Prateći aparat RDB zloupotrebljen za ubistvo Ćuruvije

Prvi načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) posle 5. oktobra Goran Petrović rekao je na procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu da nema nikakvu dilemu da je deo Službe državne bezbednosti zloupotrebljen za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

„Ako neko treba da iz minuta u minut zna kad će Slavko Ćuruvija da bude u blizini svoje kuće, to je za mene snažna indicija da je ta informacija bila potrebna onome ko će da ubije Ćuruviju“, rekao je Petrović navodeći da je Deveto odeljenje zloupotrebljeno od tadašnjeg načelnika CRDB Beograd Milana Radonjića i tadašnjeg načelnika Resora DB Radomira Markovića, sada optuženih za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

„Deveto odeljenje, koje se bavi primenom mere tajnog praćenja, bilo je zloupotrebljeno u tom zločinu. Ti ljudi su bili šokirani kad su po završetku posla došli kući i na vestima videli šta se desilo“, rekao je u neometanom izlaganju Petrović i više puta tokom celodnevnog saslušanja ponovio ovaj iskaz, pozivajući se na stotine izjava koje su dali pripadnici RDB.

Na pitanja da li za to što tvrdi ima neke dokaze, on je rekao da neposrednih dokaza o tome ko je naručilac i izvršilac ubistva ni danas nema, ali da činjenica da je u drugim slučajevima (ubistvo na Ibarskoj magistrali, atentat na Vuka Draškovića u Budvi) Služba najpre pratila, da bi potom lica povezana sa RDB-om učestvovali u zločinima, predstavlja jasnu indiciju da je i u slučaju Ćuruvije ta matrica ponovljena.

„Nikada nisam čuo da je neko praćen iz minuta u minut“

„Manjina iz Službe je svesno učestvovala u tim zločinima“, ponovio je nekoliko puta bivši načelnik RDB. „Ako je neko pokušao da ubije Vuka Draškovića u Budvi, a pre toga poslao pripadnike Službe da slikaju njegovu kuću, ako su onda lica povezana sa Službom pokušala da izvrše to ubistvo – za mene to nije slučajno.“

On je istakao da za 15 godina iskustva rada u Službi, kao i poznavanja rada RDB, nikada nije ni video ni čuo, ni dobio nalog ili znao da je neki drugi kolega dobio zahtev operativca da se iz minuta u minut javlja kretanje osobe koja se prati kao što je to bilo u slučaju praćenja Slavka Ćuruvije.

„Atipično praćenje se desilo i u slučaju Ibarske magistrale, kada se od pripadnika Službe tražilo da javljaju gde ko sedi u automobilu“, rekao je Petrović, podvlačeći da zahtevi za takvom vrstom informacija nisu vodili nijednoj drugoj aktivnosti Službe već ubistvu. Ovaj navod je optuženi Radomir Marković osporavao, rekavši da su takvi detalji najbitniji tokom operativnih akcija.

Još jedan detalj iz izjave radnika RDB naveo je Petrović kao potpuno atipičan, a desio se na dan ubistva Slavka Ćuruvije.

„U ekipi za praćenje bio je i kolega koji je počeo da radi tek dve-tri nedelje ranije. On nikad ranije nije čuo šifru 534, koja znači prekid posla, i zato je malo zaostao za ostalima u povlačenju, da bi uskoro dobio obaveštenje od organizatora praćenja koje je glasilo: ‘Beži! Sklanjaj se! Prekidaj!’ što je svojevrsni presedan. U 15 godina dugoj karijeri nisam čuo da se tako nešto desilo“, rekao je Petrović.

On je takođe rekao da je uobičajena praksa da oni koji prate osobu izveste operativca u centrali najviše dva puta dnevno.

„Zahtev da se izveštava iz minuta u minut o kretanju Slavka Ćuruvije ili o tome gde ko sedi u automobilu u slučaju Ibarske magistrale, za mene je veoma ozbiljna indicija da je praćenje primenjivano iz drugih razloga, za ubistvo.“

„Deveto odeljenje, koje se bavi primenom mere tajnog praćenja, bilo je zloupotrebljeno u tom zločinu. Ti ljudi su bili šokirani kad su po završetku posla došli kući i na vestima videli šta se desilo“

Optuženi Ratko Romić predočio je Petroviću izjave tri svedoka iz Devetog odeljenja RDB-a, koji su pratili Ćuruviju, koje govore o tome da niko od njih nije čuo naredbu „Beži! Sklanjaj se! Prekidaj!“, već su na drugi način prekinuli praćenje novinara neposredno pre ubistva.

Petrović je, međutim, ostao pri svom iskazu, rekavši da to nije čudno, imajući u vidu da Romić citira izjave iz istrage 2007. godine. Dodao je da je obaveštavan o izjavama koje su uzimane u vreme kada je on bio načelnik RDB – 2001. godine i da je siguran da je su te izjave, koje nisu u sudskim spisima u ovom procesu, verodostojnije.

