Prethodno je Dušan Bajatović u uvodnom izlaganju optužio redakciju Insajdera, koju je sve vreme nazivao Autsajder, da vodi kampanju protiv, kako je rekao, gasa kao energenta i da to novinari rade zbog donacija.
Novinarka Insajdera posle ovih opužbi pitala je Bajatovića da li je takva diskreditacija njegov pokušaj da umanji značaj pitanja kako je novac građana Srbije potrošen, na šta je direktor Srbija gasa odgovorio kontrapitanjem: Koliko košta obezbeđenje policije koje ima Brankica Stanković.
Ekipa Insajdera je posle toga saopštila da napušta konferenciju za novinare zbog neprimerenog ponašanja Dušana Bajatovića. Novinari ostalih redakcija ostali su na konferenciji i nastavili da postavljaju pitanja.
Kako je kontrolisan novac potrošen za Južni tok?
Zbog izgradnje srpske deonice gasovoda Južni tok uspostavljen je komplikovani poslovni model, čiji je najveći problem to što je gotovo nemoguće kontrolisati trošenje novca građana Srbije.
Koliko je važno da javnost dobije detaljno objašnjenje o načinu trošenja novca pokazuje nekoliko primera neobičnih izdataka prikazanih u, za sada jedinom, javno objavljenom finansijskom izveštaju firme Južni tok formirane u Srbiji.
Tako se navodi da je firma Južni tok na lizing uzela audi A8, tada najskuplji model audija na tržištu, koji ukupno košta 108 hiljada evra, da zakup poslovnog prostora plaća 11 hiljada evra mesečno, da je i pre početka gradnje gasovoda preduzeće trošilo na reklamu, propagandu, donacije.
Vlada Srbije više od dvadeset dana ne dostavlja odgovore na pitanja koliko smo tačno uložili za Južni toki na šta je novac potrošen. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović uz uopštene odgovore, odbija da da konkretne odgovore uz konstataciju da je firma Južni tok privatno preduzeće čije poslovanje kontrolišu njeni akcionari.
Javnost je od radova na Južnom toku praktično videla samo simbolično zavarivanje jedne cevi, pa ispada da je samo na pripremne radove potrošeno oko 30 miliona evra.Dušan Bajatović uplatu od 17,8 miliona evra iz matične firme za Južni tok u Švajcarskoj na račun ćerke firme u Srbiji skoro dva meseca posle obustave celog projekta Južni tok objasnio je plaćanjem obaveza preuzetih pre obustave projekta. Istu pretpostavku je iznela i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.
Istovremeno i Zorana Mihajlović i Dušan Bajatović navode da je država kontrolisala kako je potrošeno 30 miliona evra. Za javnost je međutim najveći broj ugovora u vezi sa ovim projektom, ali i celo poslovanje firmi osnovanih radi izgradnje Južnog toka, od početka ulaganja u rusko-srpski deo gasovoda poslovna tajna.
Sve je više primera zajedničkog ulaganja države i stranog investitora, u kojem je država manjinski partner. Po pravilu su ovi poslovi obavijeni tajnom, iako država ulaže novac svih građana. Kakav je tačno mehanizam kontrole trošenja novca država uspostavila, da li kontrola zaista postoji, javnosti je takođe nepoznato.