“Fotografije i medijska industrija ugrožavaju garantovanu zaštitu privatnog i porodičnog života i zajedno sa ostalim tehnološkim uređajima omogućavaju da ono što je prošaptano u intimi doma bude obnarodovano sa krovova”, pisali su 1890. godine bostonski advokati Semjuel Voren (Samuel Warren) i Luis Brendajs (Louis Brandeis) u članku koji je uslovio uspostavljanje savremenog “prava da budete ostavljeni na miru”.
Danas, 125 godina kasnije, poznate su nam scene skrivanja holivudskih zvezda od paparaca i sukoba njihovog obezbeđenja sa fotoreporterima. Međutim, oduzimanje opreme od novinara i brisanje podataka, naročito u slučajevima kada izveštavaju o pitanjima od javnog interesa, jesu očigledni primeri ugrožavanja slobode bavljenja novinarskim pozivom, ali i prestupi koji mogu biti osnov krivične i druge odgovornosti.
Iako je vaša privatnost ugrožena delovanjem fotoreportera i medija, koliko god da ste u pravu, zakoni vam ne dozvoljavaju nasilno uništavanje zapisa, već vam zaštitu pružaju kroz raznovrsne pravne mehanizme, poput prestanka uznemiravanja ili naknade nematerijalne štete. Takođe, postoji niz krivičnih dela kojima možete sačuvati svoju intimu: neovlašćeno fotografisanje (čl. 144 Krivičnog zakonika), neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl. 145 KZ), iznošenje ličnih i porodičnih prilika (čl. 172 KZ) itd.
Ipak, zaštita privatnosti koju pravo i etika poznaju nije ista za sve. Smernice Kodeksa novinara Srbije o tome kada i gde je dozvoljeno snimati javne ličnosti, pa samim tim i nosioce javnih funkcija, jasno ukazuju na to da je njihovo pravo na privatnost suženo u odnosu na ostale građane. Ovaj standard je potvrđen u domaćoj sudskoj praksi, kao i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Beleženje kršenja ljudskih prava i drugih događaja od interesa za javnost korišćenjem ličnih uređaja, kako novinara tako i građana, postalo je svakodnevna praksa u digitalnoj eri. Bilo da su u pitanju građanski protesti na Bliskom istoku, bahatost američkih policajaca ili neprincipijelnost evropskih političara, bez zapisa koji su učinjeni spontano i u deliću sekunde javnost bi ostala bez važnih svedočanstva i uvida u mnoge okolnosti. Širom sveta se od skora pojavljuju posebni servisi za mobilne telefone, koji građanima omogućavaju da video-snimkom obaveste nadležne o krivičnom delu i istovremeno podnesu dokaze. Dok za neke ovakvi servisi predstavljaju pozitivne primere razvoja saradnje između policije i građana, drugi su zabrinuti da video zapisi kreirani na ovaj način ne poseduju zadovoljavajući kredibilitet i mogu biti zloupotrebljeni za manipulaciju.
U Srbiji su video snimci sa mobilnih telefona bili izvor različitih kontroverzi. Haos na beogradskim ulicama koji je nastao prilikom proglašenja kosovske nezavisnosti je pored paljenja ambasade SAD obeležio i video-snimak “Kosovo za patike”, kojim je zabeležena pljačka lokala u centru grada. Devojke koje su se sa protesta vraćale kući sa parom novih patika neprijatno je iznenadio javni linč zasnovan na svedočenju njihovog “herojskog” poduhvata na Jutjubu.
Iako smo bili svesni da su u ne malom broju slučajeva državni organi sprečili objavljivanje snimaka, kroz oduzimanje uređaja, brisanje zapisa ili prosto zastrašivanje, sve veći broj ovih slučajeva je počeo da dospeva u javnost. Komunalna policija je došla u žižu interesovanja brojnim snimcima koji su zabeležili njihovubrutalnost u javnom saobraćaju, a naročito nakon objavljivanja snimka vezivanja i privođenja građanke zbog neposedovanja autobuske karte kada je sindikat Komunalne policije “oštro osudio nezakonito snimanje od strane NN lica”.
Nepoznavanje osnovnih tekovina ljudskih prava otklonio je Poverenik Rodoljub Šabićstavom da svaki javni službenik, pa razume se i policajac, pogotovo u trenucima kad primenjuje silu, mora da računa na to da je njegovo postupanje apsolutno legitiman predmet interesovanja javnosti.
