U atmosferi žustrih polemika o slobodi medija i nezavisnom novinarstvu, navršila se i 13. godina od nerasvetljenog ubistva Milana Pantića, dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine. Predstavnici Kompanije „Novosti“, esnafskih udruženja UNS i NUNS, Komisije za istraživanje ubistva novinara, brojne Pantićeve kolege, prijatelji i porodica, izrazili su nadu da će do narednog okupljanja optužnica biti podignuta. Pomenom na grobu, polaganjem cveća ispred spomen-ploče i biste na Trgu Milana Pantića i dodelom nagrade za novinarsku hrabrost naslovljene njegovim imenom, prisutni su odali počast novinaru koji je stradao zato što je časno i odgovorno radio svoj posao. Pantić je mučki ubijen rano ujutru 11. juna 2001. godine, tupim predmetom, na ulazu zgrade u kojoj je sa porodicom živeo, dok se vraćao iz prodavnice. Izvršioci i inspiratori zločina i dalje nisu poznati. Generalni direktor i glavni urednik „Novosti“ Ratko Dmitrović naglasio je važnost nesmanjenog interesovanja medija za ovaj problem.
- Mi ne možemo vratiti život, ali se možemo truditi da stvorimo svest da se čovek ne može ubiti nekažnjeno. Zahvaljujem u ime redakcije „Novosti“, kojoj je kolega Pantić dao najviše što se može dati, i svima koji su ovde i ne daju da to padne u zaborav. Bez pritiska javnosti, ovim se, bojim se, niko ne bi bavio - poručio je Dmitrović, i izrazio žaljenje što ni ove godine niko od gradskih čelnika Jagodine nije prisustvovao obeležavanju godišnjice.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić naglasio je da su već vidljivi rezultati rada ovog tela, s obzirom na to da je rešen prvi veliki slučaj, ubistvo Slavka Ćuruvije.
- U vezi sa slučajem Pantića, do sada su eliminisani mnogi pogrešni tragovi, i sada se radi na onima koji se tiču „Pivare“ i popovačke Cementare. Dobili smo i snimke komunikacije mobilnim telefonima. Tim koji je uspešno rešio slučaj Ćuruvije priključen je ovom timu, i na tom zadatku sada radi devet operativaca MUP i BIA.
Ljiljana Smajlović, glavna urednica „Politike“, predsednica UNS-a i članica Komisije za istraživanje ubistva novinara, takođe smatra da će ubistvo Pantića konačno početi da se rasvetljava.
- Imam poverenja u informacije koje dobijamo tokom istrage, i kada je ovaj slučaj u pitanju optimističnija sam nego prethodnih godina, kada sam ovde dolazila i pitala se hoćemo li ikada saznati ko je ubio Pantića - rekla je Smajlovićeva.
Nagradom „Milan Pantić“ za novinarsku hrabrost ove godine su ovenčani Sofija Babović, dopisnica „Novosti“ iz Kruševca, i Nemanja Jovanović, foto-reporter Tanjuga, prema odluci koju je doneo žiri, sastavljen od predstavnika „Novosti“, UNS-a, NUNS-a, jagodinskog nedeljnika „Novi put“ i književnog kluba „Đura Jakšić“.
Nagradu koja nosi ime Milana Pantića danas u Srbiji je veoma teško zaslužiti, rezimirali su ovogodišnji dobitnici.
- Mislim da je hrabrost prejaka reč, ali požrtvovanje i upornost, koju novinari gotovo svakodnevno ispoljavaju, svakako je nešto što treba nagraditi - rekao je Nemanja Jovanović. Sofija Babović je izjavila da je bila zatečena vešću da je nagrada pripala upravo njoj:
- Ne smemo zaboraviti da pomenemo, pored Pantića, i stradale novinare Slavka Ćuruviju i Dadu Vujasinović. Njihov legat je nešto što nas sve obavezuje - kazala je ona.
Novinarska hreabrost
Na uručenju nagrade „Milan Pantić“ laureatima, Ratko Dmitrović je obrazložio da su se oni naročito pokazali u izveštavanju o poplavama. - Do sada je važilo nepisano pravilo da foto-reporter ne može da dobije nagradu. Ovom prilikom su, međutim, oni bili u još težoj poziciji od novinara, jer su odlazili i na najrizičnije lokacije i ulazili u vodu do ramena kako bi došli do tako značajnog dokumenta kao što je dobra fotografija. Koleginica Babović je takođe ulazila u veoma rizične situacije, sada kao i u svom prethodnom radu - kazao je Dmitrović.