Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je juče nacrt rezolucije o Srbiji u kojoj se izražava zabrinutost zbog odsustva napretka kada je reč o slobodi izražavanja i medijskih sloboda.
U nacrtu rezolucije, o kojoj će EP raspravljati i glasati 3. i 4. februara, naglašava se „uzemirenost zbog nasilja nad novinarima u obavljanju njihove profesije“.
- Pozivamo vlasti u Srbiji da istraže napade na novinare i ponovo podvlačimo da se mora obezbediti potpuna primena novih zakona o medijima, što se naročito odnosi na uvid u vlasništvo i finansiranje medija - ključne su primedbe ovog dokumenta.
U amandmanima koji će biti ugrađeni u nacrt rezolucije izražava se „zabrinutost zbog nedoslednog sprovođenja budžetskog zakona i političkog uplitanja u nezavisnost medija“, stoji u dokumentu.
Dejvid Mekalister, izvestilac EP za Srbiju, pozdravio je usvajanje nacrta rezolucije.
- Ovom odlukom pokazalo se da velika većina članova EP podržava Srbiju na njenom evropskom putu - rekao je Mekalister, podsećajući da je odluka doneta sa 50 glasova za, dva glasa protiv i četiri uzdržana.
U predlogu rezolucije o Srbiji traži se da se što pre otvore ključna poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu s Evropskom unijom.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije ističe da se izveštaj odnosi na prošlu godinu, a svedoci smo toga da ministri poput Nebojše Stefanovića daju skandalozne izjave.
- Ovakvi izveštaji evropskih institucija ozbiljan su problem za Vladu, naročito jer nam predstoje i vanredni parlamentarni izbori. Suština i glavni problem vlade Aleksandra Vučića je što ne shvata da kritika nije napad, da ukrupnjavanje opozicije nije nedemokratski proces. To nije rušenje vlasti, već jedna potpuno normalna stvar u svakom iole demokratskom društvu - naglasila je Milićeva.
Preporuka
POJAČATI BORBU PROTIV KORUPCIJE
Srpske vlasti, kako se navodi u izveštaju, treba da „udvostruče napore u bori protiv organizovanog kriminala, što mora da urodi konačnim presudama, što je i predviđeno akcionim planom za poglavlje 24“. Evropski parlamentarci odaju priznanje Srbiji za konstruktivan pristup rešavanju imigracione krize, ali i „pozivaju Srbiju da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku usaglase s politikom Unije, uključujući politiku prema Rusiji“.