„Treba imati u vidu da su posle mene na čelo Službe došli ljudi takvog političkog svetonazora, koji su želeli da izbrišu sve ono što smo mi uradili, koji su bili protiv hapšenja kriminalaca i slanja u Hag“, rekao je Petrović objašnjavaju zašto ga ne čudi da su izjave svedoka iz Službe 2007. bile drugačije.

On je naglasio da je po preuzimanju funkcije načelnika Resora državne bezbednosti u januaru 2001. godine, od sada okrivljenog Radomira Markovića, želeo da skine hipoteku sa pripadnika RDB.

On je ponovio da smatra da  99,99 odsto pripadnika RDB nema nikakve veze sa zločinima koji su počinjeni (ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, pokušaji ubistva Vuka Draškovića u Budvi i na Ibarskoj magistrali, kada su stradala četvorica pripadnika SPO, ubistvo Ivana Stambolića na Fruškoj gori…) ali da je jedan deo nesvesno, a manji deo svesno učestvovao u tim zločinima.

Dokumentacija uništavana po zakonu

Tokom unakrsnog ispitivanja tužioca i advokata odbrane, saznalo se da je Goran Petrović u Službi od 1986. godine, a da je u vreme ubistva Slavka Ćuruvije bio pripadnik Drugog odeljenja, koje se bavilo kontraobaveštajnim radom, da je rukovodio takozvanom „američkom grupom“ (kontraobaveštajna delatnost prema zapadnim državama), ali da njegova grupa u to vreme nije prisluškivala Slavka Ćuruviju. Podsetimo, okrivljeni u ovom procesu tvrde da je Slavko Ćuruvija operativno obrađivan kao osoba koja ima kontakte sa američkom ambasadom.

„Ako neko treba da iz minuta u minut zna kad će Slavko Ćuruvija da bude u blizini svoje kuće, to je za mene snažna indicija da je ta informacija bila potrebna onome ko će da ubije Ćuruviju“

 

Petrović nije isključio mogućnost da je Ćuruviju obrađivalo Treće odeljenje, koje se bavilo unutrašnjim neprijateljima, ili neki od 17 beogradskih detašmana, ali da „američka grupa“ Drugog odeljenja CRDB Beograd nije pratila kasnije ubijenog novinara i da ne zna ko je Daglas Dejvison (službenik američke ambasade sa kojim se, prema tvrdnjama okrivljenih, Ćuruvija viđao).

Na pitanja Vladimira Marinkova, advokata optuženog Radeta Markovića, o uništavanju dokumentacije od 5. oktobra 2000. do kraja januara 2001. kada je preuzeo dužnost načelnika RDB od Radomira Markovića, Petrović je svedočio da „nisu gorele lomače u RDB“, kao što se to pričalo u javnosti, odnosno da nije bilo uništavanja dokumentacije RDB i da je ono što je uništeno, prema njegovim uvidima, uništeno u skladu sa zakonom.

Posredna, neposredna saznanja i operativni podaci

Na insistiranje advokata Stevana Protića, branioca Miroslava Kuraka, da odgovori na pitanje o tome da li ima neposrednih ili posrednih saznanja o tome ko je naložio, organizovao i izvršio ubistvo novinara Slavka Ćuruvije (što je pitanje koje advokat Protić najčešće postavlja svedocima tužilaštva i na koje dobija uvek isti odgovor – ne), Goran Petrović je odgovorio da je RDB skupila mnogo operativnih podataka i saznaja koji su upućivali na to da bi ubice mogle da budu Miroslav Kurak, Luka Pejović ili Zoran Ristanović Prika. Petrović je rekao da je održano i više sastanaka sa nadležnim tužiocima radi procene šta je od prikupljenih podataka moguće iskoristiti za krivične prijave bilo protiv NN lica ili protiv saučesnika i pomagača.

Primedbe na iskaz Zorana Stijovića

Pre saslušanja Gorana Petrovića, primedbe na svedočenje Zorana Stijovića, nekadašnjeg pomoćnika načelnika CRDB Beograd, imali su svi advokati odbrane i okrivljeni. Vladimir Marinkov je rekao da je Stijović u svom iskazu bio maliciozan i kontradiktoran, advokat Zora Dobričanin Nikodinović je rekla da je Stijović pričao „lovačke priče“ za javnost i novinske stupce, da je „izmišljao da bi dao sebi na važnosti“, advokat Stevan Protić je primetio da Stijović nije znao ništa da kaže o tome ko je organizovao i izvršio ubistvo Slavka Ćuruvije. Okrivljeni Radomir Marković je ponovio da je dokumentacija u RDB uništavana po zakonu i nikako drugačije (Stijović je tvrdio suprotno i rekao da je dosije „Ćuran“ takođe očišćen), Milan Radonjić je osporavao osnovne kompetencije Stijovića za posao koji je obavljao, dok je Ratko Romić izjavio da je Stijovićevo svedočenje plod njegovog 14 godina dugog spora sa RDB, te da je smenjen, da mu je oduzeto ovlašćenje i oružje zbog stanja paranoje.