Milanović kaže da je „Poskok“, specijalna radna grupa osnovana sa ciljem da se rasvetle ubistvo Ćuruvije, Ivana Stambolića i atentat na Ibarskoj magistrali, formiran na njegovu inicijativu, ali se on tamo zadržao kratko (od novembra 2000. do marta ili aprila 2001. godine), jer je „sklonjen odatle“.
„Radio sam na slučaju otmice u Vojvodini. Otmičar je bio Zoran Popović, koji je ubijen pre par godina u Južnoj Americi. Tokom razgovora s njim, dobio sam informaciju o tome da su eventualni izvršioci ili logistika pri izvršenju ubistva Slavka Ćuruvije bili ljudi iz JSO-a, Zoran Pavković Kik i Dejan Žarković“, rekao je Milanović.
Hteo je, kaže, da njih dvojicu dovede na ispitivanje preko Milorada Ulemeka Legije, komandanta Jedinice za specijalne operacije, zbog čega je, kako se seća, razgovarao s njim u nedelju, u 13 sati.
Dogovorili su se da Legija dovede Pavkovića i Žarkovića na razgovor u ponedeljak, ali je već u 16 sati istog dana Milanović pozvan u MUP, gde mu je rečeno da je „uznemirio Jedinicu“.
„Od ponedeljka do petka se nije dešavalo ništa, a u petak sam dobio rešenje o premeštaju, koje mi je po odluci Sretena Lukića (u to vreme general-pukovnik, pomoćnik ministra policije, osuđen u Hagu za ratne zločine, prim. nov.) uručio načelnik ‘Poskoka’ Mile Novaković. Tu je bio i ministar (Dušan Mihajlović, prim. nov.). Novaković je održao govor pred svima, pohvalno se izrazio o mom radu i rekao da sam sklonjen. Premešten sam iz Republičkog MUP-a u Odeljenje za strance Gradskog SUP-a. Onima koji su ostali u ‘Poskoku’ bilo je zabranjeno da imaju bilo kakav kontakt sa mnom, tako da nisam upoznat s njihovim daljim radom“, rekao je Milanović.
Milanović je posvedočio i da je informacija o mogućoj umešanosti pripadnika JSO u ubistvo Ćuruvije, koju je trebalo proveriti, bila prva i jedina informacija do koje je došao „Poskok“, da je napisana i zavedena.
Međutim, kaže da, kako je čuo, nje više nema.
„Operativni rad Dragana Karleuše bio je i ostao nula“
Milanović kaže da je on predložio Miletu Novakoviću da formiraju „Poskok“, ali pošto, kaže, nije imao želje da ide na kolegijume i da se bavi administracijom, formalni načelnik je bio Novaković.
„Ja sam postao operativni izvršilac, tako da sam bio upoznat sa svim krivičnim delima na kojima se radilo (Ćuruvija, Stambolić, Ibarska) i koordinisao sam rad“, kaže ovaj operativac.
Formalno je bio zadužen za Ibarsku magistralu, dok je šef radne grupe za istragu o ubistvu Ivana Stambolića bio Gvozden Gagić, dok je Dragan Karleuša radio na ubistvu Slavka Ćuruvije.
„Karleuša je sticajem okolnosti ostao u ‘Poskoku’, na molbu Novakovića, jer je bio u dobrim odnosima s njim. Dobio je na značaju i jer ga je ministar Mihajlović iz privatnih razloga stavio opet na to mesto, a svi smo bili iznenađeni time, jer je njegov operativni rad bio i ostao nula“, kaže Milanović.
Lukić pred ministrom: Ne trči, pazi šta pričaš
Ljubiša Milanović objašnjava da su svi šefovi radnih grupa svake nedelje imali kolegijume sa ministrom Dušanom Mihajlovićem, koga su informisali o tome dokle se stiglo u svakoj od istraga.
„Kada sam ja rekao da sam došao do saznanja ko je vozač kamiona i ko ga je isterao na Ibarsku magistralu, direktno mi se obratio Lukić rečima da ne trčim, da ne izlećem i da vodim računa šta pričam. U tom trenutku, to je izgledalo kao pretnja“, rekao je Milanović
Na pitanje da li je i Dragan Karleuša davao neke informacije ministru na tim kolegijumima, Milanović je odgovorio da dok je on bio prisutan na kolegijumima, nije bilo informacija o ubistvu Slavka Ćuruvije.
