Novinarka Politike Ljiljana Milisavljević osudjena je za uvredu aktivistkinje za ljudska prava Nataše Kandić u članku objavljenom u tom listu u septembru 2003. godine.
U to vreme je vladao je visok stepen animoziteta prema Nataši Kandić zbog njenog učešća u istraživanju zločina koje su počinile srpske snage tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji i zato što je ona bila jedna od najglasnijih zagovornika pune saradnje sa Haškim tribunalom.
Posle objavljivanja članka Nataša Kandić je pokrenula privatnu tužbu protiv Ljiljane Milisavljević, navodeći da je članak napisan sa ciljem da je prikaže kao izdajnika Srbije.
Sporna fraza bila je “Kandić je nazivana vešticom i prostitutkom” što je preneto iz pisanja jednog drugog novinara ali Milisavlljević nije stavila znake navoda. Srpski sud je naveo da time što nije tu spornu rečenicu u članku stavila pod znake navoda novinarka prećutno prihvatila te reči kao da su njene i proglasio Milisavljević krivom za krivično delo uvrede i uputio joj sudsko upozorenje.
Novinarka se na presudu žalila evropskom sudu 13. decembra 2006, navodeći da je zbog presude dobila otkaz iz Politike.
Evropski sud je posle 11 godina ocenio da je sud Srbije imao “neproporcionalnu reakciju” i da je prekršio član 10 o slobodi izražavanja Evropske konvencije o ljudskim pravima. Odluku je jednoglasno donelo sedam sudija, koji su odredili da Srbija treba da plati Milisavljević 500 evra na ime nadoknade moralne štete i 386 evra za troškve.
Sudije evropskog suda su navele da inkriminisana fraza dolazi iz članka koji je napisao drugi novinar i da je bilo očigledno čak i bez znakova navoda da te reči ne odražavaju lično mišljenje Ljiljane Milisavljević. Oni su pored toga izrazili žaljenje što sud nije imao u vidu opšti kontekst članka koji jasno ukazuje da su mišljenja o Nataši Kandić bila podeljena.
Oni su napisali u presudi da se “Kandić, kao aktivistkinja za ljudska prava i javna ličnost neizbežno i svesno izložila sudu javnosti i da bi trebalo prema tome da pokaže veću toleranciju” jer krivična osuda Milisavljević može da odvrati druge novinare od toga da doprinose javnoj raspravi u pitanjima koja se odnose na život i na zajednicu.