PANČEVAC: Možete li uporediti funkcionisanje lokalne samouprave u Velikoj Britaniji i Srbiji? Da li delite mišljenje velike većine funkcionera u Pančevu da su ovlašćenja gradske uprave mala i veoma ograničena?
DEVENPORT: Lokalna samouprava, kako joj i ime govori, proističe iz istorijskog nasleđa, kulture, tradicije, državnog uređenja. U EU ne postoje modeli, svaka država članica ima neku specifičnost. Francuska je, recimo, prilično centralizovana zemlja, Nemačka je gotovo federacija svojih saveznih država, ali s jakom centralnom vladom. Ima idržava sa izuzetno snažnim regionalnim uređenjima, kao što je slučaj Škotske ili Velsa u Velikoj Britaniji, koji imaju veliku samostalnost prema centralnoj vlasti u finansijskom i administrativnom pogledu. Za Srbiju je veliki izazov da unapredi efikasnost i rezultate rada državne uprave na lokalnom i centralnom nivou. EU je spremna da pomogne Srbiji da takvu upravu razvije, kako bi poreski obveznici dobili kvalitetnu uslugu za novac koji izdvajaju, kao i efikasniju javnu upravu. Jedan od najvećih razvojnih potencijala leži u fondovima koje EU odvaja za regionalni razvoj i regionalnu saradnju. Srbija treba ozbiljno da se pozabavi time, da se i reformom svog unutrašnjeg uređenja pripremi za članstvo u EU i za sredstva koja će joj biti na raspolaganju.
• Dugo ste u Srbiji, pa sigurno imate svoj stav u vezi sa stepenom slobode medija u našoj zemlji, što je veoma važno pitanje, jer su medijske slobode jedan od uslova za punopravno članstvo naše države u EU.
– Sloboda medija, sloboda izražavanja je fundamentalno pravo iz aspekta evropskih integracija. Bez slobodnih medija, bez novinara koji otvaraju teme od interesa za građane, ne može se govoriti o demokratskom uređenju jedne zemlje koja stremi da postane članica EU. U godišnjem izveštaju EU je ocenila da u Srbiji postoje zabrinjavajući trendovi na ovom polju i pozvali smo Vladu da obezbedi uslove da mediji slobodno obavljaju svoju misiju. To je osnovna uloga izabrane vlasti – da stvori uslove za slobodno izražavanje, kao što stvara uslove za ulaganje, za dolazak investitora, za ekonomski napredak. U setu medijskih zakona koji su usvojeni ove godine, postoje odredbe o ispunjavanju javnog interesa. Ako je neki emiter dobio pravo da koristi javni resurs – kao što su frekvencije – on ima obavezu da ispunjava taj javni interes u određenom obimu. U Srbiji postoje nezavisna regulatorna tela u ovoj oblasti i njihov je posao da se o tome brinu. S druge strane, vidljivo je curenje zvaničnih podataka u određene medije, podataka iz policijskih istraga, iz tužilačkih spisa, podataka o ličnosti koji nikako ne treba da se nađu u medijima. Takvi podaci narušavaju privatnost i, što je još gore, pretpostavku nevinosti osoba koje su pod istragom. O tome su veoma detaljno govorili i zaštitnik građana Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić.
• Možete li proceniti kada će Srbija postati punopravna članica EU?
– Pred Srbijom su pregovori o članstvu, treba da se pokrije 35 poglavlja. Rok zavisi pre svega od Srbije, od brzine reformi i odlučnosti u njihovom sprovođenju. Mi uvek kažemo da su od roka važniji priprema i kvalitet pregovora, kao i tok reformi. Vlada Srbije je sebi propisala rok da pregovore završi do 2019. Mi ćemo joj u tome pomoći. Podrška Srbiji na putu ka članstvu biće glavni prioritet za korišćenje evropskih IPA fondova.
• Da li smatrate da bi najpoštenije i najsvrsishodnije bilo da država, tamo gde postoji želja zaposlenih za tim, kao u slučaju „Pančevca”, u procesu privatizacije zaposlenima u medijskim kućama ponudi besplatne akcije njihovih firmi ili da im ih proda po nominalnoj ili procenjenoj vrednosti? Kakva su bila iskustva u vezi s tim u zemljama istočne i srednje Evrope, koje su u međuvremenu ušle u EU?
– U ovoj oblasti nema dominantnog evropskog standarda, tako da mi je teško da kažem da je ovaj ili onaj model bolji. Kada je o finansiranju medija reč, ključno je da prilivi u medije iz državnih resursa ne narušavaju pravila konkurencije i da idu u pravcu ispunjavanja javnog interesa. To novi medijski zakoni dobro definišu, samo ih treba dobro sprovesti. Moje lično mišljenje je da novinari i zaposleni u medijima ne bi bili lošiji vlasnici firme od koje žive od bilo koga drugog. List „Danas” je dobar primer, njegovi vlasnici su novinari i taj list pokazuje da takva struktura vlasništva može da se nosi na tržištu. Sličnih primera ima u Evropi, to nije ništa neobično. Vaše pitanje se odnosi na Zakon o privatizaciji koji utvrđuje pravila za privatizaciju javnih preduzeća, a u to spada i osamdesetak medijskih kuća. Za budućnost medija bi svakako bilo dobro da se zaposleni udruže, da sami otkupe medije u kojima rade i da izađu na tržište, umesto da čekaju da ih država i lokalna samouprava pomažu. Ipak, ovo je pitanje za zaposlene u medijima: da li su spremni za tržišnu utakmicu? Znam da je „Pančevac” preživeo jedan neprijatan pokušaj privatizacije i zato je ovo pitanje za vas od izuzetnog značaja. Ja vam iskreno želim da svoj list sačuvate, da održite čitanost.