Autori izveštaja smatraju da vlasti u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu odmah moraju da preduzmu korake kako bi stvorili bezbedne radne uslove za medije i sprečili mogućnost da zločini protiv novinara ostanu nekažnjeni. U izveštaju na 69 strana se navode primeri napada i pretnji, uključujući pretnje smrću, sudske procese i kampanje blaćenja novinara u zemljama zapadnog Balkana. Autori izveštaja su razgovarali sa 86 novinara, koji uglavnom izveštavaju o ratnim zločinima i korupciji.
Uslov za EU
"Ako je EU ozbiljna po pitanju svojih kriterija za članstvo, ona bi trebalo poštovanje slobode medija odrediti kao prioritet u svojim pregovorima s Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Crnom Gorom i Srbijom", izjavila je Gal.
Pored toga, ističe se, mora se obezbediti da se političari i vladini zvaničnici uzdržavaju od zloupotrebe sudskih tužbi za klevetu protivnovinara. Ministarstvima unutrašnjih poslova je preporučeno da osude napade na novinare i medije, da obezbede da policija odmah obavi istragu o napadima i pretnjama protiv novinara i medija, kao i da kazni ili krivično goni zvaničnike, policajce i drugi odgovorne za ometanje, zlostavljanje ili napade na novinare. Pravosuđe treba da odmah vodi nepristrane i temeljne istrage o napadima i pretnjama novinarima i medijima, uključujući sajber kriminal. Autori izveštaja smatraju i da predstavnik OEBS za slobodu medija treba da nastavi sa
obelodanjivanjem kršenja medijskih sloboda i lošihuslova u kojima rade novinari u regionu i da daje preporuke za rešavanje problema.
Obrazac
- Hjuman rajts voč je u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji dokumentovao obrazac po kom visoki zvaničnici, uključujući tu i premijera Crne Gore Mila Đukanovića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, podižu građanske tužbe protiv novinara i medijskih kuća za klevetu. Tim sudskim tužbama se izgleda žele finansijski kazniti kritički nastrojene medijske kuće i novinari zadržavati na sudu umesto da rade svoj posao, kaže Hjuman rajts voč. Novinari koji izveštavaju o osjetljivim temama su predmet kampanja blaćenja u provladinim medijima. Jedan provladin dnevni list optužio je jednu novinarku na Kosovu da je srpski špijun i saopštio da je ona "sebi skratila život" izveštavanjem o tome da li su lokalne vlasti ispunile svoja obećanja iz izborne kampanje.
Napadi
Štefica Galić, glavna i odgovorna urednica jednog internetskog novinskog portala u južnom delu Bosne i Hercegovine, napadnuta je na ulici 2012. godine, dok se spremala za snimanje dokumentarca o svom preminulom suprugu, sa kojim je spašavala bosanske Muslimane od deportacije u logore tokom rata. U danima pred napad, Galićeva je prijavljivala pretnje smrću. Međutim, policija joj je rekla da ih ne uzima za ozbiljno. Vlasti su izvršile istragu o tom napadu, ali tek nakon intervencije međunarodnih organizacija, pa je jedna žena koja je radila u lokalnim organima vlasti u oktobru 2013. osuđena za taj napad i dobila je uslovnu kaznu od tri meseca zatvora.