Već prilikom saslušanja Radomira Markovića tužilac je učinio tešku povredu ZKP-a i pokušao da oteža položaj ovog okrivljenog, a čiji položaj je, samom činjenicom da se nalazi na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina, već dovoljno otežan.
Dakle, još pre 20. januara 2014. godine kao dana saslušanja okrivljenog Radomira Markovića, koje je obavljeno u biblioteci KPZ "Zabela", njemu je uskraćeno pravo da se upozna sa Naredbom o sprovođenju istrage i Naredbom o dopuni naredbe o sprovođenju istrage, a na šta je imao pravo u smislu odredbe čl. 297 ZKP.
Naime, odredbom čl. 297 ZKP eksplicitno je određeno da se Naredba o sprovođenju istrage dostavlja osumnjičenom i njegovom braniocu zajedno sa pozivom odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati.
Istim članom, u st. 2 rečeno je da ako se u toku istrage protiv nepoznatog učinioca utvrdi njegova istovetnost, javni tužilac će dopuniti naredbu o sprovođenju istrage u smislu čl. 296 st. 3 i postupiti u skladu sa stavom 1 ovog člana (čl. 296 ZKP).
Znači, javni tužilac je bio dužan da zajedno sa pozivom tj. obaveštenjem za saslušanje osumnjičenog Radomira Markovića, njemu i njegovim braniocima dostavi Naredbu o sprovođenju istrage, kao i Naredbu o dopuni naredbe o sprovođenju istrage.
Samim tim nečinjenjem tužilac je onemogućio Radomira Markovića da se upozna sa krivičnim delom i radnjama koje mu se stavljaju na teret, a kamoli da se adekvatno pripremi za iznošenje odbrane.
Neposredno pre prvog saslušanja nadležni tužilac ponovo svesno krši prava na odbranu Markovića, te tom prilikom, suprotno odredbi čl. 68 st. 6 ZKP ne omogućava okrivljenom i njegovim braniocima da pročitaju krivičnu prijavu sa svim prilozima, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka.
Tom prilikom odbrani i okrivljenom je omogućen uvid isključivo u tekst jedne od krivičnih prijava protiv N.N. lica, kao i naredbe o sprovođenju istrage protiv N.N. lica i ništa više. Tužilac je bio dužan da na uvid dostavi sve krivične prijave po kojima postupa u ovom predmetu, sve dopune krivičnih prijava i to zajedno sa priloženim dokazima pošto dokazi koji se dostavljaju uz krivičnu prijavu čine njen sastavni deo. Uopšte nisu dati na uvid zapisnici o uviđaju, kao ni nalazi i mišljenja veštaka koja u ovom predmetu već 15 godina postoje!
Tim povodom odbrana Radomira Markovića je Republičkom javnom tužiocu uložila Prigovor zbog nepravilnosti u toku istrage dana 21. februara 2014. godine.
Republičko javno tužilaštvo je na Prigovor odgovorilo Rešenjem br. KTPI-2/14 od 3.3.2014. godine, kojim je delimično usvojilo kao osnovan prigovor branilaca okr. Radomira Markovića zbog nepravilnosti primene čl. 68 st. 1 tač. 6 ZKP, te je izdalo Obavezno uputstvo javnom tužiocu da otkloni utvrđene nepravilnosti.
Vezano za deo Prigovora koji je navedenim rešenjem RJT odbijen, odbrana Radomira Markovića uložila je Pritužbu zbog nepravilnosti u toku istrage sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, dana 13. marta 2014.
Istim je istaknuto da Radomiru Markoviću nije omogućeno da prisustvuje nijednoj dokaznoj radnji sprovedenoj u tom postupku do podnošenja pritužbe, niti mu je obezbeđeno upoznavanje sa spisima predmeta.
Iako je odbrana Radomira Markovića eksplicitno tražila da se njegovo prisustvo obezbedi prilikom izvođenja dokaznih radnji (kojima inače prisustvuju okrivljeni Romić i Radonjić, kao i kompletna odbrana, te čak i punomoćnici oštećenih), postupajući tužilac se oglušio na te zahteve.
Članom 300 st. 1 ZKP imperativno je određeno da je javni tužilac dužan da... osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv sa vremenom i mestom ispitivanja svedoka.
Činjenica da su branioci primali pozive i prisustvovali tim radnjama nije isključilo obavezu tužioca da o tome obavesti i osumnjičenog, tj. u ovom slučaju obezbedi njegovo prisustvo, posebno imajući u vidu da odbrana to decidno traži.
Dana 12.5.2014. godine sudija za prethodni postupak je doneo Rešenje br. KPPr-Po1-33/14 kojim je u usvojio Pritužbu branilaca Radomira Markovića, te je Tužilaštvu za organizovani kriminal naložio da okr. Marković Radomiru omogući puno ostvarivanje procesnih prava propisanih odredbom čl. 68 st. tač. 8 do 10 ZKP. I pored Rešenja RJT i sudije za prethodni postupak, postupajući tužilac do donošenja Naredbe o završetku istrage nije postupio po tim aktima i ispravio nepravilnosti u postupku na koje mu je istim ukazano.
Naime, nakon donošenja Rešenja sudije za prethodni postupak, tužilac je omogućio Markoviću da izvrši uvid u spise predmeta i počeo je da poziva i Radomira Markovića na saslušanja svedoka ali nije otklonio prethodno učinjene nepravilnosti, tj. nije saslušao okrivljenog nakon upoznavanja sa spisima u smislu Obaveznog uputstva RJT, niti je ponovo sproveo dokazne radnje za koje je Rešenjem sudije za prethodni postupak utvrđeno da su sprovedene nezakonito.
Dakle, zbog tih propusta u istrazi, ista je očigledno nezakonito sprovedena i svi dokazi prikupljeni od momenta saslušanja Radomira Markovića (pa čak i oni izvedeni u njegovom prisustvu) nezakoniti su, tj. kontaminirani po principu "plodova otrovnog drveta", te se ne mogu koristiti u krivičnom postupku.
Imajući to u vidu, ni predmetna Optužnica ne može nikako biti osnažena, jer se bazira većim delom na nezakonito pribavljenim dokazima i povredama prava na odbranu zagarantovanih kako ZKP-om, tako i Ustavom RS i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (koja čini sastavni deo pravnog sistema Republike Srbije), te odbrana predlaže da Veće Višeg suda donese odluku u smislu odredbe čl. 337 st. 6 ZKP i izdvoji iz spisa predmeta na gore opisan način nezakonito pribavljene dokaze i potom, u smislu odredbe čl. 337 st. 3 ZKP vrati nadležnom tužiocu predmetnu Optužnicu.
Interesovanje javnosti
Optužnica za ubistvo Slavka Ćuruvije podignuta je 9. juna ove godine, nakon gotovo šestomesečne istrage, a 24. jula, odlukom Specijalnog suda, vraćena na dopunu. Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i trojica bivših pripadnika RDB terete se da su organizovali kriminalnu grupu i da su po nalogu N.N. lica isplanirali i izvršili Ćuruvijino ubistvo u aprilu 1999. zarad očuvanja tadašnje vlasti. Postupku prethodi jednogodišnji rad Komisije za istinu o ubijenim novinarima na čelu sa Veranom Matićem, i dugogodišnje veliko interesovanje javnosti.