Kada je reč o slobodi medija, u izveštaju se ocenjuje da su novinari u Srbiji izloženi napadima, pretnjama, uznemiravanju, zastrašivanju, tužbama i političkim i drugim ometanjima.
HRW kao primer navodi da je nezavisna Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) bila izložena kritikama vlade i premijera Aleksandra Vučića koji ih je optužio da lažu i da primaju novac od EU kako bi diskreditovali srpsku vladu. Kritike su usledile pošto je BIRN objavio istraživački tekst u kojem se vlast optužuje za korupciju, nakon čega je nekoliko provladinih medija pokrenulo prikrivenu kampanju protiv BIRN-a.
U neprijateljskom okruženju tokom 2015. radili su i aktivisti organizacija za zaštitu ljudskih prava, ocenio je HRW i naveo da su organizatori beogradske Parade ponosa bili izloženi pretnjama, ali da je parada održana uz učešće više zvaničnika, jake mere bezbednosti i obećanja da se nasilje neće tolerisati.
U delu izveštaja o Srbiji, HRW navodi i prikrivenu kampanju protiv ombudsmana Saše Jankovića koja je usledila nakon tužbe ombudsmana protiv dva vojna policajca zbog napada na žandarmeriju tokom Parade ponosa 2014. Vojni policajci su bili u pratnji braće premijera Srbije i gradonačelnika Beograda.
Masovan priliv izbeglica i migranata bio je jedan od najvećih izazova za Srbiju tokom 2015, ocenio je HRW ističući da je broj registrovanih izbeglica u prvih sedam meseci bio 10 puta veći nego prethodne godine, dok preciznih podataka o broju neregistrovanih tražilaca azila i migranata nije poznat.
U izveštaju se navodi da su kapaciteti za smeštaj izbeglica u Srbiji ograničeni, a procedure za dobijanje azila neadekvatne, da ima kredibilnih izveštaja o policijskim zloupotrebama i iznuđivanjima, kao i da je veoma malom broju migranata u Srbiji odobren izbeglički status ili pomoć.
Navodeći da je tokom prvih sedam meseci 2015. UNHCR registrovao 4.112 dece bez pratnje mahom iz Avganistana i Sirije, HRW ističe i da Srbija nema odgovarajuće procedure za utvrđivanje uzrasta dece bez pratnje čime se starija deca izlažu riziku da budu tretirana kao odrasli i da ostanu bez specijalne zaštite.
U izveštaju se ocenjuje i da je Srbija slabo napredovala i u pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i raseljene tokom ratova na Balkanu i iznose podaci UNHCR-a da u Srbiji ima 35.732 izbeglica, mahom i Hrvatske i 203.140 raseljenih sa Kosova.
U izveštaju HRW ocenjuje da procesuiranje ratnih zločina otežavaju nedostatak podrške vlasti i slabi mehanizmi zaštite svedoka i dodaje da je malo visokorangiranih vojnih i civilnih zvaničnika odgovaralo za ratne zločine na sudovima u Srbiji.
Kada je reč o položaju Roma, HRW ocenjuje da se diskrimacija nastavlja posebno u domenu stanovanja i iznosi primere raseljavanja romskih porodica bez prethodnog obaveštenja i obezbeđivanja alternativnog smeštaja ističući da su uslovi za žiot u neformalnim romskinm naseljima veoma loši.
Na kraju dela o Srbji u godišnjem izveštaju o ljudskim pravima u svetu, HRW podseća da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u martu rekla da Srbija treba da sprovede socijalne, eknomske i političke reforme ali nije spomenula oblast ljudskih prava.
Evropski komesar Johanes Han u februaru je rekao da EU neće odgovarati na optužbe o cenzuri u medijima u Srbiji bez konkrentih dokaza uporkos obilju dokaza o lošoj klimi za slobodu medija, dok je u maju naglasio važnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine za početak pristupnih pregovora sa EU i pozvao vlasti da poštuju instituciju ombudmsana.Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku Srbije izrazila zabrinutost za nezavisnost sudstva, ukazala na ograničenja u slobodi medija i izražavanja i pozvala vlasti da efikasnije primene antidiskriminatorne pripise kako bi obezbedili jednakost i integraciju za manjine i ranjive grupe, dok je američki Stejt department u godišnjem izveštaju kao najveće probleme u oblasti ljudskih prava u Srbiji izdvojio diskriminaciju manjina posebno Roma, ugrožavanje slobode medija i neefikasno pravosuđe.