Vremenom smo stekli iskustvo, savladali sudsku terminologiju, NUNS i Lokal pres angažovali su adekvatnu pravnu pomoć. Kao česti klijenti na sudu, kod advokata koje smo sretali u sudu stekli smo status „kolega“. Vremenom su se i sudije edukovale i pomalo reformisale, sve o našem trošku, naravno.
A zašto su nas tužili. Pa, zato što smo pomislili da u našim malim lokalnim sredinama imamo pravo i profesionalnu obavezu da objavimo šta lokalna vlast i lokalni moćnik rade. A oni su mislili da imaju pravo da rade šta god hoće.
*Da li je pokrenut bilo kakav sudski ili bar istražni postupak?
Nije pokretan sudski ili istražni postupak
*Jeste li informisani o sudbini procesa-prijave i kako? Kakav je efekat?
Policijska uprava je nakon saopštenja NUNS-a i UNS-a izdala saopštenje u kojem navodi da je reč o nesporazumu oko procene broja građana koji su se okupili ispred zgrade Saobraćajne policije da daju podršku policajcima u štrajku. Efekat: sutradan i par sledećih dana rapidno je rastao broj građana koji su se okupljali dok je trajao štrajk.
*Jesu li napadi-pretnje-pritisci bili ponovljeni i nakon što je slučaj postao javan, i kako? Šta se dogodilo sa napadačima, ako se bilo šta dogodilo?
Nije bilo napada.
*Koliko je taj napad-pretnja-pritisak uticao na vaš dalji rad?
Već smo oguglali na takve pritiske.
*Smatrate li adekvatnom reakcije novinarskih udruženja?
Reakcija je bila adekvatna i pravovremena, a pokazalo se i da je imala efekta jer je PU odmah reagovala pravdanjem.
*Šta bi trebalo promeniti u delovanju NUNS-a (NDNV-a) da zaštita novinara i drugih medijskih poslenika bude efikasnija?
U svim dosadašnjim slučajevima, osim onih ekstremnih (ubistva i hapšenja novinara) delovanje NUNS-a i NDNV-a bilo je pravovremeno, dobro osmišljeno i efikasno. Za zaštitu novinara i prevenciju ekstremnih situacija potrebno je razraditi druge metode reagovanja (dizanje galame na višem nivou, internacionalizacija slučaja, protestna okupljanja, konstantni pritisak na vlast, apelovanje na solidarnost novinara, pritisak na glavne urednike da se slučaj kontinuirano prati u medijima...).
*Želite li status službenog lica?
Novinari, snimatelji i fotoreporteri apsolutno treba da dobiju status službenog lica.
*Da li se vaš lični odnos prema "slučajevima" drugih kolega promenio. Iskazujete li i ličnu solidarnost ili očekujete da to u vaše ime učini NUNS?
Solidarnost mora biti kolegijalna, pojedinačna i preko NUNS-a (i NDNV-a) istovremeno.
*Da ste u prilici da sada odlučujete o profesiji, da li biste opet bili novinar? Zašto?
Sigurno NE, sigurno ne bih odlučio da se ovim bavim, ali ne iz razloga (ne)bezbednosti novinara ili zbog pretnji i tužbi koje dobijamo. Ne bih zato što je profesija toliko „potonula“, što se novinarstvom danas bavi ko god hoće, bez ikakvih stručnih kvalifikacija, bez znanja. I oni nepismeni i polupismeni i svadbarski snimatelji i oni sa nesvršenom osnovnom školom. I što su takvi angažovani kao dopisnici novinskih agencija i medija sa nacionalnom frekvencijom i distribucijom. I što je većini glavnih urednika velikih medija, pisanih i elektronskih, Kodeks novinara poslednja rupa na svirali i što se profesija toliko srozala i postala promiskuitetna da je vlast prezire, društvo ne ceni, pojedini brukaju autocenzurom i ulizavanjem vlasti, a nas šaka jada stidi se svega toga.