Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, samo u ovoj godini dogodila su se 53 napada na novinare, od toga osam fizičkih, jedan napad na imovinu, 22 pritiska i 22 verbalne pretnje.
Ove nedelje je, više od godinu dana nakon što je direktor televizije N1 Jugoslav Ćosić podneo policiji dve krivične prijave zbog pretnji koje je na društvenim mrežama dobilo dvoje novinara naše kuće, a iz tužilaštva je stigao odgovor da je jedna od prijava odbačena, jer nema osnovane sumnje da je prijavljeni izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti.
Nezavisno udruženje novinara Srbije obavestilo je i da je u septembru Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal o pretnjama koje su putem društvenih mreža upućene novinarima Nedimu Sejdinoviću i Slobodanu Georgievu.
Govoreći o tome, Sejdinović kaže da je bio na razgovoru u MUP-u, u Odeljenju za visokotehnološki kriminal gde je ostavio podatke o pretnjama. Oni su sastavili prijavu koju su prosledili Tužilaštvu, a do sada ništa ne znam o tome, kaže. Ističe da to nije prvi put da udruženje na čijem je čelu i novinari dobijaju pretnje, i da epiloga nije bilo.
"Očigledno da nedostaje politička volja da se te stvari procesuiraju", ocenjuje.
Ja sam u jednom kratkom vremenu dobio veliki broj pretnji, Dinko Gruhonjić i ja, da ćemo mrtvi zajedno sa svojim porodicama plutati Dunavom i to smo takođe prijavili policiji i takođe nema nikakvih reakcija do sada, dodaje Sejdinović.
Mi kao udruženje, i naš portal Autonomija, često smo na udaru pretnji, spakujemo ih na kraju meseca i upoznamo s njima policiju, dodaje. Kaže da osim toga što im se tužilaštvo jednom prilikom zahvalilo, nije bilo drugih informacija odatle.
On ocenjuje da država ne pokazuje da želi da zaštiti novinare, naročito one koji su kontrolori vlasti. "S druge strane, efikasnost je izuzetna kad su na meti pretnji predstavnici državnih organa", zapaža.
Atmosfera u kojoj mi živimo je veoma pogodna za pretnje, a i to što se pretnje na novinare ne sankcionišu, time se šalje poruka da je to nešto što je društveno prihvatljivo, navodi Sejdinović.
Ulogu u tome, prema njegovom mišljenju, ima i vlast.
"Neko od predstavnika vlasti targetira i prepozna nekog novinara i neki medij i označi ga kao neprijatelja društva... Zatim, tabloidi bliski vlasti vrše napad na tog nekog novinara, dezavuišu ga, proglašavaju ga za neprijatelja i stranog plaćenika... I onda sledi jedna kanonada i eskalacija pretnji koje novinari dobijaju preko društvenih mreža... Ako vidimo kako ta procedura funkcioniše, mi možemo, sasvim opravdano, da posumnjamo da država stoji iza tih pretnji novinarima. Odnosno ona bi morala da nas uveri da to nije tako", kaže Sejdinović.
Kako naglašava, trebalo bi oni lično (vlast) da odustanu od toga da prozivaju novinare i medije, jer se bukvalno svakodnevno predstavnici vlasti, pa i premijer Vučić, obrušavaju na novinare i medijske radnike.
Sejdinović kaže da svaki državnik treba da shvati da se svako društvo u kom se preti novinarima nalazi na ivici provalije, i da se eskalacija nasilja pretvara u realnost.
"Neke kolege ne žele ni javno da saopštavaju da su na meti pretnji, verujući da ne postoji mehanizam koji će da ih štiti", naveo je i dodao da se on zalaže za to da se takve stvari prijave.
U svom najnovijem izveštaju EU je prepoznala da su novinari u Srbiji ugroženi, ističe.
Novinarska udruženja su bila spremna da potpišu prethodni memorandum EU, ali nacrt sporazuma koji je vlast ponudila je bio potpuno neprihvatljiv, kaže Sejdinović. Mi smo odlučili da, zajedno sa ekspertima i međunarodnim agencijama, napravimo naš nacrt i uputili smo ga državi u aprilu, ali odgovora do sada nema, naveo je.
"Sumnjam da vlast šalje signal da se prijavama ne posvećuje pažnja"
Direktor televizije N1 Jugoslav Ćosić podneo policiji dve krivične prijave zbog pretnji koje je na društvenim mrežama dobilo dvoje novinara naše kuće. To se desilo pre godinu dana. Sada smo dobili odgovor iz Tužilaštva da je jedna odbačena. Za drugu još čekamo odgovor Tužilaštva, a u njoj se navodi "kad bude došlo plaćanje računa izdajnika prvi ćete osetiti osvetu pravih srba", pa se dalje pominju i klanje i psovke.
Na pitanje da li ima utisak da neko ozbiljno radi na tim prijavama, Sejdinović odgovara: apsolutno ne.
Dodao je da sumnja da su za to nadležni dobili signal od strane vlasti da se tome ne posvećuje pažnja.
"O tome ne možemo sa sigurnošću govoriti, ali ako imamo slučaj koji se neprestano ponavlja, sa istim posledicama, onda zaista možemo da posumnjamo u to... Jer ako mi imamo dobru komunikaciju sa inspektorima na nižim nivoima, inspektorima koji zaprime naš slučaj, s kojima komuniciramo i kad taj slučaj dođe na neku višu razinu bude stavljen u neku fioku, možemo posumnjati da postoji neki signal da se na tim slučajevima ne radi ili je u pitanju posledica potpune neefikasnosti države", ocenjuje.
Sejdinović kaže da novinari imaju potpuno pravo da se plaše da će te pretnje smrću da se u nekom obliku realizuju, jer smo država u kojoj su tri novinara stradala, a veliki broj njih je fizički napadan. I država na sve moguće načine kada kvalifikuje to delo, izbegava to da kvalifikuje kao ugrožavanje sigurnosti, naglasio je.
"Živimo u atmosferi mržnje i straha, ukoliko mediji bliski vlasti svakodnevno prozivaju, targetiraju i upotrebljavaju govor mržnje protiv kritičara vlasti, mi možemo da i ovo neefikasno pravosuđe da smatramo delom te kampanje. Zašto bi to bilo neobično kada vidimo na naše oči da se institucije sistema svakodnevno zloupotrebljavaju... Kada vidimo da se policija svakodnevno stavlja u partijsku funkciju i slično... Ako živimo u takvom društvu, zašto ne bismo i pomislili da su pretnje novinarima deo kampanje zastrašivanja koja traje godinama", kaže Sejdinović.
Kad bi se građani potrudili da shvate i shvatili da su mediji kotrolori vlasti, i da su profesionalni mediji saradnici građana, shvatili bi da je svaka pretnja novinarima pretnja i za njih same i za celo društvo, rekao je. I da shvate da u društvu u kom dominira strah, nema napretka ni na jednom polju, pa i na ekonomskom, zaključio je.