Kao što smo već pisali, tužbu protiv našeg lista podneo je Nandi Ahuja, biznismen indijsko-srpskog porekla, 31. marta 2015. godine zbog teksta „U jednom danu izneo 17,2 miliona evra”.
Nandi je tvrdio da mu je „Politika” narušila čast i ugled i tobož ugrozila bezbednost objavljivanjem ovog podatka, ali je Viši sud u Londonu 23. novembra prošle godine odbacio njegovu tužbu kao neosnovanu i odbio jurisdikciju. Sud je konstatovao da nema razloga za sumnju da će Ahuja u Srbiji dobiti pravično suđenje.
Zašto će ovaj slučaj ući u istoriju engleskog prava i definisati buduću pravnu praksu, objasnio je i autor članka objavljenog na sajtu „Leksolodži”, advokat Dejvid Huper iz kancelarije RPČ (Reynolds Porter Chamberlain). Ta advokatska firma nedavno je proglašena za najbolju u Velikoj Britaniji. Dejvid Huper nije bio učesnik u postupku, ali očigledno je smatrao da je ovaj slučaj neophodno analizirati budući da predstavlja prekretnicu u engleskom pravu.
Naime, Viši sud u Londonu prvi put je primenio novi Zakon o kleveti, koji precizno definiše nadležnost britanskih sudova u procesima u kojima tuženi nisu državljani ove zemlje. London je do sada u svetu bio poznat kao „prestonica klevete” jer je zbog strogih domaćih propisa bio pogodno mesto za osuđujuće presude i kad tuženi medij nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa Velikom Britanijom osim dostupnosti veb-izdanja.
„Politika” je tvrdila kako u ovom slučaju ne postoji nikakav osnov za nadležnost suda u Londonu i da tužilac svoja prava može da ostvari i u Srbiji. Sve ove činjenice evropskim i britanskim advokatima u svom autorskom tekstu detaljno je objasnio Dejvid Huper.
Ahuja je tužio naš list zbog teksta objavljenog 12. februara prošle godine, u kojem se navodi da je prebacivanjem 17,2 miliona evra sa računa u Srbiji u Švajcarsku „zaprepastio bankare i prouzrokovao slabljenje dinara”. Ahuja je smatrao da su mu ovim tvrdnjama povređeni čast i ugled, kao i da je doveden u vezu sa pranjem novca. Britanski sud mu na kraju nije dao za pravo.
Odluka sudije u korist našeg lista nalazi se u prilogu teksta objavljenog na sajtu „Leksolodži”. Ta presuda mogla bi da prekine praksu „klevetničkog turizma”. Bogati biznismeni širom sveta vole da svoju reputaciju štite upravo pred Višim sudom u Londonu jer su u prošlosti imali dobre šanse da dobiju parnicu uz zavidne odštete. Veruje se da je engleski Zakon o kleveti promenjen delom i nakon pritiska SAD, čiji su državljani plaćali milionske odštete upravo zbog odluka ovog londonskog suda.
Takođe, Dejvid Huper navodi kako je Nandi Ahuja prećutao činjenice koje su od velikog značaja za ovaj slučaj, o čemu je „Politika” izvestila čitaoce u tekstovima „Kako smo se odbranili od indijskog tajkuna u Engleskoj”. Nandi Ahuja sudu se predstavio kao Indijac čiji je centar poslovnih i životnih aktivnosti upravo London.
Prećutao je da je rođeni Beograđanin, da je u našoj prestonici živeo do devete godine života i pohađao nekoliko razreda osnovne škole. Srpsko državljanstvo dobio je po rođenju. Majka mu je Srpkinja, a otac Indijac. Mnoge njegove poslovne aktivnosti u vezi su sa našom zemljom. U prvoj izjavi pred londonskim sudom Ahuja je sakrio sve ove podatke.
O tome piše i advokat Huper. On ističe da je postupak imao iznenađujući pravac kao i da je znatno precenjen broj pristupa elektronskom izdanju „Politikinog” teksta iz Velike Britanije.
Na sudu je dokazano da je tekst imao najviše 70 pristupa iz Britanije, iako je tužilac pokušao da dokaže da ih je bilo više od 11.000.
„Još je značajniji iznenađujući stav advokata koji su smatrali da nije bilo neophodno otkriti da je tužilac imao srpski pasoš i nacionalnost”, naveo je Huper. Sudija je ocenio da je ovo bio slučaj namernog „navođenja” suda na krivi zaključak kad je nadležnost u pitanju, a odlučio je da prepusti srpskom sudu da proceni da li je u ovom slučaju došlo do zloupotrebe ličnih podataka Nandija Ahuje. No, smatrao je da su Ahuja i njegov londonski advokat „umrljali” sopstveni slučaj time što nisu dali sudu relevantne podatke.
Na kraju svog teksta Huper je naveo zaključak suda: da ovaj slučaj ima veze sa Srbijom i da će „srpski sud biti u boljoj poziciji da proceni značaj ovog slučaja i da donese odluku o ispravnosti ponašanja novinara”.
Sudijska odluka iznenadila je poznavaoce prava. Budući da predstavlja presedan upisaće „Politiku” u istoriju britanskog pravosudnog sistema.