„To je išlo ovako – ministar pita Karleušu: ‘Kapetane, šta imate?’, ovaj krene da priča, ministar odmahne rukom i ide dalje“, svedoči Milanović.
Pošto je i Milanović referisao ministru kao šef operativne grupe koja je radila na rešavanju atentata na Ibarskoj magistrali, na jednom kolegijumu mu je Lukić „zapretio“.
„Kada sam ja rekao da sam došao do saznanja ko je vozač kamiona i ko ga je isterao na Ibarsku magistralu, direktno mi se obratio Lukić rečima da ne trčim, da ne izlećem i da vodim računa šta pričam. U tom trenutku, to je izgledalo kao pretnja“, rekao je Milanović.
Kesić: Ne sećam se
Na današnjem ročištu svedočio je i Zlatko Kesić, nekadašnji pripadnik „Poskoka“, koji je radio na rešavanju ubistva Slavka Ćuruvije. On je potvrdio navode mnogih drugih svedoka da su pokušali da saslušaju pripadnike Državne bezbednosti koji su pratili Ćuruviju, ali da im to nije dozvoljeno.
Nije znao da kaže ko i zbog čega to nije dozvolio. Dobili su samo njihove pisane izjave koje su analizirali, međutim, prema njegovim rečima, u njima nije bilo bogzna šta, „što je i logično jer su sami sebi uzimali izjave“.
U nedelju u podne su se dogovorili da Legija dovede Pavkovića i Žarkovića na razgovor u ponedeljak, ali je već u 16 sati istog dana Milanović pozvan u MUP, gde mu je rečeno da je „uznemirio Jedinicu“
Kesić je u svom svedočenju bio prilično štur i uglavnom se mnogo toga nije sećao.
Rekao je da se tokom istrage sastao sa Momirom Gavrilovićem (kasnije ubijeni operativac RDB-a), da se u tom razgovoru kao potencijalni ubica nije pominjao pripadnik podzemlja Luka Pejović (takođe ubijen) i da se ne seća da li je tom prilikom sačinjena službena beleška.
Kao i nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović, Kesić je potvrdio njihov sastanak sa bivšim pripadnikom Službe Markom Žarkovićem, ali je za razliku od Milovića rekao da je Žarković negirao vezu sa belim golfom koji je navodno viđen blizu mestu ubistva.
Kada mu je predočena izjava Rodoljuba Milovića u kojoj on kaže da im je Žarković potvrdio da je vozio beli golf, Kesić je rekao da se toga ne seća.
Prema njegovim rečima, dok je radio na slučaju, nije imao informaciju o tome da su se sada optuženi povezivali sa ubistvom Slavka Ćuruvije.
Očekuje se da sutra svedoče bivši ministar policije Dušan Mihajlović i Dejan Nikolić.
SVEDOK ODBRANE ILI OPTUŽBE?
Na pitanje da prokomentariše svedočenje Ljubiše Milanovića koji je govorio o mogućim učesnicima ubistva koji se ne spominju u optužnici, Slobodan Ružić, zastupnik Jelene i Radeta Ćuruvije, kaže da mu se čini da to svedočenje ide u pravcu poremećenih međuljudskih odnosa u MUP-u Srbije.
„Ne bih rekao da ovo svedočenje ima neki poseban značaj, posebno zbog toga što je cilj odbrane da tim nabrajanjem raznih imena ljudi koji nisu više živi skreće pažnju sa glavne teme – a to je utvrđivanje odgovornosti ovih lica protiv kojih se postupak i vodi“, kaže Ružić.
S druge strane, advokat optuženih Zora Dobričanin Nikodinović kaže da je značaj ovog svedočenja veliki „ne samo za odbranu već i za istinu“.
„Moje pitanje svim pripadnicima ‘Poskoka’ bilo je upravo to: Da li je neko nastavio da radi na proveri podataka do kojih je došao i zbog kojih je smenjen Ljuba Milanović? Odgovor je bio ne. Meni kao braniocu cilj je da se utvrdi istina, jer znam da je istina jednako sloboda mojih klijenata“, ističe Zora Dobričanin Nikodinović.