“Policajci imaju prava na privatnost kao i drugi građani, ali onda kad nisu na dužnosti”, dodao je Šabić.
Situacija je kulminirala prošle nedelje dok su novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) pokušavali da dobiju izjavu od gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Nepoznata lica iz gradonačelnikove pratnje, među kojima je bio i načelnik Komunalne policije, uzela su fotoaparat i telefon i obrisala snimke koji su do tada napravljeni.
Brisanje snimaka nije ostvarilo svrhu ovog prekoračenja ovlašćenja. Novinari KRIK-a su relativno jednostavnim metodama uspeli da povrate obrisane fajlove i da ih objave. U tom kontekstu potrebno je napomenuti da brisanje digitalnih zapisa ne predstavlja jednostavnu operaciju. Korišćenjem opcije “delete” se samo prekida logička veza između pojedinačnih zapisa, što omogućava da se konkretna slika ili video više ne mogu pronaći u aplikaciji za pregled, ali se obrisani dokumenti mogu vrlo lako povratiti (poput opcije povratka obrisanih zapisa iz Recycle Bin-a). Uništavanje informacije zahteva nešto složenije radnje, od kojih je najjednostavnija fizičko uništavanje samog uređaja kojim je napravljen zapis, ali i memorije na kojoj se zapis čuva (bacanje uređaja u aktivni vulkan, pečenje u mikrotalasnoj rerni - koje može trajno oštetiti samu rernu, bušenje memorije bušilicom ili ekserima i spaljivanje na druge načine).
Kako je mobilni telefon danas verovatno najintimnija imovina svakog građanina, uzimajući u obzir da je prepun svih vrsta ličnih informacija, neovlašćeno preuzimanje poseda nad njim može ugroziti niz interesa vlasnika. Za kratko vreme, pregledanjem telefona možete doći do liste kontakata, istorije komunikacije, privatne prepiske, fotografija i video zapisa, ali i mnogih drugih zakonom zaštićenih dobara. Ukoliko se mobilni telefon uzima od novinara, povreda ide dalje i preti da ugrozi zaštitu novinarskih izvora. Ako se posegne za uništavanjem uređaja vrši se direktna povreda privatne svojine. Na kraju, ukoliko je neka od ovih radnji preduzeta u okviru obavljanja delatnosti službenog lica, može se govoriti o zloupotrebi službenog položaja. Svaka od ovih radnji samim tim predstavlja osnov za krivičnu i građansku odgovornost, a u slučajevima koji uključuju službena lica može biti osnov za disciplinsku odgovornost koja, između ostalog, može dovesti do raskida radnog odnosa.
Potencijalna krivična dela u pogledu kojih može postojati odgovornost zbog oduzimanja i korišćenja ličnih mobilnih uređaja i uništavanja podataka prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije:
Oduzimanje uređaja
Čl. 211 - Oduzimanje tuđe stvari
Čl. 142 - Povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki
Brisanje podataka
Čl. 149 - Sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanje programa (stav 3)
Čl. 298 - Oštećenje računarskih podataka i programa
Uništavanje uređaja
Čl. 212 - Uništenje i oštećenje tuđe stvari
Ukoliko je prethodne radnje sprovelo službeno lice (npr. policajac) prilikom vršenja dužnosti:
Čl. 359 - Zloupotreba službenog položaja
Zaključak
Mobilni telefoni i ostali slični uređaji koje građani danas koriste (tableti, pametni satovi, pametni fotoaparati) na više načina predstavljaju neodvojivi deo ličnosti vlasnika, ali isredstvo za rad. Oni istovremeno sadrže najintimnije aspekte našeg života, usled konstantne povezanosti sa svim našim nalozima i podacima koji se nalaze širom mreže u takozvanom cloud-u. Stoga, zaštita mobilnog telefona od neovlašćenog preuzimanja i korišćenja ne treba biti posmatrana samo kroz zaštitu imovine, već i kroz zaštitu sveukupne ličnosti pojedinca.
Pored apela nadležnim organima da u okviru svojih ovlašćenja izvrše zaštitnu funkciju i sankcionišu prestupnike, kao građani, aktivisti i novinari moramo biti spremni da zaštitimo sopstvenu privatnost i zapise koje smo načinili. U tom smislu, u okviru Tool Box-a možete pronaći neke od praktičnih saveta koji vam mogu pomoći u ovom ne tako lakom, ali zaista značajnom zadatku.
TOOL BOX
Preporuke za građane, aktiviste i novinare: