija je saslušana i u svojstvu oštećene i u svojstvu svedoka.